Posle čestih iskliznuća vozova na srpskim prugama, Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije kaže za RTS da uzroci mogu biti različiti – sastav železničke kompozicije, ispravnost cisterne, težina tereta, subjektivni faktor, brzina, pa i stanje železničke infrastrukture. Srpskim prugama se godišnje kreće oko 5.500 vozova sa prevozom opasnih materija, kaže Stanisavljević.
Tri vagon-cisterne sa propilenom iskliznule sa šina u blizini železničke stanice u Subotici, evakuisan je prostor od oko 200 metara od pruge. Ovo je samo poslednja u nizu nezgoda koje su se dešavale u poslednje tri godine na prugama u Srbiji.
Stanisavljević kaže da vanredne događaje sa opasnim materijama imamo na svim evropskim i svetskim železnicama.
-Pruga u Subotici, gde je došlo do iskliznuća pre dva dana, izgrađena je 1882. godine i ona nije remontovana punih 50 godina, a imali smo i iskliznuće kod Pirota, a ta pruga je izgrađena 1886. godine i 50 godina ni ona nije remontovana – napomenuo je.
Stanisavljević kaže da je dozvoljena brzina u Subotici svega 10 kilometara na sat, i od 20.000 vozova koji su tu prošla bilo je dva iskliznuća, a naravno da je svako od iskliznuća velika opasnost.
Deset posto svih vozova koji saobraćaju na srpskim prugama prevoze opasne materije – rekao je Stanisavljević.
Prema njegovim rečima, opasne materije se prevoze i kroz Beograd, ali se one prevoze samo noću i postoje mere pregleda svih vozova pre nego što uđu i izađu iz Vračarskog tunela.
