Bezmalo 2.000 poljoprivrednika iz Subotice i okoline potpisalo je peticiju kojom traže određene izmene penzionog zakona i otpis dugova zbog neplaćenih doprinosa PIO fondu, a ona je juče poslata Skupštini Srbije, ministarstvima i drugim ustanovama.
Poljoprivrednici, kojima su stigla rešenja o ogromnim dugovanjima zbog neuplaćenih doprinosa PIO fondu, ne odustaju od zahteva da se Zakon o penzijskom, zdravstvenom i socijalnom osiguranju stavi van snage i da se sva potraživanja države otpišu. Takođe, traže da se svakom poljoprivrednom proizvođaču omogući da se registruje i plaća doprinose dok može, a da istu obavezu može prekinuti kad hoće i to na svoju štetu, kao i da one budu srazmerne veličini poseda.
Zbog velikih dugovanja na mnoga vrata zakucali su poreski službenici sa rešenjima za prinudnu naplatu potraživanja.
– Dugujem više od 410.000 dinara za doprinose, a više od 520.000 je kamata, a nedavno mi je stiglo rešenje za prinudnu naplatu, po kome će mi, ako ne platim dug u celini, biti oduzeto pet jutara zemlje – očajan je Josip Malagurski iz Novog Žednika. – Jedina opcija je da dug plaćam na dve godine, oko 50.000 mesečno, s tim, da se kamata stalno uvećava. Nemam toliki novac, ne znam šta da radim, tražio sam da se odjavim, da mi ta mizerna penzija ne treba, ali i to je nemoguće.
Josip nije jedini slučaj na severu Bačke. Nekima je već oduzeta zemlja i tako naplaćen dug, koji neretko premašuje milion dinara.
– Kao što se firmama gubitašima otpisuju dugovi, tako tražimo da se dug i kamate otpišu i nama – naglašava Blaško Stantić, inicijator peticije. – Tražimo da se izradi novi zakon koji će štititi malog čoveka, malog proizvođača.
GODIŠNjE 90.000 DINARA
po aktuelnom zakonu, svi nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva dužni su da plaćaju penziono i zdravstveno osiguranje od oko 90.000 dinara godišnje, bez obzira na to koliku površinu obrađuju. Takođe, plaćanje obaveze se ne može prekinuti do sticanja uslova za odlazak u penziju.
NOVOSTI
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
ovo se sigurno primenjuje samo u vojvodini. vojvodino probudi se!
Treba nešto novo prodati Arapima. Bagra.
Ovo je mana sistema u kojima ljudi ne uplaćuju u penzijski fond za sebe već za trenutne penzionere. Kada bi neko prestao da uplaćuje penziju to ne bi bilo direktno na štetu njega već država ne bi mogla isplaćivati trenutne penzionere… Jedan od razloga što se već odavno bruji o potrebi izmene penzionog sistema, ali niko nema snage, znanja i rešenja za to…
Osnovni problem je što država odavno ne stvara POZITIVNE uslove za privređivanje. Privatni sektor, gde spadaju i poljoprivrednici, rade sa GUBITKOM. Javni sektor takođe radi sa GUBITKOM ali se on pokriva iz budžeta tj. iz naših džepova. Iz istih tih džepova privarni sektor pokušava da radi pozitivno ali ne uspeva zbog prevelikog opterećenja usled NAKARADNO postavljenih stvari u državi. U najgorem položaju su poljoprivrednici jer najviše rade i najviše rizikuju.
Ukratko, PROPADAMO decenijama jer sve manje zaposlenih u privatnom sektoru treba da izdržava sve više neradnika u javnom koji stvaraju sve veći trošak.
"Život naroda je glad, krv, beda, mučno tavorenje na svojoj zemlji i glupo umiranje na tuđoj." – Meša Selimović
penzioni fondovi postaju premali da izdržavaju penzionere i u mnogo uspešnijim zemljama. kada je sadašnji sistem uveden u nemačkoj bilo je 7 radnika koji su plaćali doprinose za 1 penzionera. sada je i na zapadu taj odnos ispod 1 prema 3 što se smatra minimumom. kod nas je broj penzionera blizak ili veći od broja radnika koji plaćaju doprinose. nema dobrog rešenja dok se to ne promeni.