Introspekcijom Borisa Liješevića „Moje pozorište“ u izvođenju Ateljea 212, sinoć je u Subotici otvoren 17. Desire festival savremenog teatra regiona.
Sjajna glumačka ekipa donela je odgovore na autorovo pitanje „ko sam ja“, a inspiracija za ovaj autorski projekat nastala je upravo na Desireu, iz slovenačkog projekta „Solo“.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
„Pronašao sam neka suočenja sa sobom. Ili sam pronašao nekog novog sebe u tome i novu želju da nastavim da radim. Zapravo, zato sam i radio ovu predstavu baš na ovaj način upravo da bih nekako sebe podržao da nastavim da radim u teatru i to sam, čini mi se, našao. Našao sam, zapravo, neki novi polet i neka nova krila“- kaže Liješević.
Iako se iz godine u godinu sve više krešu finansije, Liješevićev kolega Andraš Urban, doživljavajući festival kao zdrav i slobodan momenat u pozorišnom životu, ne dozvoljava da to saseče njegova krila i njegov polet da u Suboticu svake godine dovede sve ono što je reprezentativno u savremenom teatru regiona.
„Održati festival i stati uz festival je ipak ljudska odluka ovog trenutka. Ja mislim, kao što je nama bitna Subotica, tako bi i Subotica mogla da prepozna svoje vrednosti i da jednom onakon pravo da se odluči da stane iza tog festivala koji, evo, sedamnaest godina rade ljudi sa velikim entuzijazmom, sa velikom predanošću. Vidite i na publici, na građanima grada, da to žele, a mislim da Desire festival nosi uvek dobre ideje“ – kaže Urban.
A, koliko vredi, možda najbolje svedoči činjenica da je karta za Desire među najvrednijim parčadima papira u Subotici sve do kraja ove nedelje.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
