Duško Radović: Detinjstvo sam proveo u Subotici

Svake godine na Dan škole, OŠ „Ivan Goran Kovačić“ odabere jednu ličnost kojoj posvećuje jubilej. Ove godine to je pesnik Duško Radović koji je 10 godina živeo u Subotici. Duško je završio osnovnu školu u našem gradu i pohađao je Gimnaziju. Dan škole biće obeležen u petak 21. marta na Dan Goranovog proleća  kada će od 17 časova u školi biti priređen svečana priredba, a od 19 časova će u Čitaonici Gradske biblioteke biti prikazan film „Subotički dani Dušana Radovića, pesnika oslobađajuće vedrine”, autora Tomislava Vojnića i Vlade Šućura.

 

Za petak je najavljeno da će Suboticu posetiti mlađi brat Duška Radovića, Branimir Brana Radović koji se odazvao pozivu inicijatora obeležavanja jubileja posvećenog Dušku Radoviću. Inicijatori su Tomislav Vojnić i Vlado Šućur, koji su ideju realizovali sa Gradskom bibliotekom i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ i uz svesrdnu podršku pojedinih kulturnih radnika Subotice. Pokrenuta je i inicijativa da se na kuću u kojoj je Duško Radović živeo u Subotici, postavi spomen ploča, kako bi i Subotica odala počast  ovom pesniku.

zeljeznicko-naselje-1932

 

 

Dušan Radović: Petica za lep opis tuge

 

— Detinjstvo sam proveo u Subotici — kaže pesnik Dušan Radović. — Ali, ja vam ne bih pričao o svome detinjstvu naširoko i nadugačko. Ovoga puta bih se zadržao samo na jednoj epizodi iz tog perioda koji se zove detinjstvo, samo na jednom događaju koji mi je i do danas ostao u sećanju. Čini mi se da taj događaj nikad i neće izbledeti iz mog pamćenja.

 

Imao sam tada dvanaest godina.

 

Bio sam u drugom razredu gimnazije. Danas je to šesti razred osnovne škole.

 

Na samom početku školske godine, u septembru, tek što su se školska zvona oglasila, i tek što smo posle dugog letnjeg ferija zaposeli opet skamije, umro nam je jedan drug iz razreda.

 

Bio je dobar i pametan dečko, i svi smo ga voleli.

 

Na prvom pismenom zadatku iz srpskohrvatskog jezika trebalo je da mi, učenici, drugovi preminulog dečaka, opišemo njegovu sahranu. Naravno, nije baš bilo lako pisati o mrtvom drugu, mada smo svi njegovom pogrebu prisustvovali. No, pismeni zadatak je — zadatak, te smo se svi u razredu bacili na pisanije.

 

Ja sam, već tada, ispoljavao izvesne sklonosti ka literaturi.Interesovao sam se za knjige, čitao sam ih, meni, kao učeniku, uopšte nije trebalo zapretiti batinama pa da uzmem knjigu u šake. Čak sam sadržaje nekih pročitanih knjiga znao napamet, pamtio sam takođe i pojedine pasuse, pojedine scene, ili čak i čitave stranice.

 

Ugledao sam se na — prave pisce!

 

Činilo mi se, naime, da je stil pisanja važniji od samog sadržaja, pa sam mnogo voleo da kitim svoje spisateljske radove "lepim" i "tužnim" rečima. Tako su, verovao sam, svi počinjali da pišu. Tako je i danas.

 

I taj pismeni zadatak ja nisam hteo da pišem običnim rečima, već — "pesničkim".

 

Tako mi se, punom zanosa, učinilo da jesen nije baš ono pravo godišnje doba za sahrane, za umiranje, pa sam čitav taj događaj prebacio u — zimu! I onda sam svoj pismeni sastav počeo da ulepšavam, da kinđurim, da kitim „tmurnim oblacima“, „fijucima vetra“, „zvukom zvona koji se gubio u belom prostranstvu“, „belim, nežnim pahuljicama“, „kristalno belim snežnim pokrivačem“, "izgladnelim vrapcima, koji skakuću po snegu, tražeći koju mrvicu hrane" — kao i drugim đačkim i pesničkim glupostima.

 

Na zaprepašćenje mojih drugova iz razreda, ja sam za ovaj pismeni zadatak dobio — peticu i sve pohvale od profesora!

 

U stvari, profesor je objasnio tim neznalicama iz mog razreda da „pravi pesnici“ — baš tako pišu!

 

Od tada je prošlo mnogo godina, ali ja taj pismeni zadatak još ne zaboravljam; još se stidim svojih gluposti i laži. Postao sam pisac, ali ono čega se u životu najviše plašim i čega se klonim — to su svakako lažna osećanja i lažne reči.

 

No, eto, i to se događa, da se neko zbog odlične ocene, ubeležene u školski dnevnik — postidi; da ga to prati celoga života, ali moram priznati da je tome ,,kumovao“ i moj profesor. Bilo bi pravednije da sam tada dobio slabu ocenu, jer bi ona ponajviše odgovarala tom mom pismenom zadatku, prepunom ,,lepih opisa pogreba“.

dusko radovic



KOMENTARI

  1. Plameni kaže:

    Bilo bi pošteno da jedna škola u gradu ponese ime Duška Radovića. S obzirom da je živeo u Železničkom naselju a najbliža škola je OŠ Majšanski put nebi bilo blesavo da upravo ova škola ponese ime Duška Radovića.

  2. Natasa kaže:

    Zasto bi škola koja nosi ime po, gle čuda, putu, dobila ima po pesniku? Pa valjda je prva asocija na školu put a ne književnost. Deca te škole ne treba da se bave pisanjem pesama, već uličarenjem ili moramo im poslati poruku "put pod noge pa u Nemačku".

     

    Predlažem da se Tehničko škola "Ivan Sarić" nazove Tehnička škola "Senćanski put". Prikladnije je… nekako subotički…

  3. zorandjala kaže:

    Natasa sencanski put vodi pravo na sencansko groblje.Kao i put arsenijacarnojevica na pravoslavno, zato deco neidite ovakvim putevima.

  4. dada@gmail.com kaže:

    Bravo Natasa! Zorandjala zar nikad niste culi za ironiju?

  5. zorandjala kaže:

     

    dada@gmail.com:

    Bravo Natasa! Zorandjala zar nikad niste culi za ironiju?

     

     

    Ovde napišite odgovor…naravno uz nju ide sarkazam.

  6. adkersu kaže:

    Setih se subotičkog fazona iz doba socijalizma: kuda vodi Marksov put? Na senćansko groblje!

     

  7. Lenin kaže:

    @adkersu

    Хахаха!Сећам се тог фазона.Али како је кренуло,сада би требало да се тај пут прекрсти у Пут Капитализма или Демократије.Пуно њих је нашло вечни починак на том гробљу,пошто су задње дане провели у немаштини,јер их је погодила жута демокрадија.

  8. Anonimni kaže:

     

    Lenin:

    @adkersu

    Хахаха!Сећам се тог фазона.Али како је кренуло,сада би требало да се тај пут прекрсти у Пут Капитализма или Демократије.Пуно њих је нашло вечни починак на том гробљу,пошто су задње дане провели у немаштини,јер их је погодила жута демокрадија.

     

     

    Ali se uvek seti da je Karl Marx sahranjen na delu groblja za prosjake, ateista i prazni filozof koji je napravio mnogo svinjarija svetu svojim "tezama".

OSTAVITE KOMENTAR