Do poverenja građana u institucije put je dug a vodi preko Zabele!

Pokrajinski Zaštitnik građana prof.dr. Zoran Pavlović je organizovanjem okruglih stolova na temu ,,Poverenje u institucije, kome prijaviti nasilje?” misleći na nasilje u porodici, svima nama pokazao kako se država odnosi prema svojim građanima. Nije dat odgovor ni da li građani imaju poverenje u institucije ni koji je razlog  povećanog nasilja u porodicama i kako da se on rešava.

Građani Republike Srbije  nemaju poverenje u institucije države. To poverenje je poljuljano zbog mnogih pojedinaca, visokih državnih funkcionera koji su se ogrešili o zakone Republike Srbije, počevši od sudija koje sklanjaju fascikle sa predmetima o kriminalu, tužilaca koji ne smeju da pokreću tužbe, policajaca koji su samo deo velike mafijaške zavere državnih službenika Republike Srbije.

 Poverenje u institucije će se steći tek kad se ispravi nepravda učinjena narodu, kada se svi procesuiraju za svoje kriminalne aktivnosti a imovina stečena iz tih aktivnosti oduzme. Kada zakon bude važio za sve podjednako.

Učesnici okruglih stolova su birani tako da ne remete već projektovane zaključke od strane Zaštitinika građana. Međutim, niko, pa ni sam ombudsman nije ni reč rekao šta je dovelo do tog povećanja nasilja u porodici. Odnosno, svi su se bavili samo posledicama a niko uzrokom. A uzrok je u najvećem broju slučajeva loš socijalno ekonomski položaj porodica u našem društvu, jer, nažalost, ne živimo u zlatnom dobu, kako to kaže aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, već smo po siromaštvu među prvim zemljama u Evropi. I umesto da je država donosila zakone kojima bi se položaj porodica popravio u ekonomskom smislu, ona je radila sve suprotno. Doneti Zakon o sprečavanju nasilja u porodicama je po iskustvu advokata i sudija veoma loš i njegove odredbe nisu relevantne za rešavanje problema nasilja u porodicama, jer, i on je samo posledica evropskih agendi a ne stvarne potrebe sudstva i tužilaštva. Dobrobit je doneo samo u preduzimanju hitnih mera radi zabrane prilaska počinioca porodičnog nasilja.  Donešen je Zakon o izvršenju koji je postao  omča oko vrata porodicama koje ne mogu da plaćaju osnovne životne troškove. Takvim porodicama, uz pomoć donešenih zakona, država oduzima ono najneophodnije za život, tera ih na ulicu. Umesto da se država pobrine da te porodice imaju primanja od kojih mogu da žive i da sami plaćaju svoje troškove.

Neophodna je podrška države i ovaj Zakon se mora staviti van snage ili ubaciti odredbe koje bi štitile sam dom porodice. Država se nije zaustavila na tim merama već je krenula i dalje u razaranje porodice pa je donela i Zakon o Rodnoj ravnopravnosti, koji prepoznaje nasilje nad  ženama, nasilje u porodici ali ne i nasilje nad muškarcima, iako je to nasilje u procentima do 20 %. Naravno, kao i svaki zakon, ima i nekih dobrih rešenja, kao što su mere države oko zapošljavanja osoba ženskog pola, ali te odredbe su trebale da se nađu u Zakonu o ravnopravnosti polova (koji više ne važi) i Zakona o radu.

Svakodnevno se sa televizija sa nacionalnom frekvencijom emituju Rijaliti programi koji promovišu nemoral , prostakluk. I deca koja odrastaju gledajući takve tv sadržaje sasvim sigurno formiraju drugačije životne stavove. Porodične vrednosti su u društvu skrajnute  tendenciozno, kako bi se promovisale neke druge, evropske, a koje nisu istinske porodične vrednosti. Kao primer biće najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama, koji je dobio zeleno svetlo od Venecijanske komisije, i Zakon o rodnom identitetu.

Imajući u vidu sve ove zakone, kao logično se nameće da je povećanje nasilja u porodicama samo rezultat prethodnih donetih mera i zakona. Niko od državnih organa ne želi da se na pravi način popravi položaj porodica jer da to žele, doneli bi zakone kojima se daje podrška porodicama, od poreskih olakšica, podrška pri zapošljavanju, podrška pri rađanju dece, podrška u kupovini porodičnog doma i mnogo drugih mera koje sprovode druge države koje su se uhvatile u koštac sa problemima porodica. Na taj način bi bile stvorene pretpostavke za smanjenje nasilja u porodicama.

Nasilja će uvek biti ali to uglavnom od onih osoba koje su i pre stupanja u bračnu zajednicu bile sklone nasilju, ili imaju neku istoriju porodične patologije, psihičkih poremećaja ili bolesti zavisnosti. U takvim slučajevima porodični sistem se adaptira tom asocijalnom članu porodice. U takvim slučajevima treba da reaguju institucije države počev od Centra za socijalni rad, policije, sudstva, tužilaštva u saradnji sa zainteresovanim civilnim sektorom.

 Pokrajinski ombudsman  predložiće mere, ali one svakako neće doprineti smanjenju nasilja u porodicama već će samo rešavati probleme već počinjenog nasilja. Ali, nije se ništa drugo ni očekivalo od Zaštitnika građana koji  je zaštitnik građana ali ne i porodica, jer prosto, u agendi koju promoviše nema mesta za jačanje porodičnih zakona.

Posle ovakvih mera ništa bitno se neće promeniti, niti  će se povećati poverenje građana u institucije države, niti će se smanjiti nasilje u porodicama.

Narod obično promišlja, samo da ne bude gore ?

Međutim  ova vlast nam svakodnevno dokazuje da može i niže i gore!


Radenko Martić

član PO Dveri za Vojvodinu

Predsednik GrO Dveri Subotica



KOMENTARI

  1. Sofronije kaže:

    Politika Dveri – kako, tako …. ali u Subotici treba da ih vodi Subotičanin

  2. JaPaja kaže:

    Kad bi bar malo bili objektivni i ne zaboravljali nedaleku prošlost i šta se sve nije činilo, možda bi imali simpatizere. Ovako sve na nivou statističke greške.

OSTAVITE KOMENTAR