Nedavno je jedan Subotičanin upoznao porodicu svoje prijateljice u Meksiku. Sve je išlo preko Skypa. Sa svakim od njih je imao priliku da popriča naš sugrađanin, a kako se tamo motao i neki dečkić, i njemu se obratio naš čovek: „Ti ćeš sigurno biti lekar kad porasteš.“
Kod nas ovo važi za konvencionalnu ljubaznost prema tuđem detetu ali je Subotičanin upozoren od mlade Meksikanke da mu ne govori to. „Neće on biti lekar“ – reče čikita.
Pa verovatno neće. Koliko nas je postalo doktorima… ne možemo baš svi biti piloti ili balerine. Ali, dok smo bili mali svima su nam startne pozicije bile iste, bar je tako izgledalo.
U daljem razgovoru su stvari malo pojašnjene. Mališa je dete sluškinje u toj porodici. I njegov deda je bio sluga a to čeka i tog klinca.
Onom ko je dete socijalizma, teško ide u glavu da je nekome tako rano predodređen položaj u društvu. Bilo je i kod nas bogatih i sirotinje, međutim, socijalna promocija je bila moguća svakom. Nekom lakše, nekom teže ali onom ko je pametan i vredan niko nije mogao da uskrati obrazovanje. O klasnom društvu su nam pričali na časovima, i to onim najdosadnijim. Stasale su generacije koje nisu znale kako je to biti sluga, pa su, kako to biva, svoju slobodu uzimale zdravo za gotovo.
Velika većina nas, kada pogleda u svoje porodično stablo, moraće da prizna kako vodi poreklo upravo od te armije radnika i ratara od kojih je mnogima bilo suđeno da ostanu siromašni i neobrazovani.
Šuvarice
U Subotici pre rata, od onih škola koje bi danas bile u rangu srednje, postojale su: muška i ženska gimnazija, zatim državna građanska škola, a tu su još bile Trgovačka akademija, muzička škola i ženska rimokatolička učiteljska u samostanu „Naše gospe“. Postojale su i neke niže škole za zanatska zanimanja ali se zanat najviše učio kod majstora. U novo, posleratno vreme, prvo je bilo da časne sestre u bolnici budu zamenjene školovanim tehničarima i bolničarima. Osnovan je i tehnički obrazovni centar, a majstori su i dalje primali učenike, sve do reforme školstva 1975. godine i uvuđenja srednjeg usmerenog obrazovanja od kada se od budućih majstora tražila srednja škola. Dizanje opšteg obrazovanja išlo je na račun zanatskih veština koje se stiču samo šegrtovanjem.
Usmereno obrazovanje ili „Šuvarice“ (po reformatoru Stipi Šuvaru) danas je daleka prošlost. Socijalizam je došao do svog kraja i bez nas, jedno poglavlje istorije se zatvorilo. Naivna su bila verovanja da će privatna svojina nad „sredstvima za proizvodnju“ rešiti probleme sama od sebe. Dobrog majstora više niko ne pita koju školu je završio i koji smer, ali njih je i dalje malo.
Ni u industiji više nisu potrebni inovatori i novatori kao nekad. Sada ima ko da misli za nas.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Moj deda je za usmereno srednje obrazovanje smislio skracenicu USRO; mozete zamisliti kako je, po njemu, glasila skracenica za zajednicko srednje obrazovanje. Sto se tice inovativnih majstora, toga odavno nema. Radio sam u „Agroseme Panoniji“ i bio je jedan stariji majstor kome je nadimak bio Mornar. Kada nije imao sta da popravlja nije hteo samo da sedi vec je smisljao i pravio razne masine za doradu i pakovanje semena. Nazalost, veliki sefovi nisu cenili njegov trud, a njegove inovacije su radnicima olaksavale posao i povecavale produktivnost.
DA IH SE SETIMO
GORNJE SLIKE SU SNIMLJENE U OŠ -IVAN GORAN KOVAČIĆ-
NA NJIMA SE VIDI ŽENA SA PUNĐOM. TO JE BILA NAŠA OMILJENA RAZREDNICA I NASTAVNICA MUZIČKOG, PEJIĆ TEREZA. NEKA SRETNA I BEZBRIŽNA VREMENA . BEZ MOBILNIH TELEFONA I VIDEO IGRICA. DECA SU TRČALA I IGRALA SE POULICAMA. VELIKI BROJ IH SE BAVIO AMATRSKI SPORTOM. SVAKA ŠKOLA JE IMALA RAZNE SEKCIJE, POSLE PREDAVANJA.
