Oduvek su mostovi povezivali ljude. Jednu stranu reke sa drugom obalom, ili, kao u slučaju Subotice, spajali su građane koji žive razdvojeni prugom. Nažalost, ova vlast i njihovi projektanti izgleda da misle samo na automobile.
Projektovani most za putnički saobraćaj, koji prelazi preko buduće brze pruge Beograd – Budimpešta, koji u Subotici spaja ulicu Jovana Mikića i ulicu Proleterskih brigada, kao i dve mesne zajednice, MZ Makovu sedmicu i MZ Zorka, pušten je u saobraćaj. To je urađeno kako bi se saobraćaj rasteretio i kako bi radovi koji se odvijaju u Kosovskoj ulici tekli po planu.
Kako je moguće da se u jednom naseljenom delu grada vodilo računa samo o vozačima, a ne o svim stanovnicima? Trebalo je most projektovati tako da se i pešaci i biciklisti mogu kretati po njemu. Zašto to nije učinjeno, ostaje veliko pitanje.
Da li je moguće da niko iz lokalne samouprave, od gradonačelnika i predsednika Skupštine grada Subotice, do zamenika gradonačelnika Imre Kerna, nije sugerisao da je potrebno da se na svim mostovima koji se nalaze u gradu nađu i pešačka i biciklistička staza, trotoar?
Isto tako je važno da li će se na drugim mostovima, gde je započeta izgradnja, na petlji kod Kosovske ulice, ali i buduće konstrukcije Majšanskog mosta, misliti o tom veoma važnom pitanju. Kuda će i kako ići pešaci i biciklisti preko tih mostova?
Nadamo se da će neko iz vlasti bar nešto učiniti po ovom pitanju, dok još ima prostora i vremena. Ovakvi, mostovi ne ispunjavaju potrebe pešaka i biciklista za prelazom preko pruge!
