Koja je prva fiskulturna sala u Subotici? Jedna razglednica sa početka XX veka, svedoči da je Kraljevski javni institut za obrazovanje učiteljica (danas zgrada Hemijsko tehnološke škole), imala objekat opremljen spravama za vežbanje. Zanimljivo je da je ta sala i danas u upotrebi i služi istoj svrsi.
Fizička kultura kao delatnost koja ima za cilj unapređenje kondicije i zdravlja, bila je u to vreme privilegija malog broja ljudi, prvenstveno onih koji su imali višak slobodnog vremena. Vermeš je na Paliću i u Kertvarošu imao razne sportske terene, međutim, inicijative za masovno učešće građana u vežbanju došle su do nas nakon Prvog, a posebno nakon Drugog svetskog rata.
Sportske sale su u to vreme bile retkost, zbog ograničenih građevinskih i finansijskih mogućnosti.
Do otvaranja Sokolskog doma, za ovu svrhu su korišćene prostorije izgrađene za drugu namenu, ili sale poput Nepkerove, koje su povremeno bile na raspolaganju sportistima. Subotica je dobila dvoranu za vežbanje polovinom tridesetih godina, u okviru novoizgrađenog Sokolskog doma. Centralna prostorija ove zgrade bila je sportska sala do rata, tokom kojeg je preuređena u bioskop.
I Gimnazija je u svom dvorištu imala salu poput one sa početka priče, međutim, sve je to još bilo malo i nedovoljno pa su sportske aktivnosti uglavnom bile na otvorenom.
U potrazi za starim sportskim objektima, obiđimo potpuno zaboravljeni „Dom telesne kulture“.
Dragutin Jager podneo je zahtev za građevinsku dozvolu u nameri da podigne spratnu zgradu sa dvoranom i pomoćnim prostorijama, iza kojih bi bilo dvorište, odnosno igralište.
Nije ostalo zabeleženo koliko je ona služila vežbačima ali je zgrada ostala sačuvana do danas. Pretrpela je manje izmene i danas je to stambeni objekat.
Nalazi se blizu centra grada, između paralelnih ulica Harambašićeva i Zagrebačka. Spaja ih Dinka Zlatarića koja na svoj srednini ima jedan veoma mali slepi sokak. To je Ptujska ulica. Iako ima samo osam adresa, jedna od njih je nekadašnji „Dom telesne kulture“ a u susedstvu je i kancelarija stanovite Fondacije „Prosperitate“.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
E od ovog lanskog svake nedelje covek moz nesto interesantno saznat. Zadnji put sam jako davno bio u toj ulicici, ne secam se tog objekta al sad cu namenski da odem da ga pogledam
Stara sala u dvorištu zgrade nekadašnjeg Pravnog fakulteta
Mens sana in corpore sano = zdrav duh u zdravom telu. Stara Latinska izreka koju rado koriste sve totalitarne ideologije ovoga sveta. Pre svega pod zdravim telom Rimljani su smatrali dobro uhranjenu osobu i sa prilicno sala na rebrima. i stomaku. Oni vitki i misicavi su bili uglavnom robovi ili u boljem slucaju legionari. Danas postoje mnogobrojni vrhunski sportisti osvajaci najvecih titula, olimpijske i slicnih, pa su opet blesavi „ko´noc“ Sa druge strane jedan Stephen Hawikng, vrhunski intelektualac i mozak nase epohe, njegov nenadmasni duh, nije bas stanovao u narocito zdravom telu. Danasnji pojam fizicke kulture, telovezbe, gimnastike i slicno, zahvaljujemo na posredan nacin Napoleonu Bonaparti. Nakon Napoleonskih ratova (1792-1815) u Evropi nastaju i jacaju nacionalne drzave, medju njima je najznacajnija Pruska. Nakon svih tih ratova Pruski generali uvidjaju da je fizicka kondicija jedan od vaznih i odlucujucih faktora u ratnim operacijama. Bilo je upadljivo da su mnogi mladici uzrasta za vojsku bili fizicki nesposobni da budu regrutovani. Ta fizicka nesposobnost je dolazila od teskih fizickih poslova kojima su vec kao deca bili izlozeni i ocajnim zivotnim uslovima, sto se je vrlo brzo manifestovalo u njihovoj fizickoj nesposobnosti za vojnu sluzbu.To je jedan od razloga zabrane rada i zaposljavanja deci mladjeg uzrasta od 15 godina kao i rad mladjih u rudnicima ili na slicnim teskim poslovima. Dakle za to nije bila povod humanost, nego cisti vojnicki rezon. Uskoro se pocinje u Evropskim kraljevinama sa propagiranjem sportskih aktivnosti, gimnastickih vezbi, sve se to uvodi u skole i formiraju se sportski klubovi, po pravilu sa veoma jakim nacionalnim i ideoloskim nabojem. Ja ne znam kako je to danas, ali u moje djacko vreme sve je u fiskulturnoj sali islo jednim militaristicko – kaplarskim tonom: zbor, u vrstu stroj se, mirno, na desno ravnajs. na parove razbrojs, i tome slicno. Ako pogledamo detaljnije sve te vezbe, narocito one sletske vezbe, primecujemo da su sve to u stvari stilizovani pokreti vojnika u borbi. Da ne kazemo neka vrsta vojnickog baleta. Vezbaci bi dobili cak i jednu drsku od metle za vezbu koja je trebala da simbolizuje pusku. Danas tih i takvih „sportskih“ manifestacija uglavnom vise nigde nema osim u ono par zemalja sa totalitarnim rezimima. Danas je sve na dobrovoljnoj bazi, gradjani odlaze u teretane, fitnescentre, aerobik, pilates, i ko zna jos kako se sve zovu svi ti modni trendovi. Ponekad se manje odlazi radi fizicke kondicije a vise zbog pokazivanja super – sporske garerobe i prigodnih aksesoara. Mene je u Nemackoj moj komsija pozvao na pivo u obliznji tenis-klub gde je bio clan, sa pokrivenim i otvorenim terenima imali su i jedan vrlo lep i prijatan restoran. Za sankom sam primetio grupu sredovecnih muskaraca koji su imali sve osim sportske figure, ispijali jedno pivo za drugim i vodili visoko strucne razgovore o tenisu i teniskim takmicenajima. Pored njih je lezala njihova sportska oprema nabacana na gomilu i cija finansijska vrednost bi bila verovatno sasvim dovoljna za kupovinu nekog potpuno novog malolitraznog automobila.