NAJBITNIJE DECA SU SE DRUŽILA. DANAS NAŽALOST NEMOŽEŠ DA VIDIŠ DETE NA ULICI, OSIM KAD IDU ILI DOLAZE IZ ŠKOLE.
Mala ispravka,nastavnica muzičkog u OŠ. Ivan Goran Kovačić koja na trećoj slici diiriguje horu bila je i meni razrednica,a ime joj je Stepić Rem Tereza. Na prvoj fotografiji pored mikrofona je tadašnja direktorica te škole Lanji Ljubica.
Svako je kovac svoje srece pa tako i ono Meksikansko dete. Istine radi socijalno poreklo igra ogromnu ulogu u nasem buducem zivotu ali uvek ima i izuzetaka. Uspon na socijalnoj skali nije uvek i prava i jedina sreca u zivotu. Jedan Sicilijanski cobanin koji je dosao kao gastarbajter u Nemacki rudnik uglja, nazalost nije doziveo trenutak kada je njegov unuk postao Predsednik ustavnog suda SR Nemacke. (i to je jedna od najvisih sudijskih pozicija u drzavi) To po meni pretstavlja prilican socijalni uspon vec u drugoj generaciji. Sa druge strane ima dece rodjene u bogatim porodicama industrijalaca i kojima su sva vrata u najvisim i najbogatijim krugovima bila otvorena, pa ipak nisu postigli nista od onoga sto se je od njih ocekivalo. Kada sam ja posao u skolu pisalo se je umakanjem pera u mastilo i uciteljica nam je govorila – ko lepo i uredno pise radice u kancelariji. Ja sam stvarno radio u kancelariji. Mojeg poslednjeg radnog dana pred penziju, pre nego sto se preslo na Sampanjac, nisam poklopio mastionicu i odlozio pero i drzalje, nego sam iskljucio racunar i odjavio se kod administratora. Deca koja ce ove jeseni poci u prvi razred ne znaju da poslovi i zanimanja kojima ce se baviti – vecinom jos nisu ni izmisljeni. Danasnje skole u mnogim zemljama su pre neka vrsta radnih logora za cuvanje dece nego hramovi znanja i nauke. Da li ce neko steci znanje i obrazovanje je pre svega stvar njegovog licnog afiniteta i okruzenja u kome je socijalizovan. Fotografije u oglasima za prodaju nekretnina su jedna otvorena knjiga iz koje se cita kako ljudi zive kavi su najnoviji trendovi i ono sto je narocito upadljivo da se na tim vrlo detaljnim fotografijama skoro nigde ne pojavljuju police sa knjigama. Zasto? Najverovatnije zbog nepostojonja potrebe za njima. Skola sama po sebi ne donosi skoro nista. postoji nastavni program, nastavnici ga odverglaju na casu, ko shvati i razume dobro je, ko nije nikom nista i za njega ce se vec nesto naci. I tako u krug iz jedne generacije u drugu. Svemu tome treba dodati i neutemeljene da ne kazem bolesne ambicije roditelja koji svoje dete unapred vide kao hirurga, ambasadora, univerzitetskog profesora i slicno. A u stvari je dete sasvim normalno i prosecno nadareno i tesko da ce ispuniti roditeljske fantazije i tu nastaje porodicni konflikt i neko dete koje bi postalo dobar majstor ne zavrsi na kraju nista i ostaje deprimirano i nezadovoljno do kraja zivota. Zato pustimo decu da budu deca,da sama nadju svoj put, a nase neispunjene zelje i snove ne moraju oni da ostvare umesto nas.
Kertvaros a jos bolji primer mi je Sasa Stanisic , mladi izbeglica iz bosne koji postaje pisac godine u Nemackoj !
