Dve decenije susretišta filmova, publike i autora

JEDNA od najznačajnijih filmskih manifestacija u regionu, Festival evropskog filma na Paliću, koji se ove godine održava od 13. do 19. jula, obeležiće jubilej, 20 godina postojanja.

 

“Biografija” palićkog festivala, koji se od samog osnivanja pokazao kao angažovan i provokativan, po rečima Radoslava Raleta Zelenovića, dugogodišnjeg direktora manifestacije, u ovih 20 godina dobila je potvrdu i veliku afirmaciju, kako kod nas, u regionu, tako i u Evropi.

 

– Sama ideja da se u zemlji, mesec dana pošto su uvedene sankcije organizuje međunarodni festival, pokazuje koliko se nismo mirili sa situacijom s početka devedesetih godina – kaže Zelenović za “Novosti”. – Za mene lično, Palić je došao neposredno pošto sam postao direktor Jugoslovenske kinoteke, tako da mi je bio još jedan izazov. A ono što smo dogovorili već na prvom festivalu, sve smo realizovali – od toga da smo napravili čvrst koncept, on je uspostavljen u poslednjih deset godina, do toga da je Palić danas jedan od retkih festivala koji je okrenut isključivo prikazivanju evropskih filmova. Sa takvom idejom i konceptom, ne samo da je opstao, nego je dokazao svu ozbiljnost i opravdanost.

 

Sredinom devedesetih, ovaj festival bio je mesto gde su prvi put počeli da se prikazuju filmovi iz bivših jugoslovenskih republika, i vrlo brzo je postao mesto okupljanja autora iz okruženja. Tu je organizovan i jedan od prvih razgovora na temu šta je jugoslovenski film, koji je okupio najznačajnije filmske stvaraoce. I mnogi od najboljih evropskih reditelja, poput Kena Louča, Kena Rasela, Jiržija Mencla, Petera Bača, svojim prisustvom pokazali su naklonost prema festivalu, i činjenicu da se izborio za svoje mesto na mapi evropskih kulturnih događaja.

 

– Palićki festival jedan je od tri koji su primljeni u Međunarodnu federaciju filmskih festivala Evrope – ističe Zelenović. – On se potvrdio i u mnogim drugim segmentima, i kada je prešao na koncept da bude evropski festival, to je takođe bio veliki izazov. Jer, odjednom se sa američkih hitova prešlo na evropske filmove, koji imaju drugačiji odnos prema filmskoj umetnosti. Ali i ovaj rizik pokazao se kao prava odluka. Jer, ako za ruski film ili neku mnogo manju evropsku kinematografiju koja nema mnogo gledalaca u bioskopu prodate nekoliko stotina karata, onda je to veliki uspeh. Mora se, naravno, reći i to da je Subotica jedno od mesta gde je ovaj obrt očito mnogo bezbolnije prošao, nego što bi se to desilo negde drugde.

 

Na jubilarnom festivalu poseban program biće priređen retrospektivi pobednika, što će pokazati koliko je važnih filmova tokom proteklih godina bilo prikazano, koliko je značajnih ljudi koji su oobeležili vek filma bilo prisutno, i koliko je, kao retko koji festival, imao odnos prema nasleđu i istoriji filma na ovim prostorima.

 

– Možda bi najtačnije bilo reći da je palićki festival tokom dve decenije bio susretište filmova, publike i autora, gde se otvoreno govorilo o problemima u kojima živimo. Ovde su prikazivani vrlo kritični filmovi, koji su se bavili nagomilanim problemima koji su obeležili kraj dvadesetog veka. Ali treba reći i to da je festival opstao, pre svega, zato što je njegov izvršni producent Otvoreni univerzitet u Subotici, koji je veoma agilna institucija, a vode je mladi, obrazovani i vrlo profesionalni ljudi, koji vole to što rade – ističe Zelenović.

 

BOGAT PROGRAM

 

PORED programa koji je koncipiran u 11 selekcija – “Glavni takmičarski program”, “Paralele i sudari”, “Mladi duh Evrope”, “Omaž program za dobitnike nagrade ‘Aleksandar Lifka'”, “Omaž posvećen dobitniku nagrade ‘Underground Spirit'”, “Evropa i hrišćanstvo”, “Novi turski film”, “Novi mađarski film”, “Ekološki dokumentarci”, “Palićki pobednici” i “Dečji program”, jubilej će biti obeležen nizom manifestacija. Taj program uključuje selekciju “Palićki pobednici”, promociju monografije povodom 20 godina festivala, izložbe, debate, kao i veliki broj gostiju iz inostranstva.



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    Vrlo precizan i tačan osvrt na ovaj festival. Pri tome, treba dodati i činjenicu da je jedinstven u Evropi, jer je pružio šanu za predstavljanje i malih kinematografija. I pored toga što nosi naziv “evropski”, imali smo prilike proteklih godina zaviriti i u iransku, azerbejdžansku produkciju i da ne nabrajam. Palićki filmski festival je SVAKAKO nešto čime bi se ovaj grad trebao PONOSITI. Imao sam čast i zadovoljstvo (kao akreditovani novinar) pratiti filmska dešavanja na više od 10 (od ukupno 20) manifestacija. Tom prilikom, intervjuisati velikane ove umetnosti. Neki od njih su mi posebno ostali u sećanju (Lordan Zafranović, na primer). Ali, isto tako se sećam i vremena kada je Festival bio na rubu opstanka, kada se održao samo zahvaljujući izuzetnim naporima organizatora (OU, gdin Perović) i direktora festivala Zelenovića. Festival je imao (i ima) svoju redovnu publiku, ali je kultivisanje mase išlo veoma teško svih ovih godina. Većinu je zanimao samo onaj revijalni deo (posle zvaničnog dela) sa sve holivudskim blokbasterima i nebulozama. A isti taj Holivud je, na primer, oborio s nogu jedan Roberto Benjini filmom “Život je lep”, po meni najjača premijera i najjači film za svih ovih dvadeset godina… A ima toga još. Polako, ali sigurno i sasvim izvesno postaje jasno da nikakav Niš, Vrnjačke banje, Sopoti,  “nacionalni” festival (kobajagi “arena”) Novi Sad, neće doživeti medjunarodnu prepoznatljivost jednog Palića. Tako i TREBA da bude.

OSTAVITE KOMENTAR