Dobri čovik Stipan i njegova „gospođa ministarka“

Stipan se rodijo na četri kilometera od sela, nuz jedan do di je liti peco dok je bilo vode. Dica, koje je u to doba još bilo po okolni salašima dolazila su i zajedno sa Stipanom se kupala u kanalu koji je tute bijo dosta širok a i dubok, pecali su na bambusovu trsku a neritko su za novce stari čeljadima nosili pijavice koji je bilo ku vraga. Čeljad su mećala pijavice na noge da njim sisa krv navodno kako velidu da njim posli pijavica nestane bola iz noga el reuma. Bijo je tute i jedan čunj pa su veslali rukama i jokrećali se naokolo. .

Ta svašta je bilo pa i da popadaje iz čunja, srićom pa se Bogu fala niko nije udavijo od nji.

Kren’jo Stipan jedne jeseni u škulu , učjo je dobro tako da je bijo đak generacije i joma ga baćo upiso da se škuluje. Iškulovo se Stipan pa na kraju posto niki fiškal posli rata u odboru. Sve je bilo dobro, jedino je volijo popit, tako da je u kredencu u kancelariji uvik stala boca s’rakijom iz koje je Stipan natezo onako dva-tri prsta da niko nevdi i kad bi ošin’jo  po boce e onda nije bilo nevolje oma je bilo i divana sa svitom i oma Stipan razgaljen.

Vide setre i baćo i mater da neće mu valjat odneće ga u očin ta rakiještina, pa mu jedared Cila najstarija setra veli da mu našla niku drugaricu iz varoši pa će ga upoznati š’njome.

Upozno se Stipan i đene-đene kojako ga natiradu da se i oženi.  Stipan ku Stipan, dobroćudan i miran čovik za sve osim za se, dobar… davo je na volju ovoj njegovoj svašta.

Došla tu na red i dica i prija neg što su krenila u škulu , selo ostalo brez učitelja i sad Stipan lipo kojkako uzme i sredi te u selo banijo niki učitelj.  Kad je došo čovik oma sazvo roditeljski da se upozna s’ roditeljima dice.

Krenila škula, krenila dica i dica ku dica hadrena na svačeg i jedared mali Joso sin Stipanov i Elizabetin uzo i polupo caklo na škulskoj pendžeri. Učitelj uzo i poručijo oma Stipanu, ovaj oped nije imo kada i poslo svoju Elizabetu, koja nikad nije dala da je zovedu Liza. Iako je u selu bilo barem još dvadest žena što su se zvale Elizabeta i ni jednoj nije smetalo da je zovedu Liza, jedino Stipanovoj gospoji nije prijalo.

Očla gospoja u škulu i posli tog ode na pecu, a tamo oma rebnjače kojkake izašle s mise pa upravo na pecu da čujedu koju novost da imadu šta priplećkat.

„Jal Elizabeta? A šta učitelj?“

„Ništa. Sad sam ja njemu nakazivala svašta i jako se ovako budne ponašo oma će letiti iz škule – moj ga Stipan namistijo tute al borme rešiću ja pa će on odpast odaleg“

Zaukalo se tu u selu oko učitelja i oko pendžere, triba platit i Stipan čovčina i po ode lipo u škulu i plati caklo pa još veli direktoru i učitelju:

„Vite ljudi, da je čiji god sin on mora odgovarat za to šta napravi. Ja ga nisam učjo a niste ni Vi da lupa cakla i pravi nereda“

Kad je došo kući a Elizabeta po njemu ku po keru, pa počela vardat tamo –vamo nike zakone a Stipan učan čovik zna zakon da ga u ponoć pijanog digneš on će izdeklamovat sve napamet, a gospoja bi mu bila kogod i štogod al kad je glupava bila, a pravila bi se pametna i ne bi to bilo ništa kaka je taka je svako je sebi, al kad ona je tila da budne kogod i da se nje pita a ne kako je kazala kojkaki seljačina, tute je mislila na svit u selu.

Oped ona jedared bane na pecu, namistila punđu i gazi ku general sridom pece . I šta se ona tute zakačila s nikim Ćevom što je prodavo jaja i očupani kokošivi . Šta nije, uglavnom ovaj njojzi onako prid svitom veli.

„Lizo! Ti si kugud ova ode moja očupana kokoška a taka velika ženturača tribala bi barem malo više mozga da imaš , niti je u srazmeri pamet i tilo. To je Lizo znaš onako kugud kadgod oni veliki dinosaurusi e tako ti ispadaš , jel ti imaš mozak pileta u tilu dinosaurusa a jezik ku u zmijetine kake i sad ajc zbogom i nema za te više kod mene se šta za kupit“

Osramotila se , rič nije kazala, svit se okolo smijucka diko i na glas. Kad kogod vikne:

„Gospođo ministarka!“

Nise obazirala neg je s’praznom kotaricom izašla s’pece i upravo kod Stipana u odbor.

„Stipe? Šta je to dnsauuuus? „

„Šta !!? Ne razumim, objasni mi“

Trevlja ona kazla bi al oš klinac kad je bila glupava ku put al rič po rič i kojkakogod nadođe ona nuz Stipanovu pomoć da je Ćevo joj kazo da ima mozak pileta u tilu dinosaurusa. E sad oped nije ona to nikad vidila, izvadi Stipan niku knjigu i pokaže joj šta je dinosaurus.

A’joj te muke onda, ono strašno, vamo je ovaj joj kazo i za kokošji mozak i da je očupana kokoška a i da ima jezičinu ku zmija.

Tako je zdravo plakala što od bisa al najvećma od sramote. Nije tila od sramote ni u selo a ni na pecu ić. Sve dok je jedared Stipan nije čist trizan uzo za ruku i odvo redom da se izvine svitu. Pripravijo nju Stipan pametan čovik i lipo korak po korak, tako da je na kraju kazla da se izvinjava svima i da odsele neće nikom ništa pridičiti, jel ona i ako je iz varoši, rasla je kod dide i majke na salašu, al je to jeto, kako je na kraju i sama priznala, za nju bila sramota kast jel ipak je ona mislila bit kogod i štogod, ako kaže da je iz varoši.

Na kraju je ipak postala kogod i štogod. Kako je kazo njezin Stipan.

„Progunila si taj tvoj niki ponos , tila si odvećma visoko prniti al si nisko pala i zato odsele lipo sa svitom  i nemoj mariti jel to pijani Vranje u kanalu jel učitelj nije bitno, sa svakim moraš lipo jel svi smo mi ljudi“

Jeto na kraju je postala čeljade , supruga i mater a ne kaka“ ko sam šta sam“ alapača i bisnjača.