Eh lud…

„Heh lud je on, do daske je lud“- bile su neritke riči kojima su meštani jedne male varošice svakodnevno častile svojeg meštanina Ivu. Ive je radijo na čišćenju ribe u lokalnoj ribarnici, kod gazda Janka.

Janko često nije bijo kod kuće nego je putovo po ciloj Evropi i pratijo trendove koji su se ticali bolje opremljenosti njegove ribarnice i samim tim olakšavanja rada svojim zaposlenima . Kad god Janko nije bijo kod kuće u pogonu je glavna zanimacija bila hamaha svima da zezaje Ivu.

Ive je ćutijo i radijo, a zakečkavali su ga čak i oni od koji Ive to u prvi ma’ nije ni očekivo. Među njima je bijo i stariji Jankov sin Đuro.

„Budalo! Neradniče!“- i druge epitete skoro svakog dana Ive je nebrojeno puti dobijo od svakog u pogonu.

Jedan dan kad se vratijo sa posla Ivin kolega Pere kazo je ženi Mari..

„Oblači se i iđemo za po sata kod Srđana i Eve!„

Iznenađena Mara nije dobro svatila ni šta ni zbog čega , al se spakovala i krenili su a da se nisu ni istuširali, nit se Mara bar malo utegnila i dotirala kako to doliči svakoj ženi. Bukvalno su banili Srđanu i Evi na kapiju.

„Ajde iđi i pozvoni ,Ti da Ti nemoj me gledat!“- drsko je Pere naredijo svojoj Mari.

Mara je izašla i pozvonila dok je njezin Pere sidijo u kolima i čeko da kogod otvori vrata i kapiju.

Na maloj kapiji se pojavijo čovik sa zalogajom u usti , brez majce sa povećim stomakom i sa bocom piva u ruki. Dobro je odmirijo Maru i ko kengur poskočijo i zagrlijo sirotu ženu, prija neg što je išta jadna i uspila kasti.

-Aje upadaj Maro, a ovaj tvoj nek čeka! Hahhahahaha!

Ipak kakogod se Mara otrgnila od Srđana koji, em što se ostijo na alkohol, baš redovno je smrdijo na znoj. Ušli su unutra, u kući je bilo nesnosno vruće, ventilator je vrtijo vruć ajer koji je smrdijo na duvanski dim.

-Bacite se tamo na krevet evo saće Eva,EVA!!!

Pere se opružijo ku da je kod kuće, njegova žena Mara sila je na stoc za astal. Iz susedne prostorije ušla je Eva i bez ikakog pozdrava osula paljbu po čoviku i to ni manje ni više vikala je da je pijandura. Brzo se međutim okrenila i počela se pravdati Mari , kako eto nije mogla ispuniti obećanje koje joj je dala da će joj opravit frizuru.

-Joj Mare, nisam stigla Te zvati kako smo se dogovorile, pripuna sam bila s’poslom. Al ovaj …vidim imaš lipu frizuru. Ček, ček..a pa sad vidim ovo je radila Žana?

– A, ne draga moja, ovo mi je uradila Gabrijela moja školska drugarica ona se iz zabave bavi frizerajom..

Tu je Eva zaćutila i odmakla se jel nije podnosila ni da čuje Gabrijelino ime, naime Gabrijela je bila profesorica koja je pridavala njezinom i Srđanovom sinu, koji je dobijo ukor jel je na času pogodijo Gabrijelu loptom u glavu.

Sve u svemu sidilo se jedan dobar komad, dok se mimo Mare dono dogovor da se iđe u varoš na predstavu u pozorište i oma potom u muzej. Nije Mari bilo ni malo ugodno ići sa: dvojcom pijani , neobučenom kako priliči i pride sa Evom koja nije marila di će šta kasti.

Još je manje Mari bilo jasno. Odkud se ova dvojca interesuju za pozorište i za muzej, svakako ništa za ovom dvojcom nije zaostajala ni Eva.

Za vrime predstave Mari je skoro rđavo došlo od komentara ovo troje.

Ipak uvatila je malo ajera kad su izašli napolje i krenili u muzej.

-Čuj Srki ima ode da budnemo fini i kulturni gazda Janko će biti tu. Jel to jasno? – sa oštrim naređivačkim tonom je Pere pito kolegu mu Srđana. Ovaj je ku i njegova žena Eva klamnijo glavom, morala je i Mara iako je ona itekako znala reda i bila učtiva žena.

U muzeju je Mari laknilo jer je gledala skulpture i razne eksponate od koji su je podikoji podsićali na ditinjstvo. Ovo troje su bili tu digod sve dok se odjedared nije začulo zvižđenje i tapšikovanje.

Mara se trgnila i vidila Janka i pored njega svoju i Gabrijelinu drugaricu iz škule  Loziku.

