Godinama se o Domu samo govorilo, sve dok vetar u leđa inicijativi nije dala tvz „Hipi afera“. Mladi subotički novinar napravio je reportažu sa žura održanog u prostorijama jedne male verske zajednice i natovario bedu na vrat prisutnim hipicima, koji bi inače ostali na krajnjoj margini društvenih zbivanja. Ovako, „performans“ te subotičke hipi porodice i njihova “smatranja” o nekim važnim pitanjima, dospeli su najpre na novinske stupce a potom i na mesta onih koji brinu o socijalističkom moralu.
Bila je godina 1971. i krajnje vreme da se formira Dom omladine kao ustanova, a zatim izgradi zgrada .
Želja prethodnih generacija Subotičana da sklone omladinu sa ulice, danas se može smatrati ostvarena. Druga je stvar da li su ostvarenje te želje nekad zamišljali ovako. Deca se automobilima razvoze u sportske klubove, plesne škole, tečajeve jezika i druge aktivnosti u kontrolisanim prostorima gde se boravak plaća.
Omladina koja je nekada ćoškarila i visila na šipkama majmun placa, ne bi tada svoje slobodno vreme provodila na taj način, da je imala internet i kablovsku TV.
Ipak, do danas nije nestala potreba da mladi ljudi imaju neki prostor samo za sebe, u kome bi se organizovano bavili nečim kreativnim i edukativnim, a najvažnije od svega, mesto gde bi našli dobro društvo i zabavu. U elaboratu koji je napravljen krajem šezdesetih, navodi se:
Igranke: Onima koji vole da igraju, a njih je naviše, pripada subota uveče i nedeljno popodne i veče. Igranka treba da bude tako organizovana i uhodana, bez gužvi, nereda, bukača, siledžija. Treba da se oseća prijatna atmosfera sa odabranom muzikom, koja će davati poseban štimung toj igranci.
Već par godina posle, početkom sedamdesetih, klasične igranke su otišle u istoriju. Preko leta su ih zamenili disko klubovi, pa je i Dom omladine uredio jedan u suterenu današnje srednje Ekonomske škole – Aquarius. Sve to vreme radilo se i na klupskim prostorijama u Harambašićevoj. One su završene kada Dom omladine više nije postojao, polovinom osamdesetih. Ipak, klub sa prekidima radi do današnjih dana i nosi originalno ime: Mladost.
Priča o Domu omladine u Subotici zvuči i danas dobro, ako izuzmemo njen tužan kraj. Nedostajalo je nešto krupno, ili je reč o stotinu malih stvari zbog kojih se ovaj dom ugasio.
Nova zgrada sa dvoranom, prostorijom za muzičke probe, salom za igru i ples sa ogledalom, foto kino klubom, radionicama… Početkom sedamdesetih sjajno je zvučala ideja o klubu za diskofile i ljubitelje filma, debatnom kubu, baletskoj školi, dramskoj sceni i mnoštvu drugih zanimljivih aktivnosti na 2 200 kvadratnih metara nove zgrade. Sve je to obećavao Dom omladine i pionira kada bude izgrađen.
Pokrenuta je široka društvena akcija prikupljanja novca. Neka preduzeća su se odazvala, neka ne. Bilo je i pojedinaca koji su se isprsili za određenu sumu.
Izgradnja Doma omladine u Harambašićevoj ulici br 4
Programi koji su bili uspešni, nadživeli su Dom omladine: Subotički omladinski filmski forum (SOFF), Otvorena knjiga, diskoteka Aquarius.
Problemi su postojali na više nivoa. Radovi na izgradnji zgrade nisu dobro izvedeni tako da su vrlo brzo nastali nepredviđeni troškovi oko popravki. Od početka nije definisan način finansiranja ove ustanove, koja bi možda i pregurala da joj nije okačen teg oko vrata – Omladinsko naselje na Paliću. Disko klub i programi koji su priređivani u gradu donosili su prihod od ulaznica, što na Omladinskoj radnoj akciji Palić nije bilo moguće. Osim kulturno–zabavnog programa za akcijaše, na teret Doma omladine je išlo i održavanje Omladinskog naselja na Krvavom jezeru.
Subotički Dom omladine sagoreo je u prevelikim željama. Postojao je desetak godina i onda je ugašen.
U disko klubu Aquarius
U vreme nastajanja Domova omladine, Jugoslavija je beležila ubrzani privredni razvoj, a paralelno se dešavalo otvaranje društva prema svetu. Sve to nije moglo a da ne ostavi traga u životu mladih, koji su po svojoj prirodi okrenuti novom i zanimljivom. Želja tadašnjeg establišmenta bila je da omladinski aktivizam institucionalizuje odnosno kontroliše koliko je to moguće i neguje ga tako da se on razvija u pravom smeru.
Domovi omladine trebali su da pruže prostor za okupljanje kreativne omladine, a za njima i onih, koji bi privučeni zanimljivim programima, bili odvraćeni od kafana i ulice.
Lansky
