Jedna od najbrojnijih subotičkih porodica – Dulić, juče je organizovala okupljanje u Đurđinu, a naša ekipa bila je na licu mesta da zabeleži delić atmosfere.
Njiva pokraj Crkve Svetog Josipa Radnika u Đurđinu juče je bila mesto okupljanja više od 250 pripadnika jedne porodice, pa se sa razlogom moglo reći da je bilo važno prezivati se Dulić. Koliko je tačno Dulića, teško je reći, ali kako jedan od organizatora veli, da nisu godišnji odmori, ni duplo veći šator ne bi bio dovoljan da primi sve. Na porodičnom stablu svi ponosno pokazuju svoje ime i svi vode poreklo od rodonačelnika porodice – Ivana Dulića.
„U Subotici svi Dulići koji jesu i u bližoj okolini, svi su u bližem ili daljem srodstvu, ako znaju naći svoje pretke, na našem Dulić porodičnom stablu mogu sigurno da ih nađu. Mi imamo unazad više od 300 godina svoje pretke popisane, i možda smo jedinstveni po tome“ – kaže Franjo Dulić – Fratrov.
Osim porodičnog stabla, ponosno se čuvaju i stare fotografije, a priče o ljudima na njima prenose se sa starijih na mlađe. Ovogodišnje okupljanje je treće po redu, skupe se Dulići svakih 26 godina – 1971, 1997, i ove 2023. Pavle Dulić – Židoran ih je prvi put okupio, a njegova ćerka Marina Skenderović, rođena Dulić, priča nam da su je učili da zaostavštinu svojih predaka prenosi na potomke.
„Njegov san je bio da jednog dana okupi Duliće na jednom mestu i eto pre 50 godina mu je to uspelo, isto na ovom mestu, tada je bilo oko 300 duša. Naknadno su se još neki javili kad su pročitali u novinama. Današnje, ovo naše treće okupljanje je dokaz da je uspeo u tome“ – ističe Marina.
Najstariji Dulić, Antun Dulić – Frasin, rođen je davne 1931. godine. Ima dvoje dece, šestoro unuka i šestoro praunuka, ali kako kaže, kad je on odrastao porodice su imale po petnaestoro dece.
„E to je drugo bilo, deset nas je bilo živih, imamo sliku unutra“ – veli Antun.
Samo godinu mlađa je Cilika Dulić Kasiba.
„Svima želim Dulićima lepo i dobro i da se svi lepo okupljaju i dalje, kako se dosad okupljalo, da se i dalje tako, da ne napuste svoju familiju“ – dodaje Cilika.
Porodice sa mnogo dece ni danas nisu strane Dulićima, ima ih mnogo sa po šestoro, sedmoro, ali i jedna koja ponosno broji osmoro dece. Kažu nam – deca drže brak živim.
„Ja sam oduvek želeo da imam više dece, iako je uvek bilo teško naći ženu s kojom ćeš imati toliko dece. Ali eto Bog mi je dao sreću da imam ženu, imamo osmoro dece, žive zdrave, zadovoljan sam i ponosan na njih sve“ – ističe Zdenko Dulić.
Dulići se međusobno razlikuju i po nadimcima – Fratrov, Kumov, Morkanov, Barnin, Ranjev, Kurjakov, Brkonjin, ali i Trinaesti.
„To je naš pradeda, kada se plaćala letina nadničarima, uglavnom se dvanaesti deo uvek davao, a naš pradeda je davao trinaesti deo i onda je tako nastao taj nadimak koji je ostao do danas“ – kaže Tomislav Dulić –Trinaesti.
Ima ih i preko granice pa je tako na okupljanje došao i Slavko Dulić iz Aljmaša, kod Osijeka.
„Inače prvi put sam video ovakvo okupljanje Dulića, još za vreme Jugoslavije, u „Areni“ je izašlo, i već tada sam dobio želju da dođem do kontakta i da dođem ovde.“
Kako nam kažu organizatori okupljanja, želja im je da se skupe i malo češće, kao i da naprave veliko prelo Dulićevih.
TV Subotica
