„Heh lud je on, do daske je lud“- bile su neritke riči kojima su meštani jedne male varošice svakodnevno častile svojeg meštanina Ivu. Ive je radijo na čišćenju ribe u lokalnoj ribarnici, kod gazda Janka.
Janko često nije bijo kod kuće nego je putovo po ciloj Evropi i pratijo trendove koji su se ticali bolje opremljenosti njegove ribarnice i samim tim olakšavanja rada svojim zaposlenima . Kad god Janko nije bijo kod kuće u pogonu je glavna zanimacija bila hamaha svima da zezaje Ivu.
Ive je ćutijo i radijo, a zakečkavali su ga čak i oni od koji Ive to u prvi ma’ nije ni očekivo. Među njima je bijo i stariji Jankov sin Đuro.
„Budalo! Neradniče!“- i druge epitete skoro svakog dana Ive je nebrojeno puti dobijo od svakog u pogonu.
Jedan dan kad se vratijo sa posla Ivin kolega Pere kazo je ženi Mari..
„Oblači se i iđemo za po sata kod Srđana i Eve!„
Iznenađena Mara nije dobro svatila ni šta ni zbog čega , al se spakovala i krenili su a da se nisu ni istuširali, nit se Mara bar malo utegnila i dotirala kako to doliči svakoj ženi. Bukvalno su banili Srđanu i Evi na kapiju.
„Ajde iđi i pozvoni ,Ti da Ti nemoj me gledat!“- drsko je Pere naredijo svojoj Mari.
Mara je izašla i pozvonila dok je njezin Pere sidijo u kolima i čeko da kogod otvori vrata i kapiju.
Na maloj kapiji se pojavijo čovik sa zalogajom u usti , brez majce sa povećim stomakom i sa bocom piva u ruki. Dobro je odmirijo Maru i ko kengur poskočijo i zagrlijo sirotu ženu, prija neg što je išta jadna i uspila kasti.
-Aje upadaj Maro, a ovaj tvoj nek čeka! Hahhahahaha!
Ipak kakogod se Mara otrgnila od Srđana koji, em što se ostijo na alkohol, baš redovno je smrdijo na znoj. Ušli su unutra, u kući je bilo nesnosno vruće, ventilator je vrtijo vruć ajer koji je smrdijo na duvanski dim.
-Bacite se tamo na krevet evo saće Eva,EVA!!!
Pere se opružijo ku da je kod kuće, njegova žena Mara sila je na stoc za astal. Iz susedne prostorije ušla je Eva i bez ikakog pozdrava osula paljbu po čoviku i to ni manje ni više vikala je da je pijandura. Brzo se međutim okrenila i počela se pravdati Mari , kako eto nije mogla ispuniti obećanje koje joj je dala da će joj opravit frizuru.
-Joj Mare, nisam stigla Te zvati kako smo se dogovorile, pripuna sam bila s’poslom. Al ovaj …vidim imaš lipu frizuru. Ček, ček..a pa sad vidim ovo je radila Žana?
– A, ne draga moja, ovo mi je uradila Gabrijela moja školska drugarica ona se iz zabave bavi frizerajom..
Tu je Eva zaćutila i odmakla se jel nije podnosila ni da čuje Gabrijelino ime, naime Gabrijela je bila profesorica koja je pridavala njezinom i Srđanovom sinu, koji je dobijo ukor jel je na času pogodijo Gabrijelu loptom u glavu.
Sve u svemu sidilo se jedan dobar komad, dok se mimo Mare dono dogovor da se iđe u varoš na predstavu u pozorište i oma potom u muzej. Nije Mari bilo ni malo ugodno ići sa: dvojcom pijani , neobučenom kako priliči i pride sa Evom koja nije marila di će šta kasti.
Još je manje Mari bilo jasno. Odkud se ova dvojca interesuju za pozorište i za muzej, svakako ništa za ovom dvojcom nije zaostajala ni Eva.
Za vrime predstave Mari je skoro rđavo došlo od komentara ovo troje.
Ipak uvatila je malo ajera kad su izašli napolje i krenili u muzej.
-Čuj Srki ima ode da budnemo fini i kulturni gazda Janko će biti tu. Jel to jasno? – sa oštrim naređivačkim tonom je Pere pito kolegu mu Srđana. Ovaj je ku i njegova žena Eva klamnijo glavom, morala je i Mara iako je ona itekako znala reda i bila učtiva žena.
U muzeju je Mari laknilo jer je gledala skulpture i razne eksponate od koji su je podikoji podsićali na ditinjstvo. Ovo troje su bili tu digod sve dok se odjedared nije začulo zvižđenje i tapšikovanje.
Mara se trgnila i vidila Janka i pored njega svoju i Gabrijelinu drugaricu iz škule Loziku.
Blago su se nasmijale jedna drugoj i manile u znak pozdrava…
-Poštovane kolege , sve Vas pozdravljam i prija početka emitovanja filma moram Vam skrenit pažnju da se ponašate pristojno i bez zvižđenja i kojkaki dobacivanja. Pere? Srđane? – jel to Vama dvojici jasno? – kratko se okupljenima obratio Janko.
Svi su zanimili a Mara je jadna od sramote pocrvenila, ipak još jedan pogled prema Janku ohrabrijo je, jel su se opet sustrile njezine i Lozikine oči. Film je prošo za oko satićal vrimena i dok je većina zivala pa i zaspala: Mara, Lozika, Janko i još nikolicina u dahu su odgledali sve.. Mara se osićala priporođenom.
Po svršetku filma svi su prišli u jednu veliku salu di je gazda Janko održo govor o uspehu firme i naglasijo velike kadrovske promine na čelu.
Misto sina mu Đure, koji je kako je sam Janko kazo, pobigo iz zemlje zbog kockarski dugova na čelo pogona dok je on odsutan postavlja u dogovoru sa Lozikom najboljeg radnika koji je pokazo sve ljudske kvalitete usprkos svojem hendikepu, koji ga je ograničavo u pojedinim poslovima.
Poštovane kolege imate čast da Vam od danas rukovodilac i koordinator bude meni dragi Ivo! U znak poštovanja Janko je počo tapšikovati zajedno sa svojom ženom koja nije sakrivala suze dok je prid okupljene izlazijo u društvu svoje rođene setre Ive – sestra mu je bila Gabrijela.
I ni manje ni više nego sestra bliznakinja..
Tek je tu se odmotalo klupko kad je Lozika prišla i pozvala Peru i Maru da se za glavnim astalom, pridruže njoj i Janku i njezinim i i Marinim škuskim drugovima Peri i Gabrijeli.
Tušta oni koji su svaćali svojom pameću vidili su koliki su bili monstrumi prema Ivi a najvećma što je jedan kazo – pokazana je sva naša malograđanština, jel dok smo se mi bavili Ivom, umisto samima sa sobom, on je ćutijo i duro i izduro.
Između ostali tema neizostavno je bilo i to da su Đuro i Evin i Srđanov deran bili društvo, te da nije ni čudi da je njev pobigo a ovaj drugi završijo sa ukorom.
Tome
