Tokom pola veka života u jednom gradu, čovek svedoči određenim promenama, neko odlazi, a neko drugi dolazi, nešto nestaje, a drugo se stvara. Nedirnuta možda ostaju sećanja, uspomene, nasleđa, navike i sve ono što nam puni dušu.
O tome govori Dragan Martinović, naš sugrađanin koji je u Suboticu došao kao četvorogodišnjak.
Dragan Martinović
“Mnogo raznih vozova je dovelo mnogo novih ljudi u ovaj grad, a jedan od njih je doveo i mene. Rastao sam s njim, momčio se i ostario u njemu . Za to vreme, nije se mnogo menjao; tu su te ulice i ti sokaci, poneki malo doterane šminke, al su tu, bude sećanja , emocije, nisu izgubili dušu. Zapravo, to je suština, možete ih krečiti koliko hoćete, menjati nazive, ali dušu im ne možete uzeti. Oni ostaju zvani i znani po obeležjima prošlih generacija, po nestalim prodavnicama, stanovnicima kojih više nema; pa se i dalje zovu Mlaka, Šandorska bara, Borovo ulica, Majmun plac, Radijalac…
Foto: Amir Kadrović
Došla su neka druga vremena i novi ljudi, običaji, pravila, mnogo toga je pojelo vreme…
“Nema više diskoteka , ni kafana, momci se, kažu, više ne tuku zbog devojaka, u sve se uvukla politika. A ja i dalje verujem da nije tako, da se još uvek momci tuku zbog devojaka, samo što se sada to iskoristi da se upakuje u politiku. A lepo smo živeli kada ljude u gradu nije zanimala politika, nismo znali ko je gradonačelnik, ko vlada, a koji im samo kvare . A sada, narod niko ništa ne pita, zatvore poštu-otvore kladionicu, to je sad moderno, plati pa kreči, gradi i radi šta hoćeš. Naselja nam prekopavaju, pa tako ostavljaju, nikad redovno da naprave. Presvuku sloj asfalta, a za njima mesec dana isto to prekopa toplana pa menjaju cevi, pa posle opet presvlače asfalt, pa eto to zapazimo mi koji živimo ovde na Prozivci.
Pazinska ulica
Eno, opet prekopavaju jednu te istu fontanu, kako koji naidju svi prave novu fontanu. Kažu ljudi: šta su se okomili na našu fontanu, ima još toliko toga što bi trebalo napraviti.”
I tako se čovek ovde oseća kao na promaji, kaže Dragan.
“Uđem u dućan, nema moje komšinice – došla druga teta, nema naše doktorice-došla druga, gde god odem svaki put nova lica, nove doktorice, nove kasirke, ništa ne razumem…Gde su svi nestali? Onda ipak ponekad ponekog sretnem, u nekom drugom kraju, gradu, državi, rade drugo nešto, snalaze se…
U šetnji sa unukom
Mnogi su otišli odavde, al nigde neće naći ono što su u Subotici ostavili, vratiće se kad ostare ili makar u mislima živeće u ovom gradu ma gde bili. A ja, dokle god vidim toranj Gradske kuće, moje sokake i poneko poznato i drago lice, sve je moje tu, jer takvi smo mi koji osećamo ovaj grad; možete sve da sadite samo mi ne lomite bagrenje.“
