Klimatske promene, koje nisu zaobišle ni naš region, u značajnoj meri utiču i na opšte zdravlje ljudi. Naši organizmi, kako ističu lekari, nemaju dovoljno vremena da se prilagode naglim vremenskim promenama, kada se temperatura u roku od 24 sata promeni i za više od 20 stepeni.
Područje srednje Evrope ja najviše izloženo ekstremnim, kako temperaturnim, tako i svakim drugim promenama koje su vezane za vreme. Moglo bi se zaključiti da smo navikli na promenu vremena, ali lekari ipak upozoravaju da su te promene u proteklom periodu veoma nagle, pa naši organizmi nemaju vremen da adekvatno reaguju na te promene.
„Mi smo izloženi takvim pritiscima, na koje za sada, bez lekova, ne vidim da možemo da odgovorimo ili da preduhtrimo sa bilo kakvim ponašanjem, da izbegnemo sve te reakcije koje deluju spolja na nas”, objašanjava dr Aleksandar Evetović, specijalista urgantne medicine iz Subotice.
Adekvatne terapije su posebno važne za hronične bolesnike, kako za one sa kardio-vaskularnim oboljenima, tako i za plućne bolesnike. Naš sagovornik ističe da se broj osoba koje boluju od navedenih hroničnih oboljenja, proteklih decenija, u značajnoj meri povećao.
„Da li je to zbog uticaja klimatskih promena ili je to socijalno-ekonomski faktor, u svakom slučaju te dve stvari idu jedna uz drugu. Stres kao takav, naime, koji nije izazvan spoljnim uticajem u smislu meteorologije, jeste isto jedan od faktora na koji se nakalemi uticaj vremenskih prilika”, dodaje dr Evetović.
Svojim ponašanjem i odgovarajućim odnosom prema svojim organizmima možemo mnogo toga uraditi. To naravno nije uvek dovoljno, jer kako kaže doktor Evetović, globalna promena vremena donosi mnogo nepoznanica, pa zapravo nismo ni svesni toga kroz kakve promene naši organizmi prolaze.
RTV