Blago su se nasmijale jedna drugoj i manile u znak pozdrava…

-Poštovane kolege , sve Vas pozdravljam i prija početka emitovanja filma moram Vam skrenit pažnju da se ponašate pristojno i bez zvižđenja i kojkaki dobacivanja. Pere? Srđane? – jel to Vama dvojici jasno? – kratko se okupljenima obratio Janko.

Svi su zanimili a Mara je jadna od sramote pocrvenila, ipak još jedan pogled prema Janku ohrabrijo je, jel su se opet sustrile njezine i Lozikine oči. Film je prošo za oko satićal vrimena i dok je većina zivala pa i zaspala: Mara, Lozika, Janko i još nikolicina u dahu su odgledali sve.. Mara se osićala priporođenom.

Po svršetku filma svi su prišli u jednu veliku salu di je gazda Janko održo govor o uspehu firme i naglasijo velike kadrovske promine na čelu.

Misto sina mu Đure, koji je kako je sam Janko kazo, pobigo iz zemlje zbog kockarski dugova na čelo pogona dok je on odsutan postavlja u dogovoru sa Lozikom najboljeg  radnika koji je pokazo sve ljudske kvalitete usprkos svojem hendikepu, koji ga je ograničavo u pojedinim poslovima.

Poštovane kolege imate čast da Vam od danas rukovodilac i koordinator bude meni dragi Ivo! U znak poštovanja Janko je počo tapšikovati zajedno sa svojom ženom koja nije sakrivala suze dok je prid okupljene izlazijo u društvu svoje rođene setre Ive – sestra mu je bila Gabrijela.

I ni manje ni više nego sestra bliznakinja..

Tek je tu se odmotalo klupko kad je Lozika prišla i pozvala Peru i Maru da se za glavnim astalom, pridruže njoj  i Janku i njezinim i i Marinim škuskim drugovima Peri i Gabrijeli.

Tušta oni koji su svaćali svojom pameću vidili su koliki su bili monstrumi prema Ivi a najvećma što je jedan kazo – pokazana je sva naša malograđanština, jel dok smo se mi bavili Ivom, umisto samima sa sobom, on je ćutijo i duro i izduro.

Između ostali tema neizostavno je bilo i to da su Đuro i Evin i Srđanov deran bili društvo, te da nije ni čudi da je njev pobigo a ovaj drugi završijo sa ukorom.

 

Tome



KOMENTARI

  1. Veze sa mozgom kaže:

    Tekst od 1000 reci a povezati ni bogu. Ovaj s ovim onaj s onim i na pola više ne znaš ni ko je ko, ni ko je šta..

  2. Stipan kaže:

    @Veze sa mozgom
    Sada ucimo bunjevacki jezik.
    Treba da se navikavas na njega, ipak je to jedan od sluzbenih jezika u Subotici.
    I u osnovnoj skoli smo imali srpskohrvatske tekstove, kratke price gde je poenta bila da se nauci znacenje pojedinih reci i nacin kako se te reci pravilno izgovaraju. A tekst, kao tekst nije imao veze sa vezom, citaocima nikakvu poruku nije slao.

  3. Kosmički putnik kaže:

    Ovo me podseća na poeziju Daniela Harmsa.
    Na primer nešto slično sledećem;
    ULICA
    Gospođa sa loknama
    Zaliva cveće na prozoru
    Dan se smeje sa trotoara
    Ispred stanice za trolejbuse
    Koliko koraka izvire iz kapije
    Gde se mrak stapa sa bojom starog drveta…
    Ne, to oblaci nose kiše u naborima svojih haljina
    Pa šta onda, u zadimljenom bircuzu
    Mračne pijandure otpuhuju kolutove dima
    Smeši se ofucana konobarica dok nosi pivo u kriglama
    Samo je jedan par očiju probija
    On je gleda dok hoda
    A pivo se peni pod oblacima dima
    Ne, nije to bajka iz sivih predgrađa
    U kojima stanuje čemer
    Samo je slika oživljenih emocija
    Starih pijandura
    Koje izgubljene u vremenu
    Sanjaju sreću davno ugašenih praznika…

  4. B.S. kaže:

    Prvo sam pomislio isto što i „Veze sa mozgom“. A onda sam pročitao ovo što je Stipan komentarisao i ako je u pravu, to je jedino što daje smisao ovoj celoj bezveznoj priči.

  5. Marko kaže:

    Samo još bunjevački treba da učimo..To uopšte nije ni jezik..Bolje da uvedu neki strani pod obavezni a ne da učimo jezik koji nigde ne možemo da koristimo.Besmisleno!

