Sala skučena, osetno se primetila raznolikost u odeći mladića. „Farmeri“ su se susreli sa pristojno obučenim mladićima. Frizure su im bile „a la Bitlsi“. Naravno, devojke su bile pristojne. Osam je sati. Začu se tuš, dreka, vrištanje…I tako je počeo ples. Neko je primetio da se u sali održava „čajanka“. Svi su se tresli. Idoli sa gitarama i mladi parovi. Najvatrenije pristalice ove muzike sedeli su ispred podijuma. Samo su pokatkad vrištanjem sa „je-je-je…“ pratili melodiju.
Ovako polovinom šezdesetih godina novinar Subotičkih novina prenosi atmosferu iz „Šizilišta“ i vest da je i mlade Subotičane zahvatila „bitlsomanija“.
Ovdašnja mlada publika ima svoje idole-vršnjake. Popularnog Medu i ostale članove orkestra gitara Komete. Idoli češljaju gitare, a mlada publika sa obaveznom žvakom u ustima pleše u ritmu tvista, medisona i najnovije igre „pingvina“.
Ozbiljan svet ih zove Šizeri, Bitlomanci, a te njihove plesove – Šizilište, jer je sve to za njih jedno neartikulisano ponašanje. U stvari, one starije sve to nervira, kao što je mladost uvek išla na živce onima u čije vreme „nije bilo tako“.
A kako je bilo ? Subotički glasnik 1926. godine u članku „Šta će se igrati ove sezone“, navodi plesove : shimi fox, blues, boston, tango i passe double koji su poznati našem mladom svetu ali nažalost samo po imenu. Novinar kaže da se te igre nigde ne izvode propisno nego se igra sve drugo samo ne to što su te igre.
Takvi igrači često izvrću razne igre nastojeći podati im neki svoj osobeni karakter koji nagrdi i izobliči samu igru. Ovo poprima naša mladež i naravski izađe sasvim devetnaesta stvar. Igre se tako izobliče da prisutni moraju okretati lice na stranu, da se ne zgranu od izvesnih previše slobodnih kretanja mladenaca, koji u „vatri“ zaborave na okolne kibice. Igra ne sme biti gruba ni „rukopipateljna“, a naročito salonska.
Da ni u dalekom svetu nije drugačije, 1937. Politika piše da je Udruženje ljubitelja ugodne muzike u Americi, odlučilo da povede oštru kampanju protiv igre Swing, tvrdeći da je opasna po moral.
Međutim, ništa nije moglo da zaustavi dvadeseti vek. Svaka decenija donosila je nove i smelije plesne trendove. Pedesetih godina u Subotici, mladi plešu kalipso, ča ča ča, mambo, rock’n’roll…
Subotičke novine pišu o sali i letnjoj bašti „Mladosti“, Partizanu, bašti JNA, Velikoj terasi i Loydu gde je najveća gužva na podijumu.
Subotičke novine 1958. godine
1962. godina (Palić – Velika terasa):
Sa sedamdesetim su stigli disko klubovi ali i razdvajanje parova u igri. Svako igra za sebe.
Diskoteka Aquarius
Centar 3
Godine 1984. u Suboticu stiže film Breakdance!
Već na jesen u diskoteci Centar 3 organizuje se takmičenje „brejkera“.
Oktobar 1984. g
Devedesetih se najpre iz diskoteke Amazonas čulo nekakvo „čekićanje“ a ubrzo i iz drugih klubova. Tehno, rejv…
Goran Čavajda Čavke , u filmu Geto – tajni život grada, o ovoj vrsti zabave kaže: „Sve mi to izgleda kao žurka za robote…ili sam ja jednostavno – mator.“
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Šizenje – ludenje 🙂 što bi rekli neki stari
@Lansky
Pošto igranke u Subotici ne počinju sa Šizilištem,vrištanjem i gumom za žvakanje, molio bih Vas,ukoliko negde ima podataka i slika o igrankama nakon rata, o muzičarima kao što su bili Josip Kovač, Dežika Sabo, Aleksandar-Šaca Šarčević, Buza Erne, Duško Stoparić,Pera Nićetin i mnogi drugi,kao o svi mladi koji su svirali džez muziku na igrankama širom grada. Poznate igranke su bile u Tehničkoj, Učiteljskoj, Muzičkoj školi i Gimnaziji,kao i u gimnastičkoj sali Spartak u zgradi bioskopa Jadran, a leti u bašti Doma JNA.
