Doronga

Snaš Giza je bila jaka i velika žena. Di ko je zvao Doronga kolika je bila jaka i plećata. Da nije bila lipog lica i nežnog ženskog glasa a i lipe prirodno kvrdžave kose, svit bi ucigurno mislijo da ima posla sa muškarcom.

Al niije bilo tako, Giza je bila žena i mater troje dice.

Osim što je bila taka nika muškobanjasta, imala je jednu zdravo gadnu narav, čudan adet, čim štogod čuje oma trči da prva ispripovida šta ima. Al nikad nije čekala da proveri jel to šta prinosi istina el nije.

Svit po selu već i nije pito od koga se šta čulo – to se znalo “Giza kazla”.

selo-jpg_660x330

Nije baš bilo na čast ni familiji njezinoj što je taka al šta ćeš kad je bila kugud malo dite,  samo što prija da ona stigne da ispripovida pa je često znala biti izvrgnuta ismijavanju svita a vragovi kojkaki su znali štogod joj kast pa onda se dogovoru da je drugi čekadu da vidu kako će njim prinet. Sve u svemu, neritko su od nje znali pravit komedije. Dici i čoviku sramota, sestre je kore, braća, otac i mater. Al ne mož ti to je ku kaka bola što je ona bila taka.

Jedared je digod načula da je umro Laco , mlad čovik zdrav i prav i sad ona sva se uzvrtila prid pekarom ujtru rano da naiđe kogod da ispripovida. Ovima u pekari je već kazla al ne bi ona čekala da trgovkinje komegod širu dalje neg bi ona da kaže prva.

Tumara ona oko pekare , gledi u sate tribal bi ić budit dicu da iđu u škulu al još malo pa malo – kad iđe Beno na avtobus pod ruku sa Francikom, ženom mu. Giza oma prid nji.

“Dobar jutro! Jalte, jel ste čuli da je siroma umro Laco Stopalov ?”

“A JEEEE ta nije valjda –oma će Francika. Jel to od oni Stopalovi onamo sa onog drugog dola?”

“E baš oti “-oma će Giza, al sva važna.

Tu se oni raspripovidali, iđe već i avtobus bruji koči samo što nije stavo na stanicu ali Giza još gledi naokolo da komegod izdivani šta ima.

Stao avtobus jedni ulaze drugi izlaze, Giza se malo ražalostila što nema kome više kast vesti pa krenila kući. Dok se vrtila tu na stanici avtobus kreće jedared naglo zakoči kad na stražnja vrata iskoči čovčina al ni pet ni šest upravo na Gizu . Kako je iskočjo tako je i srušjo i Gizu i pavo priko nje.

“Av da ti ja #”!&%%$#$%&/-oma će ta čovčina , a Giza na leđi ovaj oped četvoronoške više Gize.

Svit nailazi svi se smijedu na sav glas.

Kad kogod vikne. “Ej, Giza! Jel te to mrtac opkoraciva? Pa u smi.”

Kad je Giza došla sebi onaj usto što je srušjo je i daje joj ruku da ustane, kad ono Laco, Bogu fala živ i zdrav. Malo zaspo u avtobusu pa je zato tako naglo iskočjo i baš na Gizu.

“Ajde Gizo ustani i da ti zafalim što si me već i saranila jeto što svit veli bar si mi život produžila”

Ustane Giza i jode kući, al ni rič nije kazala i od to doba nije nikad više išla frfljat po selu. Iskušavali su je pa joj kažedu štogod al kaki više nikad napamet joj nije palo da štogod divani. Sramota joj je bilo i jod dice i jod svita. Svatila je da ne triba oma ić prinositi a ne lipo iščekat pa čut istinu i jonda ako baš mora komegod kast onda kast.

Sve u svemu svatila je Giza da je često svojim divanom itekako znala uvridit čeljade i  tog čeljadeta familiju, a da tog nije bila ni svesna i napokon je svatila da to što kaže u krivo itekako mož čekat i  na sebi.

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR