Od 2001. godine grupa Iskon neguje i predano čuva tradicionalnu muziku Balkana, nastupajući na festivalskoj sceni Turske, Francuske, Italije, Rusije, Mađarske, Švajcarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske, BiH, ali i na brojnim festivalima i manifestacijama širom Srbije. Na jubilarnom koncertu koji će se održati 14. novembra u Subotici publika će imati priliku da čuje presek bogatog repertoara koji je Iskon izvodio u prethodnih dvedeset i pet godina, ali i pesme koje do sada nikada nisu izvodene na koncertnoj sceni, a kojima će Iskon udahnuti novi koncertni život u godinama koje nam predstoje.
Grupa Iskon nastupa u sastavu:
Milanka Nastasović i Olja Njaradi – vokali
Dejan Anđelović – frula, tarabuka
Nebojša Brdarić – kaval, frula,
Stefan Dimitrijević – klarinet, frula, kaval
Balša Pešikan – makedonska tambura
Igor Ilić – makedonska tambura
Ognjen Šućur – tapan, tarabuka, def
„Kada se, na preseku dva stoleća, grupa Iskon javila da u tadašnjem mladanju donese svoj autentičan doživljaj srpske i balkanske muzičke baštine, nisu bili jedini i nisu bili usamljeni u pozivu interpretiranja drevnih narodnih pesama – postojao je u Srbiji jedan snažno nadahnut krug muzičkih istraživača i izvođača opredeljen za ogledanje u tradicionalnim izvorima, prenošenim s kolena na koleno, postojala je ideja koja zbližava, uvezuje i povezuje i postojala je potreba da se nakon teškog raspada zajedničke zemlje i utopijskog jugoslovenskog sna koji se presvukao u košmar, ljudi vrate sopstvenim korenima, ako ikako imaju čemu da se vraćaju. Jedna ljudska interesna zajednica u koju je bilo ulagano mnogo, bolno se rasturila – valjalo se okrenuti onoj zajednici koja je vekovima prethodila, koja je imala svoje utvrđene običajnosti i nepisane zakonitosti, svoj duh i svoje trajne vrednosti, svoju etiku i moral, najbolje sačuvane u pamćenju naroda koji peva. Sasvim je neslučajno to što su se mladići i devojke iz ondašnjeg Iskona pojavili baš kada je ojačalo interesovanje za izvornu muziku, jer iza onoga što se tada moglo očitati kao muzički i scenski trend, stajala je želja iskorenjenog ovdašnjeg čoveka iz devedesetih godina da pronađe novi-stari svet u kojem će se osećati dobro i sigurno, da se nanovo utemelji i ponovo postane deo jedne svrhovite zajednice u koju vredi verovati. Nije slučajno ni to što su odabrali ime Iskon, jer upravo su iskonske vrednosti bile one koje su nam, sa obe strane kontakta na razmeđi dva stoleća, najviše nedostajale.
***
„Nastupi grupe Iskon zato su danas dragocena mogućnost da se prisustvuje sazivanju, rekreiranju i najposle makar i kratkom ovaploćenju lekovitog narodnog duha iz naše kolektivne starine, koji je uistinu odavno zatomljen, ali je sasvim sigurno – živ i potreban svakom ljudskom biću koje pati zbog osećaja suštinskog nepripadanja ili nesuštinskog pripadanja ovoj stvarnosti koju delimo. Otuda nam se Iskon, posle dve decenije trajanja, nije vratio nasumično, nego nam je stigao – spasonosno.“
Odlomak iz knjige „Četvrta zemlja“ novosadskog književnika i kantautora Zubac Miloša.
