Na staroj fotografiji vidi se dobro poznati prilaz bolničkoj zgradi iz pravca glavne kapije, međutim, u kadru je i jedan objekat koji danas nije tu.
Ko nema dovoljno godina da pamti izgradnju nove bolnice šezdesetih godina, teško će razumeti o čemu je ovde reč. Došlo je vreme da složimo kockice koje nedostaju na ovom prostoru.
Stari bolnički kompleks nije bio samo ovo što je sačuvano. “Mária Valéria kórház” imala je još 8 zgrada i objekata kojih danas više nema.
Nakon nedavnog gašenja odeljenja za zarazne bolesti, na njegovo mesto se uselilo “grudno”. Ako ne računamo psihijatriju, kojoj odgovara boravak u izdvojenom objektu, pulmološko odeljenje je poslednje koje je napustilo staru subotičku bolnicu, izgrađenu krajem XIX veka. U zgradama iz 1897. godine ostalo je nekoliko ambulanti, arhiva, tehničke službe, knjigovodstvo…
Preciznije, grudno odeljenje je bilo smešteno u objektu koji je podignut 1936. godine, ali se zbog fasadne cigle dobro uklopio u kompleks. Posle Drugog svetskog rata, izgrađene su još dve zgrade (radiologija i rehabilitacija) koje nisu imale ambiciju da se arhitektonski uklope, međutim, podignuta svaka za sebe, držale su se koncepta bolnice paviljonskog tipa, koji je zadat još u doba Austrougarske.
Kada je šezdesetih godina počelo zidanje nove, moderne višespratne bolnice, od 16 starih bolničkih objekata prekriženo je osam. Savremena zgrada zauzela je prazan prostor koji je i ranije pripadao bolnici i na kome je bila bašta, odnosno ekonomija u službi bolničke kuhinje. Višak su bili paviljoni koji su se našli preblizu nove zgrade, ili na putu, kao onaj na prvoj slici. U njemu je tada bila psihijatrija, koja je još u toj staroj postavci imala izdvojeno mesto okruženo zidanom ogradom.
Niski trakt nove bolnice, u kome se nalaze ambulante, pružio se u pravcu starog kompleksa i zbog njega su morale biti srušene: neurologija, mrtvačnica (prosektura) i molerska radionica.
Zgrada u kojoj je nekada bilo očno odeljenje i kuhinja, nalazila se između vodotornja i crkvice. Srušena je da ustupi mesto parkingu (slika iznad).
Uklonjena je i kotlarnica sa dimnjakom (mašinska kuća), čiju sudbinu su podelile i garaže, štale i bravarska radionica (slika ispod).
Ovaj sasvim neobičan predeo manje podseća na deo nekog vojvođanskog grada a više, recimo, na Britaniju u Viktorijansko doba.
Stare zgrade sa fasadnom ciglom u stoletnom parku, uz malu crkvicu i živopisan vodotoranj, predstavljaju jedinstvenu celinu, toliko različitu od karakterističnih subotičkih urbanih pejzaža.
Mladi subotički lekari dolaze u bolnicu posle „doktorskog bala“, 12. februara 1925. godine
Bolnica nije mesto gde se rado dolazi, ni kao pacijent, ni kao gost, pa je šetnja ovim parkom retko kada vreme kada se prepuštamo fantaziji poput „šta bi sve ovde moglo da bude“.
Bolnica svakako više ne. Objekti sagrađeni krajem devetnaestog veka odavno ne odgovaraju potrebama savremene medicine, a i stanje u njihovoj unutrašnjosti je na pojedinim mestima nezamislivo bedno.
Gledajući praksu bogatih zemalja, možemo videti česte primere da se stare zgrade, čak i mlinovi, preuređuju u luksuzne stanove, ako su u dobrom ambijentu ili deo istorijske celine. Tako nešto za nas je možda sada suviše skupo ali uz malo mašte možemo zamisliti potpuno preuređene zgrade u službi stanovanja, turizma, ili nečeg trećeg.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nekada su odeljenje psihijatrije u krugu bolnice nazivali „ludnicom“ i „salašom“.
Većina ljudi psihičke smetnje i ekstremne devijacije u ponašanju pojedinaca nisu smatrali bolešću, već su dotičnu osobu jednostavno odmah nazvali ludakom.
Nije lepo, ali je tako bilo.
„Objekti sagrađeni krajem devetnaestog veka odavno ne odgovaraju potrebama savremene medicine, a i stanje u njihovoj unutrašnjosti je na pojedinim mestima nezamislivo bedno.“
Isto potpuno vazi i za novu „modernu“ zgradu, izgradjenu sezdesetih godina.
Zasto moze jedan novi sad da dobije potpuno novu bolnicu a Subotica ne moze?
Ceo taj prostor je za restart, da se napravi redovna bolnica i redovni pripadajuci objekti.
@stormwatch
Zato što je u N. Sadu klinički centar a u Subotici opšta bolnica.
U periodu s kraja 19 i pocetka 20 veka bio je u civilizovanom delu covecanstva trend gradnji bolnica u paviljonskom stilu a koji je bio u skladu sa tadanjim dometima i shvatanjima medicine. Smatralo se kada bi sva medicinska odelenja i sluzbe bili pod jednim krovom, lakse bi doslo do raznih zaraza i njihovog sirenja. Lecenje pacijenata u prostorno razdvojenim paviljonima su smanjivali sansu za izbijanje i sirenje zaraza. Nasa Suboticka, i sve ostale bolnice paviljonskog tipa iz tadasnjeg vremenskog perioda, pretstavljaju jedan poseban mikrokosmos ogradjen visokom ogradom sa obaveznim lepim i prostranim parkom i sve je moralo biti i fizicki odvojeno od okoline kako bi se stvorila sto ugodnija atmosfera za oporavak i genezu bolesnika. Naravno paviljonski tip bolnice ima i svoje mane. Pacijenti moraju iz jednog odelenja u drugo prolaziti kroz park i otvoreni prostor sto u hladnim mesecima nije bas preporucljivo za bolesne ljude i poneka upala pluca je bila neminovna. Da bi se taj problem nekako smanjio postojali su za pacijente u nasoj bolnici tamnoplavi matili , vrlo topli i napravljeni od teskog i krupnog tamnoplavog somota. Tako ususkani pacijenti su delovali vrlo otmeno i elegantno. (barem se meni kao klincu tako cinilo) Medicinske sestre koje bi vodile odnosno pratile pacijente u neki drugi paviljon na pregled ili slicno, su nosile tamnosmedje pelerine , takodje vrlo prakticne sa prorezima za ruke i takodje vrlo tople. Kada sam video neku sliku i film sa prelaza iz 19 u 20 vek i bolnicarke sa pelerinama, uvek bi se setio nase stare Suboticke bolnice. Srecom nisam je bas najbolje upoznao. U posetu bolesnim rodjacima obicno nisu vodili decu. Ja sam bio par puta na specijalistickom pregledu kod oftamologa i tu su moja znanja o bolnici vrlo skromna i ogranicena. „Novu“ bolnicu znam samo sa spoljasnje strane i nemam pojma kako izgleda iznutra.
@zoki
A zasto u Vojvodini samo nsad moze da ima Klinicko bolnicki centar? Gde to pise da samo oni mogu to da imaju? Ako ta vlast ista valja, onda treba da se izbore da Klinicko bolnicki centar bude izgradjen i u Subotici.
Subotici treba sto pre nova bolnica imajuci u vidu broj stanovnika koji gravitiraju gradu Subotici. Na zalost dolazimo u situaciju da nece imati ko da nas leci posto kvalitetni specijalisti odlaze u privatne klinike a mladim doktorima treba vremena i godina da stasaju. Sve u svemu jako sumorno vreme dolazi po pitanju lecenja nasih sugradjana. Ko nema para da placa privatno neka mu je bog u pomoci.
@stormwatch
Da bi se dobio status kliničkog centra treba ispuniti određene uslove kadrovske, u pogledu opremljenosti itd.itd.
@Zoki
Mogu ti ja bez problema u detalje objasniti sta je potrebno za status klinickog centra. To se sve moze obezbediti i u Subotici.
Divan tekst.Hvala Vam.
Nekada se više vodilo računa o javnom zdravlju i pacijentima.
Odavno već vlada vreme „koliko para toliko zdravlja“…
Kada izgubimo zdravlje pare ne mogu ništa nadoknaditi.
Čovek je udaljen od suštine potpuno.
Bio lekar ili pacijent.