  6. Fajin Deran kaže:

    Sprdate se sa poštenim narodom od kojeg možete naučiti nešto
    Zašto ne napravite skeč od neke familije iz Babušnice, Niša, Pirota, odakle god?
    Njima možda neće biti smešno kad ih izvrgnete ruglu
    Ja sam pola Srbin, jednu četvrtinu Bunjevac, odrastao sam uz pravog dedu Bunjevca, ali stvarno ne razumem tu potrebu nekih Srba da Bunjevce posmatraju kao razularenu porodicu, gde nam ni Boga, ni zakona, ni zdravog ukusa, nego samo nezdravih odnosa.
    Pa koliko je samo porodica iz uže Srbije, u odnosu na koje su i najnemoralniji Bunjevci anđelčići, pa opet niko od njih ne pravi sprdnju. A zašto? Zato što ne sme.
    Tako da, ako hoćete da budete pošteni, poštedite Bunjevce sprdačine.

  7. Bunjevci i Srbi braća zauvek kaže:

    @Fajin Deran,
    ti si derane malo pobrkao lončiće…!? O kakvoj to „sprdnji“ lupetaš? Ako neko napiše tekst koji samo prenaglašava neke karakteristike i osobine kod nekog naroda ( karikira ih ) koristeći pri tom i najkarakterističnije narodske reči i izraze to ne znači da se sprda sa tim narodom već naprotiv to znači da ih samo previše naglašava kao nešto krajnje izvorno i autentično, originalno i jedinstveno, što je utkano u samu psihološku bit tog naroda i što u najvećoj meri oslikava etničku, kulturnu i mentalitetnu specifičnost tog naroda. Isto tako postoji stotine sličnih tekstova, filmova i serija i o srpskom narodu, sa izraženom dozom humora i do krajnosti iskarikiranih mentalitetnih osobina…dovoljno je navesti recimo sada već antologijske filmove „Ko to tamo peva“ i „Maratonci trče počasni krug“ kao i svima dobro poznatu seriju „Selo gori a baba se češlja“ i slične. Dakle, ne lupetaj gluposti i uključi malo razum…čemu ti služi glava…zar samo da nosiš kapu!?
    Inače i ja sam Srbin a moja žena je Bunjevka. Međutim, u svakom narodu postoje osobine i mentalitetne karakteristike koje su unikatne i specifične samo za taj narod i koje se uvek mogu iskarikirati tojest prenaglasiti u svrhu humora, šale i duhovitosti.

  8. ................................................. kaže:

    @FAJIN DERAN-Najžalosnije od svega je to što komentatori pominju Bunjevački jezik 🙂 naprotiv jedan ovakav tekst , nebi se nikako mogao napisati na novokomponovanom Bunjevačkom jeziku. Ovo nije čak ni ono što u suštini Bunjevački divan treba da je a to je štokavsko narečje Hrvatskog jezika. Ovo je ono u čemu i jeste draž!-ovo je lokalni dijalekt koji se kod Bunjevaca razlikuje bukvalno od sela do sela. Što se tiče komentatora njih sam pronašao pri dnu ovog teksta u predzadnjem pasusu. Hrabrost ovije junoša ogleda se u lupanju glave o nečemu što uopšte nebi trebalo da ih briga. I mojim dragim prijateljima Stipanima neka je sretan imendan i onima koji slave neka je sretan Božić.

  9. Maja kaže:

    Super,samo kad ti bunjevci zavrse sve „skule“ sa takvom gramatikom mogu ostati samo u „Subatici“.

  10. Srbin iz Tavankuta kaže:

    Odličan tekst,pravi bunjevački divan!!!

  11. Srbin iz Tavankuta kaže:

    Super divan,odavno nisam čuo da neko piše starim Bunjevačkim jezikom,Tome hvala još jednom !!!

  12. TV kozument kaže:

    Nisam Bunjevac ali sam isao sa mnogim Bunjevcima u razred, pa ti onda vidi kako da ne naucis Bunjvacki. Od svih idioma koje sam kasnije naucio najbolje prolazim bas sa Bunjevackim. Pre vise decenija je dosla TV ekipa iz Beograda i u nasem pozoristu snimila i emitovala jednu celu predstavu (naziva se vise ne secam) uglavnom bio je komad iz narodnog zivota Bunjevaca, naravno i na tome odgovarajucem idiomu. Prestonicka TV kritika je predstavu sasekla na komade i sravnila sa zemljom. To nije nista niti ima nekog sadrzaja a dijalozi su plitki da gori ne mogu biti. Ono sto ih je najvise nanerviralo bili su dijalozi npr. izmedju muza i zene. Oni su otprilike i prema secanju glasili:
    Doco Pere…
    Doco da.
    Kazo Pere ,
    Kazo da…
    Oco Pere
    Oco da…
    Na prvi pogled nekome izgleda debilan jedan takav dijalog, ali samo onome ko ne poznaje finese Bunjevackog idioma. Zato oni koji to ne poznaju ne bi ni trebali da kritikuju.

OSTAVITE KOMENTAR

8 + = 12

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 2 + 7 ?
Please leave these two fields as-is: