Direkcija za izgradnju grada je u prethodnom perodu vršila asfaltiranje na teritoriji grada. Par ulica je u potpunosti presvučeno novim asfaltom, dok se u velikom broju ulica vršila popravka postojećeg kolovoza.
Jedna od ulica koja je pre zime dobila asfalt je Kozaračka iz Dudove šume. 
Travnička ulica 
Po rečima Lanskog
U ulici mitskog junaka, Vuka Mandušića, naišao sam na novi asfalt. U stvari, stari je presvučen novim u dužini od oko 100 metara od njenog početka, od ulice Partizanskih baza.
Ulica Mirka Bogovića je jeda od onih u kojoj se vršila samo popravka postojećeg kolovoza. 
Kod Kvantaške pijace
Na žalost, ove godine je izostala velika akcija asfaltiranja neasfaltiranjh ulica u gradu, a praktično ne postoji deo grada koji nema bar jednu neasfaltiranu ulicu. Tik uz Prozivku. 
Nadam se da je ovo nekoga usrecilo i da po kisnim danima ide po tvrdom. Mene nije, ja i dalje grcam u blatu.
Pa dali su oni normalni?Gde je kanalizacija za odvod atmosferskih voda sa ulice(kolovoza)?Bankine(ivicnjaci)?Rigole?Vazeci Zakon o putevima,clan 67:"Ulica mora imati trotoare i ivicnjake i mora izdrzati opterecenje od najmanje 6T po osovini jednog vozila."Elementi poprecnog profila dimenzionisu se u odnosu na rang gradske saobracajnice.Broj kolovoznih traka za tekuci saobracaj je rezultat saobracajno-tehnickog proracuna.Broj kolovoznih traka u principu je paran i ne moze biti manji od 4 za saobracajnice viseg reda,odnosno 2 za saobracajnice nizeg reda.Izuzetak su saobracajnice u stambenim zonama za jednosmerni saobracaj koje se sastoje iz jedne kolovozne trake i siroke su 4,0m.
Sirina kolovoznih traka zavisi od dozvoljene brzine:
-V>100 km/h………..3,75m
-80<V<100 km/h…..3,50m
-60<V<80 km/h…….3,25m
-40<V<60 km/h…….3,00m
-V< 40 km/h…………2,75m
Gabarit kolovoza definiramo kao prostor koji mora biti potpuno slobodan i u koji ne sme zalaziti bilo kakav objekat sa strane(stablo,stub rasvete,saob.znak itd).Visina gabarita je 4,5m.
Problem ulica u gradu je mnogo dublji i trajniji od navedenog zakona koji ste citirali.
Da pojasnim.
Većina ulica u gradu nije nastala kao posledica planske gradnje i urbanizacije, već baš suprotno neplanske gradnje u kojoj progoni i prečice preko noći postaju "ulice". Jedna od takvih ulica je i navedena Travnička ali i Kozaračka.
Po bilo kom urbanističkom planu ove ulice nisu predviđene da budu ovoliko široke, već naprotiv, mnogo šire. Ne pričam o planu donešenom pre 8 godina, već o planovima od pre 50 godina. Međutim, ljudi su krenuli da grade kuće tamo gde nema asfalta i plana jer su placevi bili jeftiniji, čekajući da im grad izasfaltira ulicu. To samo kod nas ima, da se prvo grade kuće pa tek onda osnovna infrastruktura u vidu kanalizacije, vode i asfalta.
U ovakvim ulicama ti citirani zakon ne možeš da sprovedeš, a ne možeš optužiti ni grad za stanje u tim ulicama, jer da je grad bio dosledan on bi veći deo obejkata srušio zbog ne planske gradnje koja je bila pre 20, 30 ili 40 godina. Da li je to rešenje? Nije, ovako država izlazi u susret građanima i daje im mogućnost legalizacije svih obejkata i time im pravi medveđu uslugu. Rešili im problem legalizacije ali nikada neće rešiti problem saobraćaja u ulici.
Šta mislite kako su nastala naselja Zorka, Peščara, Srpski šor itd… Ne pričam o Aleksandrovu Malom radanovcu i Prozivci za koje se iz neba vide da su planski građene, već o tim poludivljim naseljima u kojima ne možete da nađete čestitu širinu ulice.
Na žalost postoje samo dva rešenja. Prvo je legalizovati sve pa kakva je takva je ulica a drugo tražiti dozvolu za gradnju svakog obejkta iz doba kada je nastajao, i sve što nema dozvolu srušiti. Verujte mi čitava naselja bi bila sravljena sa zemljom.
Da budem jasan, mrzim ulice bez odvoda atmosferskih voda, banikina, trotara i zato ih ne smatram ulicama.
Kada se postavlja bankina?
Kada se asfaltira ulica, tada se pogleda trenutni aktuelni plan za tu ulicu i u sličaju da se put poklapa sa planom, onda se stavljaju bankine. Često se dešava da samo jedna ivica puta ide po planu, dok druga ne jer je predviđeno proširenje ulice sa te strane. Tada se bankina stavlja samo sa strane koja je u skladu sa urbanističkim planom. Primer Teslina (ako se ne varam) i Matije Gupca bliže Prozivci.
Jedan naš čitalac je na facebook stanici postavio slike uz komentare. Isto je pokušao i ovde da uradi, ali se nije snašao jer je prvi put u nasem društvu. Iz tog razloga ću umesto njega postaviti slike i citiraću mu komentare.
Radi se o Jasenovačkoj ulici, a mi vam prenosimo te slike uz citirane komentare.
daj da se ne lazemo, asvaltiranje ulica u subotici je ista smejurija. U polovini slucajeva opravdanje o urbanistickoj strukturi grada koja onemogucava adekvatnu realizaciju infrastrukture ne pije vodu. Evo na primer moja ulica, Petrinjska planski napravljena sa zgradama a ne kucama, nema niti bankine niti adekvatne sirine. Ulica se ispred raskrsnice sa visegradskom pride i kriminalno suzava itd. Zaista se covek pita koliko ce nas takav nacin rada gradskih vlasti kostati u buducnosti. Eto objasni mi zbog cega moja ulica ne lici ninasta.
Deki, nisam ti odgovorio na ovo pitanje jer smo se istim bavili i u okviru druge vesti. Mislim da možes povući paralelu između Petrinjske i Frankopanske, kada je reč o izgledu, sirini asfalta, bankinama, vremenu i načinu gradnje…
idi u perinjsku, i uporedi je sa Frankopana i zrinskog, i videces da slicnosti nema. ne pricam ovde o tome da su u petrinjskoj zgrade a u drugoj nisu vec o tome da petrinjska jednom trecinom ima adekvatnu sirinu i bankine, a ostatkom je sakata plus kod jedne problematicne raskrsnice ima jedan beznacajan deo sto se financija tice od 5 ili 6 m pred problematicnu raskrsnicu koji se do twe mere suzava da je pitanje da li drugo vozilo moze bar 1 tockom da stane, prosetaj jednom i bice ti jasno. inace sto se asvalta tice svestam sam da napr moje naselje dosta bolje stoji od radijalca itd