Uzgred,bez obzira što je Politika 1937.godine pisala, swing nije igra-ples, nego stil muziciranja tokom tridesetih i početkom četrdesetih godina prošlog veka. Samo da navedem nekolicinu najpoznatijih bandleadera swing orkestara kao što su Benny Goodman, Artie Shaw, Gene Krupa, Lionel Hampton, Harry James,Glenn Miller,Woody Herman,braća Dorsey i mnogi drugi.
Aleksa, čudi me zašto ste ostavili toliko kritički komentar na ovu temu ( u stilu "ti ćeš da mi pričaš kad sam ja to sve video"), s obzirom da ste do sada na pozitivan način nadograđivali svaki tekst.
U tekstu se ne tvrdi da su igranke počele šezdesetih već je to kratak presek celog 20. veka i odnosa javnosti (starijih) prema plesnim trendovima. Nije bilo ambicija za nabrajanjem izvođača i "prvoboraca" jer je to podeblja knjiga.
http://en.wikipedia.org/wiki/Swing_(dance)
Gospodine Lansky
U prvom redu, ja nisam hteo da kritikujem Vaš tekst, nego sam Vas zamolio da iskopate nešto i iz vremena pre Šizilišta. Pošto ja nemam pristup arhivskom materijalu iz tog perioda, a pamćenje me još dobro služi, hteo sam da kažem da su se mladi nekada zabavljali i na drugi način nego što je to opisano u Vašem tekstu.
Što se tiče članka iz Politike,a to opet potvrđuje da imate pristup arhivskoj građi, jer sigurno ne čuvate kod svoje kuće komplet Politike iz 1937, sam tekst potvrđuje da se su mladi na taktove muzike u swing stilu, postali mnogo smeliji, što ipak ne znači da je to igra swing.
Inače, Vaš rad veoma cenim, ali morate dozvoliti da i drugi znaju nešto o prošlosti Subotice,mada to ne mogu potkrepiti slikama ili novinskim člancima.
Srdačan pozdrav od matorog zakerala.
Idemo dalje. Tu moram da kažem da mi pomažu još neki kolekcionari i ljubitelji lokalne istorije koji ne žele da im se pominje ime. Što informacijama što materijalom. U "Malo istorijsko društvo Subotica" spadaju i Aleksa, Kertvaroš, Adkersu i drugi koji nadopunjuju ove teme svojim saznanjima i komentarima koji su nekad zanimljiviji i od osnovnog teksta.
Društvo je otvoreno i za nove članove.
Hteo sam poslati neke stare fotografije, ali ne znam zašto ih ne umem poslati.
Zasto dusa iste siziliste?
Da bi smo nasli kakav-takav odgovor potrebno je da se vratimo par godina unazad, u vreme kada je generacija onih koji su postali "Sizeri" pohadjala osnovnu skolu. Negde na kraju 50-tih bili su u visim razredima osnovne skole. Uzmimo jedan primer – Osnovna skola broj 6 (kasnije IG Kovacic) i njenu fiskulturnu salu. Subota, tacno u 15 casova pocinje ples. Sala je oslobodjena sprava za gimnastiku, stolice su lepo poredjane oko zida, na jednom stocicu gramofon – dika i ponos skole, na drugom stolu poveci lonac pun dobro zasladjenog caja u kome plivaju kriske limuna. Dvoje dezurnih nastavnika strogo paze na red, pristojnost i naravno moral. Cenzura ploca koje su doneli ucenici je obavljena i ples moze da pocne. Publika odevena najlepse sto je mogla, top frizure i pokoja kravata. Plese se ko sta zna i kako zna i ume. Tu i tamo poneki "Highlight" kada dezurni nastavnik objavi – dame biraju! Cajanka traje do kasno uvece, cak do 7 sati. Na gramofon sledi poklopac, na lonac sa cajem takodje. Posluzitelj stoji u vratima sa metlom "Na gotovs". Dolazi vrhunac veceri, pitanje svih pitanja, ko s kim i ko koga prati kuci. Formiraju se parovi pred skolom i polako se odlazi kuci. Parovi idu odmerenim korakom jedva da razgovaraju, za ruke se niko ne drzi. Na dva – tri koraka iza njih idu devojcini roditelji, paze strogo da im cerka ne dodje na los glas i razmisljaju o tome ko je i kakav je taj sa kojim im se cerka upustila.
