Dok čekamo da neko potpiše

Po rečima predsednika Vučića, pruga od Subotice do Novog Sada mogla bi da bude puštena u saobraćaj kada bi neko hteo da potpiše da je ona spremna i ispravna. Takvi su se, izgleda, razbežali ili posakrivali.

Pogotovo od kada su „crno na belo“, i to sa zvaničnog mesta, posvedočene sumnje da su neki radovi na subotičkom železničkom čvoru urađeni nedovoljno kvalitetno i od lošeg materijala. Kao da su i radnici nestali, iako neposredna okolina podvožnjaka ne izgleda završena, a nastavak pruge prema Mađarskoj tek sledi.

Jedini peron koji je u funkciji, sa koga polaze vozovi za Sombor, Segedin i Sentu, nema ko da održava. Kante iz kojih se preliva smeće jesu svakodnevni prizor. Čini se da su putnici kultivisani, ali vetar čini svoje i razvejava po kolosecima one otpatke koje nema ko da odnese.

I u pomenutim vozovima stanje nije za pohvalu. Iako stoji obaveštenje da je putnicima omogućen WI FI, veza je dostupna svaki drugi put, u proseku. Može se saznati i da filteri na klima uređajima nisu nikad menjani, niti je u planu. Neko će reći da je čaša polupuna, a ne poluprazna. Kao i onda kada smo ostali bez obećanog prolaza prema delu grada iza stanice, ili kada smo dobili novi Majšanski most, ali bez rešenja za bicikliste, pešake i automobile.

Znali smo da ne živimo u Japanu.

Prolaz kod stanice na Paliću. Taman toliko je nedostajalo podhodniku u gradu da stigne do Šantićeve ulice u Kertvarošu.

S druge strane, stižu informacije da je deo novca namenjenog za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do Subotice, ulagan u radove van te deonice, iako komercijalni ugovor to ne predviđa.

Tako su, recimo, mimo ugovora plaćane nabavke, popravke i radovi na održavanju pruga u okolini Beograda, ali i projektna dokumentacija za prugu koja se gradi i koja tek treba da poveže Zemun Polje sa Ekspo centrom.