Ovaj festival ima širinu kakvu nemaju drugi i omogućava artističku razmenu mišljenja što nam nedostaje u zemlji, ocenila je Irena Popović Dragović
Ovacije Mirjani Karanović posle predstave „Marlen Ditrih – Pet tačaka optužnice” (Foto: Edvard Molnar)
Ovogodišnji 15. Međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta „Dezire” trajao je od 17. do 26. novembra. Izvedeno je 11 predstava, održana je umetnička radionica sa Adrijen Hod, plesnim magom i jednim od najboljih plesača i koreografa u Evropi, kao i radionice sa mladima na temu kako gledati predstave, kako pisati i razgovarati o njima koje su održali Žofi Serda i dr Branislav Filipović, uz koncert češkog džez kvarteta Janušek – Vroblevski, kao i projekciju filma „Vitić pleše” Borisa Bakala sa kojim je razgovarao reditelj Sabolč Tolnai.
Bilo je mnogo pozorišnih doživljaja i uzbuđenja u nepunih deset festivalskih dana – pred kraj manifestacije napravljena je pauza od dva dana bez predstava – što je predstavljalo prijatan predah nakon zahuktalih i dinamičnih scena.
Ove godine festival u nazivu festivala stajao je podnaslov „Hit me baby final time” i postalo je već uobičajeno da direktor festivala reditelj Andraš Urban kao svojevrsni moto ili lajtmotiv festivalskih dana odabere neku provokativnu rečenicu. Možda je ovoga puta i sam bio iznenađen činjenicom da manifestacija, čiji ukupni program verovatno nikada nije bio prijatan onima koji u rukama drže kesu sa novcem, uspeva da se održi deceniju i po.
– Svake godine imamo taj osećaj nesigurnosti kad je reč o finansijama, dobijamo manje od onoga s čime smo krenuli – kazao je Urban. Prvi festival je od grada dobio šest miliona dinara, ove godine 4,5 miliona, a ono što dodatno komplikuje njegovu organizaciju jeste da je taj budžet bio poznat praktično tek nekoliko meseci pred početak festivala, što otežava njegovo planiranje jer dobre predstave i pozorišta mesecima unapred imaju zakazana gostovanja.
– Ipak, zahvalan sam i gradu i mađarskoj Fondaciji „Betlen Gabor“ koja je istrajala uz nas svih ovih 15 godina – kaže direktor „Dezirea”.
U proteklih deceniju i po festival se postepeno menjao i sazrevao, ali osnovne koordinate u kojima se kreće ostale su iste – to je i dalje ostao festival savremenog, kritičkog teatra koji i pozorišnu formu i svet oko sebe predstavlja i tumači na nov, kreativan, a neretko i veoma izazovan način. Predstave koje se vide na „Dezireu” teško je zaboraviti. Irena Popović Dragović, kompozitorka i rediteljka dela „Deca” koje je izvedeno ove godine na „Dezireu”, kazala je da je jedna od privlačnih strana ovog festivala njegova neposrednost, opuštenost u komunikaciji između publike i gledalaca.
– Mislim da „Dezire” ima tu širinu koju nema nijedan drugi festival. Ono što je važno on daje priliku da vidite umetnika, imate mogućnost da vidite i čujete ljude koji su kreirali predstave i da razmenite mišljenje na artistički način, što nam nedostaje u celoj zemlji – rekla je Irena Popović Dragović.
Festival „Dezire” je tokom ovih petnaest godina omogućio da ovdašnja publika vidi neka od najznačajnijih pozorišnih ostvarenja u celom regionu, da prati kako se razvijaju ideje nekih od autora, da učestvuje u evoluciji pozorišnih ideja i ostvarenja autora koji su često na margini glavnih scenskih tokova, da se gledaoci upoznaju sa predstavama koje im omogućavaju da prošire ili upotpune svoj doživljaj životne stvarnosti i da obogate svoje pozorišno iskustvo.
Ono što je takođe ostalo nepromenjeno svih prethodnih godina jeste interesovanje publike koja je, kako je rekao Urban, zvala da rezerviše karte i pre nego što je program bio poznat.
