Pokazatelji dnevnog porasta broja zaraženih svedoče da se omikron varijanta korona virusa širi veoma brzo. Uprkos brzom širenju, međutim, najnovija mutacija virusa dovodi do blažih simptoma, napada disajne puteve, a ređe pluća. Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Subotici smatra da se može desiti da posle vrhunca zaraze omikron varijante sledi brzo smanjenje broja zaraženih i da ćemo malo odahnuti, jer postoji šansa da ovo bude poslednji veliki talas.
– Omikron varijanta se širi veoma brzo, mnogo je zaraznija od prethodnih, teško ju je izbeći. Vidimo da među zaraženima ima ne samo nevakcinisanih, nego i osoba koje su primile sve tri doze vakcine. Preda poslednjim podacima iz Sjedinjenih Američkih Država dve doze vakcine (Pfizer) pružaju 31 odsto zaštite, a tri doze 75 odsto. U potonjem slučaju se od četiri osobe razboljeva jedna. Uprkos tome, vakcinacija je još uvek jedino rešenje, jer ako se i razbolimo, simptomi će biti blaži. Uprkos brzog širenja, ova varijanta virusa je najbolja iz kliničkog aspekta, jer manje ljudi dospeva na bolničko lečenje, respirator, pa je manje i smrtnih slučajeva. To naravno ne znači da se ovakvi slučajevi ne mogu dogoditi, jer znamo da su stariji i hronični bolesnici izloženi većoj opasnosti, pa nam je zdravstvo i dalje veoma opterećeno.
Peti talas uzima maha. Da li je moguće prognozirati kada će dostići vrhunac?
– Peti talas se veoma brzo širi, ali kada bude na vrhuncu, brzo će se i smanjivati. Posle četiri talas će možda ovaj biti najveći, ali i najkraći, dakle proći će veoma brzo. U Subotici je 1. januara bilo registrovano 179 aktivnih bolesnika, a posle deset dana više od 800. Stručnjaci Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti prognoziraju da se polovina stanovnika Evrope može zaraziti. Bolest neće poštedeti ni one koji su je već preležali. Početkom januara je 12 odsto onih koji su preležali virus, ponovo zaražen, a taj srazmer danas već iznosi 20 odsto. Ovi podaci pokazuju da nije dostignut prirodni imunitet, pa je potrebno vakcinisati se. Ljudi često žele znati koliko antitela imaju. Na severu Bačke smo do sada registrovali 25 hiljada obolelih, imamo tačne podatke o tome ko se obratio lekaru i kakvi su rezultati. Može se dogoditi da neko ima više od hiljadu antitela, a ipak se razboli. Ako ovaj talas bude kratak i snažan, može dovesti do prirodnog imuniteta. Neće biti druge varijante, svi će dobiti omikron, polovina stanovništva će preležati bolest, pa postoji šansa da ovo bude poslednji veliki talas. Možda je upravo omikron varijanta na koju smo čekali: veoma je zarazna, uzrokuje blaže simptome, brzo se razbolimo i talas će brzo proći. To je svakako dobra vest.
Da li to znači da će leto već biti mirniji period?
– Sadašnji talas će se još zahuktati, ali se već nagoveštava da će vrhunac dostići u februaru, od kada se može očekivati opadanje zaraze. Ako ne bude neke nove mutacije koja bi bila opasnija, onda ćemo već na proleće moći živeti kao nekada. Epidemiološka situacija će biti mnogo povoljnija.
Da li spora kampanja vakcinacije otežava borbu protiv virusa?
– Kampanja vakcinacije veoma sporo napreduje u celoj Evropi. Vakcine su dostupne već godinu dana, ali ljudi još uvek razmišljaju. Ili se epidemija mora zaustaviti veštačkim putem, za šta je potrebno da veoma mnogo ljudi primi barem dve doze vakcine, ili će priroda učiniti svoje. Ako omikron neće biti poslednji mutant, dođe neki novi, ali blaži, onda vakcine više neće biti potrebne. Ali ako bude jak kao omikron, onda će vakcine biti potrebe, jer vidimo da se ljudi razboljevaju. Može biti i da ćemo slično gripu, u oktobru ili novembru primiti vakcinu, ili dobiti samo jednu koja štiti od obe bolesti.
Što se virusa i vakcine tiče, veoma je mnogo skeptika. Šta mislite o tome Vi kao lekar?
– Radim sa ljudima i neki put čujem da kažu da virus, bolest ne postoji. Ne znam šta da odgovorim na to. Bilo je tako i u slučaju ospica. Jasno je da je čovek bolestan, pa ima osip na koži, a mnogi kažu da to nije ništa. Dok je čovek zdrav, ne veruje u bolest, ali kada je već bolestan, prevencija ne pomaže, isključivo lečenje. Takvi smo, nažalost.
Da li ćemo ikada moći skinuti zaštitne maske?
– Vidimo da navika nošenja maski na istoku Azije opstaje već barem dvadeset godina. U Japanu ili Južnoj Koreji, od kada je izbila epidemija SARS-a, koja nije ni bila suviše snažna da bi prouzrokovala pandemiju, ljudi još uvek nose maske. Smatram da je i to moguće rešenje, naročito kada zahladni. Interesantno je da od kada nosimo maske, ne registrujemo oboljenja od gripa. Može se živeti sa njima, danas je već i to moda, naročito mladi nose maske u raznim bojama, mislim da su korisne.
