Dušan Vukoslavović – inženjer na golu

Rukometaši Spartak Vojputa su najprijatnije iznenađenje subotičkog sporta ove sezone. Dobri rezultati u prvoj ligi Srbije su krunisani finalnim turnirom kupa koji je odigran u Boru gde je Spartak golom razlike poražen od šampiona, Partizana. Ukoliko sve bude teklo po planu, Spartaku iduće sezone sleduje takmičenje evropskog ranga.

Kapiten i jedan od najmlađih u postavi putara je golman Dušan Vukoslavović, koji kao član Spartaka predstavlja deo tima koji je pre nekoliko sezona morao da krene od nule i da strpljivo gradi rezultat koji je krunisan plasmanom u finale kupa. U intervju za GradSuboticu piča o svojoj karijeri.

Nije rukomet njegov prvi sport

– Kao i svaki klinac, prvi sport u kojem sam se oprobao bio je fudbal. I tu sam bio golman, uvek sam imao neodoljivu želju da branim gol. Sa 6-7 godina, tata me je odveo na treninge Severa, gde sam proveo godinu-dve dana, gde smo trenirali na malim (rukometnim) golovima. Čim se počelo prelaziti na velike golove, video sam da to nije za mene, pa sam odustao.

Nakon toga usledio je prelazak sa trave na parket

– Prve rukometne korake pravim u školi rukometa „Subotica – Fidelinka“ sa 13 godina, u kojoj sam bio sve do 2006. godine kada sam sa 3 saigrača mojeg godišta prešao u prvi tim Spartaka.

Sezone 2008/2009 sledi kaljenje ovog golmana u dresu Spartaka, kada prvi tim zbog finansijskih problema ostaje na mladim igračima, koji u takvim situacijama koriste svaku šansu.

– Čitavu sezonu smo igrali podmađeni i uspeli smo da opostanemo u 2. ligi Srbije. Imao sam sjajnu minutažu i to je bila prekretnica da se nastavim baviti ozbiljnije ovim sportom. Naredne sezone dobijamo sponzora – Vojput i čitava stvar sa treniranjem počinje da se odbija profesionalnije. Još jedne sezone smo igrali 2. ligu, a zatim prešli u viši rang u kojem se sada nalazimo.

Kako te starije kolege gledaju kao kapitena?

– Kapitensku traku sam dobio 2008. godine kada su klub napustili svi stariji igrači. Među nama mlađima, delovao sam najsmirenije. Od tada nosim kapitensku traku bez obzira na rang takmičenja. Kako su stariji dolazili svi su me prihvatali kao kapitena i niko nije imao problem sa tim. Jednostavno nije bilo potrebe menjati kapitena iako mi se minutaža smanjivala. Jeste da sam i po 16 godina mlađi od pojedinih igrača, poštuju moje kapitenske odluke, što veoma cenim kod njih.

Da nije sve u sportu, govori i činjenica da Dušan trenutno živi u Novom Sadu gde studira elektrotehniku na Fakultetu tehničkih nauka. 

– Iako često ispašta zbog rukometa, fakultet mi je na prvom mestu. Trenutno sam druga godina i  sa par saigrača, koji žive i rade u Novom Sadu, putujem svaki dan na trening i nazad. Problem je što za svaki trening izgubim po 5-6 sati, ali ako se vreme organizuje na pravi način, može se postići sve.

Planovi u budućnosti?

– Planovi za budućnost su mi da završim fakultet, ali da se ujedno bavim aktivno rukometom. Nadam se da će Spartak ove sezone ući u Super ligu, ali nisam siguran da će tada biti mesta za mene u njemu, iako mi je izrazita želja da i naredne sezone budem član „putara“. Atmosfera koja vlada između igrača je savršena i mislim da se ni u jednom drugom klubu ne bih mogao snaći kao u ovom, ali neke stvari ne zavise samo od mene i od mojih želja, već od viših ciljeva koje treba poštovati. – završava Dušan.