@ Croat
Stanisic je druga prica. On potice iz porodice Bosanskih intelektualaca koja je izbegla u Nemacku u kojoj je jos od ranije imala etabiliranu rodbinu. Njegov knjizevni talenat je otkriven vec u skoli gde je kao ucenik intenzivno forsiran sto je sigurno doprinelo njegovom literarnom razvoju. On je dobitnik vise knjizevnih nagrada na raznim sajmovima knjiga, Leipzig i sl. Nosioc je prestizne nagrade Roman godine (2019) koju dodeljuje udruzenje knjizarsih trgovaca Nemacke. Naslov samog romna Herkunft / Poreklo nisam citao niti imam nameru jer polubiografska i biografska dela izbeglica iz celog sveta su preplavila Nemacku literarnu scenu i polako sve ide na manje visi isti sablon. Ono na cemu ja licno odajem priznanje Stanisicu je njegov odgovor nobelovcu Peteru Handkeu. – „Imao sam srecu da pobegnem od onoga sto Peter Handke ne opisuje u svojim tekstovima“. Kratko, jasno, in medias res.
Sećam se da sam jednom pitala oca šta je to socijalizam, a on mi je rekao prelazni period ka komunizmu, pa sam ga pitala a šta je to komunizam, on mi je odgovorio-to je kad radiš koliko možeš, a uzmeš koliko ti treba. Sećam se da sam se začudila i promrljala-to bi bilo super, a da li je moguće?Znam da se otac nasmejao i završio razgovor- Još si ti mala da razmišljaš o tome…
Gledao sam neku našu emisiju o nekoj deci odmah posle 2 svetskog rata, deca u bila ratna siročad , došao je neki komesar pogledao svako dete i rekao “ ti ćeš biti ..pekar “ a ti šuster “ znači sudbina dece je bila oderđivana..odokativnom merenju nekog komunističkog fićfirića ( da ne kažem nešto vulgarnije ) tako da nikakva sreće deci komunizma nije sigurna, a i kasnije kada sam biraš zanimanje….šta zna dealno dete od 14 god šta znači “ zanimanje za ceo život “ mnogi upišu ono što mogu zavisno od svog uspaha( ili neuspeha) u školi…zanimanje koje ne vole a nisu mogli ništa drugo da upišu….rečenica ZANAT JE ZLATAN je samo pokušaj utehe za takvu decu.Mada ima i ovde “ dresure “ dece da im je neko zanimanje predodređeno,,,nečak mog druga ratara-paora, već malog od 10 god “ dresira “ da je dobro biti ratar , raditi na njivi “ za sebe , nemati šefa“ a mali je iz grada i tata mu radi u gradu u firmi kao majstor( zanalija i solidno zarađuje ) znači stric dresira malog umseto da mali sma odluči…veoma loše ponašanje jednog strica koji je ostao na salašu ,sa matorom mamom koja mu ne da da se oženi da “ tamo neka ne bi raskućila imanje kada ona umre „
Mirko Đerović
MIRKO, HVALA NA ISPRAVCI.ZAPISAĆU DA NEZABORAVIM. ALI SA OBZIROM
NA NAŠE MLADE GODINE DOSTA JE I TEREZA.NEZNAM ŠTA JE SA NJOM.
Kertvaros , ja sam procitao Poreklo i bas mi se dopala knjiga. Bilo mi nekako nesvakidasnje da citamo knjigu autora kome je nas jezik maternji a koji je knjigu napisao na nemackom a prevedena na nas jezik
@ Croat
Trebam i ja da je procitam. Sigurno nije bez razloga nagradjivana. On je dosao sa 13 – 14 godina u Nemacku. To je uzrast kada se strani jezik , pogotovu kada se na tome jeziku skoluje uci ne samo sa lakocom nego i bez stranog (svojeg vlastitog) akcenta. Inace u Nemackoj ima vise mladih ljudi iz nasih krajeva, druge ili trece generacije koji imaju gastarbajterski background i bave se litaraturom i stvaraju na nemackom jeziku. Inace smisao moga prvog posta je u tome da ljudi koji poticu iz jednostavnijih, nazovimo ih nizih staleza, uspevaju da iskorace iz njih i naprave jednu zavidnu karijeru. Primera radi bivsi Nemacki kancelar Schröder potice iz vrlo jednostavnog i siromasnog miljea. Njegova majka, ratna udovica, je radila kao cistacica po kancelarijama da bi prehranila porodicu. Schröder je posle zavrsene osnovne skole krenuo na trgovacki zanat u prodavnici cipela. koji je i zavrsio i uz rad je posecivao vecernju gimnaziju. Nakon mature upisuje pravo, diplomira, pocinje kao advokatski pripravnik, bavi se politikom i na kraju postaje nemaci kancelar. Danas imam nesto protiv njega, ali svojevremeno mi je vrlo imponiralo da jedan covek bez ikakve tudje potpore i protekcije dogura do saveznog kancelara.