Negde po njihovom zavrsetku osnovne skole, SFRJ zapocinje privrednu reformu, zemlja se otvara zapadu, dolaze nove struje ideje i obicaji , Radio Luxemburg postaje kult, Slusaju se najnoviji hitovi, stizu najnovije ploce sa Zapadnoevropske hit liste, pojavile su se antibebi pilule, u novinama i ilustracijama se objavljuju topless fotografije, kosa muskaraca postaje duza, suknje devojaka krace. Slusa se Minimaks i cita se " CIK". Stasala je jedna potpuno nova i drugacija generacija koja nije zelela vise gramofon i lonac sa cajem, dezurne nastavnike i brizne roditelje. Nova generacije je rascistila sa svim onim bajatim zabavama, kreirala nesto potpuno novo, sveze i svoje i jednostavno zasiceni cajankama i drugarskim vecerima poceli su da umesto toga jednostavno "Sizde". Ko je tih godina bio mlad – imao je i nesto od svoje mladosti.
Poslao sam vam e mail
Čitajući ovaj interesantan tekst koji budi lepa sećanja u ljudima koji su živeli u ta malo ranija, lepša, možda i bezbrižnija vremena, a čitajući i Aleksin komentar gde pominje neka imena sa tadašnje subotičke muzičke scene, učinilo mi se da sam ta imena negde video uz neke fotografije. Jeste da fotografije nisu moje vlasništvo, ali sam ih našao na nekim javnim društvenim mrežama, pa sam pomislio da bi te slike nekome ipak pružile radost kada bi ih video posle toliko vremena. Na fotografijama su učesnici omladinskog festivala u Subotici 1963. godine, na nekim slikama su muzičari koji su puno godina u to vreme bili poznati po muziciranju u našem gradu, neki su samo svirali u našim gradskim kafanama, ali su svi ostali u lepom sećanju nekoliko generacija omladine. Vreme je uradilo to da su mnogi od njih u "penziji", a mlađe generacije pojma nemaju ko su te ličnosti i kako se zovu. Za te mlađe verovatno ni nije bitno više ko je ko, jer to nisu muzičari njihovog vremena, ali stariji koji su živeli u to vreme će sigurno prepoznati Silvestera Levaia na vratima voza, Kovač Josipa, Aleksandra-Šacu Šarčevića, Svetozara Litavskog, Milana Anđelića, Lazara Brčić Kostića, Marinka Vukovića-Karabaću, Nikolu Katičića-Kanarinca, Mirka Miljačkog, Matyasa Lakatosa, Kolompara, Vladimira Štulića iz nekadašnje Beograd kafane na korzu.
Uz nabrajanje prvoboraca zabave subotičke omladine u navednom periodu spomenut je i Duško Stoparić. On je otišao iz Subotice trbuhom za kruhom u beli svet i zastao u Kanadi gde je svio porodično gnezdo. Poslednjih godina dolazio je u Subotice mahom u zimskom periodu, gde sam imao priliku da ga lićno upoznam. Ove godine je došao veoma bolestan i sa saznanjem da mu se bliži kraj. Umro je posle dve nedelje i sahranjen u rodnoj Subotici.