@ Kertvaroš: Taj nedužni siromah Scroder zato je danas oličenje nemorala i pohlepe zbog svojih kompleksa iz detinjstva…
Interesantno da Schroder nije trebao da traži rehabilitaciju za svoju porodicu da bi postao kancelar nemačke s obzirom da mu je otac bio u nacističkoj SS vojci u drugom svetskom ratu koji je poginuo u Rumuniji gde su ga sahranili u porti Evangelističke crkva.
Mi ovde pricama o socijalnom usponu i prelasku iz nizih u vise staleze zahvaljujuci stecenom obrazovanju. Suditi o pojedincima i vrsiti nekakvu psichoanalizu od strane semiobrazovanih „psihologa“ na osnovu njihovih licnih predrasuda kao i rekla kazala informacija je vrlo kontraproduktivno i u krajnjoj liniji pretstavlja jednu licnu blamazu doticnih persona. Na hiljade bivsih politicara nakon prestanka aktivne politicke karijere, odlazi kod raznih bankarskih konzorcijuma ili industrijskih i kapitalistickih trustova i koncerna, da bi se tamo zaposlili kao savetnici i slicno, uz visemilionske godisnje prinadleznosti. Tu bivsi kancelar Schröder nije nikakav izuzetak. Ono sto cime on otskace od ostalih i sta mu se otvoreno zamera je cinjenica da je prihvatio ponudu Ruskog „Gazproma“ i time se direktno stavio na uslugu Putinu. Takav postupak bivseg kancelara se smatra nemoralnim i izdajnickim.
Sto se njegovog oca tice on je poginuo u jesen 1944 u blizini Kaposvara i sahranjen je na vojnickom groblju kao i svi drugi poginuli vojnici. U crkvenoj porti se sahranjuju malo znacajnije licnosti nego sto je to jedan obican vojnik. Njegov sin, buduci Nemacki kancelar je u to vreme bio beba od 6 meseci. Otac je bio mobilisan u jedinice Nemackog Wehrmacht-a i ratovao na istocnom frontu. Pre rata kao civil je bio fizicki radnik, nadnicar, bez ikakve skole ili zanata, koji je obavljao poslove od prilike do prilike da bi nesto zaradio i prehranio sebe i zenu. Schröderov otac je samo jedna zrtva rata koju niko nista nije pitao i njega nema ni ko ni zasto da rehabilituje.
Jovan , imati oca u SS-u je strasno ali nije on birao svog oca, kao ni ti ni ja. Ja sam imao srece da mi mi je otac bio normalna osoba. Ima ta poslovica da jabuka ne pada daleko od grane al nije to bas uvek tako, nisam upucen u lik i delo Sredera tako da nemogu da k9mentarisem
„Interesantno da Schroder nije trebao da traži rehabilitaciju za svoju porodicu da bi postao kancelar nemačke s obzirom da mu je otac bio u nacističkoj SS vojci u drugom svetskom ratu koji je poginuo u Rumuniji“
zanimljivo. znao sam da je poginuo od bivših saveznika rumuna kada su promenili stranu pri kraju rata ali se ne sećam tog za ss. brza provera dovodi do članka gde se tvrdi da je fric šreder bio sitnbi lopv dva puta osuđivan zbog krađa koji je posle izlaska iz zatvora bio regrutovan u vermaht gde je i poginuo. nikakav ss se ne spominje.vikipedija i još jedan izvor takođe kažu vermaht.
link na članak na engleskom: https://www.dailymail.co.uk/news/article-3233949/Father-Germany-s-former-Chancellor-Gerhard-Schroder-arrested-jailed-theft-TWICE-Nazi-regime.html
@ amacak
Ja samo cekam da dezurni istoricari saznaju strasan podatak da je jedan od Schröderovih prethodnika kancelar Helmut Schmidt bio oficir Wehrmachta u cinu nadporucnika, ratovao na Istocnom frontu, obavljao neke duznosti u komandi avijacije i docekao kraj rata kao komandir PA baterije u Hamburgu.
@ Croat @ Kertvaroš Čudno je kako žestoko branite učešće Schroderovog oca u nacističkoj vojci za vreme drugog svetskog rata. Šteta da nemate takav pristup hrvatskim ,mađarskim i srpskim kraljevskim vojnicima iz istog perioda . Zašto je to tako upitajte se ?
A što se tiče bivšeg kancelara Nemačke koji je sada ,savetnik’ da nije on možda u sukobu interesa ili vama taj pojam je nepoznat ? ( jedan od kategorije korupcije )
@ amacak , a ona stara – da iver ne pada daleko od klade ??? ccc…cc.. ccc.
@ jovan
Ako je moguce da na neki nacin pokusas da sortiras tvoje misli koje pokusavas da izrazis u pisanoj formi, kako bi se moglo razumeti sta uopste zelis da kazes?
Jovne ajde objasni mi kako si ti iz mojih reci procitao da ja branim njegovog oca? Zaista me zanima, da li si mozda funkcionalno nepismen?
„@ amacak , a ona stara – da iver ne pada daleko od klade ???“
megille, fašisto stari, ti si kao i uvek full of shit. kakve veze ima iver klada glupost sa činjenicom da si slagao da je fric šreder bio u ss jedinici, gde su bili dobrovoljci, umesto u vermahtu, gde je bio regrutovan?
Da, na slikama je Osnovna škola „Ivan Goran Kovačić“.
Pohađao sam tu školu 8 godina tokom 1970-tih.
Pretpostavljam da su te slike snimljene nešto ranije,
ali sa njih prepoznajem ono čemu smo i mi bili intenzivno izloženi:
jaki pokušaji indoktrinacije.
Već u prvom razredu, posled nji čas škole se završavao tako što bi
učiteljica rekla nešto otprilike ovakvo „Za domovinu s Titom“,
a mi učenici smo stajali pored svojih klupa sa stolicama podignutim
na stolove (nakon završene nastave), i morali smo odgovoriti „Napred“
(ili je učiteljica rekla i to Napred a mi smo odgovorili sa zdravo, već se ne sešam tačno).
Često smo morali u školu doći sa pinorskim kapama na glavama i marama oko vrata.
Na slikama se vidi i hor, ne čuje se koju pesmu peva, ali smeo bih se kladiti da je na temu 2. svetskog rata i pravednosti pobede partizana.
To znam jer smo npr. u 5. i 6 času ponekad čitav čas (bukvalno 40 minuta, čas je trajao 45), morlai pevati partizanske pesme tipa „Po šumama i gorama…“ (i slične).
Nastavnica muzičkog je bila neverovatno zainteresovana za tu vrstu pesama,
kao da je osećala neko zadovoljstvo kada se one pevaju (i odjekuju hodnikom škole sa časa muzičkog, čitav razred je pevao u glas).
Jednom je ta nastavnica dozvolila da u školu donesemo ploče, da svako pusti neku ploču koja mu se sviđa, ja sam doneo „Livin Thing“ singlicu od Electric Light Orcestra.
Na časovima likovnog, često nam je bilo zadavano da crtamo partizane, i scene iz rata.
To bih moš i raziumeo da se rat završio par godina pre, ali, reč je bilo o ratu koji je završen 1945. a mi smo tada bili u 1976. otprilike.
Kasnije u srednoj školi, učili smo Marksizam. Otprilike nešto šta Lenjin, Marks i Engels misle , uvek da je kapitaliam loš, a socijalizam dobar, pogotovo radničko samoupravljanje (ako sam dobro shvatio, sistem u kom svi radnici jedne fabrike zajednički odlučuju šta i kako će ona da radi). Sećam se da sam čitao knjigu kod kuće, nastojeći da učim, i da sam se čudio kako ništa ne razumem. Milsio sam da sam glup što to ne razumem, a sada mislim da je taj tekst glup. Baš me kako i kolikog sadržaja tih knjiga bi razuemo neko ko bi ih danas čitao.
Biti deca socijalizma je imalo i neke loše strane…
https://www.youtube.com/watch?v=nJpd9lX5Bac
Pokušajte slušati ovo 40 minuta neprekidno (ne mislim samo na ovu pesmu,
nego i na druge slične toj). Verujem da će se svako osećati ispranog mozga.
Još gore je kada te neko prinudi da to pevaš 40 minuta neprekidno,
i to danima zaredom (na svakom času muzičkog par nedelja ili već ne sećam se koliko). Sada mislim da je to zaist abilo ispiranje mozga: nakon pevanja tih pesama
više puta zaredom, u psihu ti se usade hteo ti to ili ne.