Ekološka debata na Paliću: Razvrstavanja otpada na mestu nastanka još uvek nema

Subotica može da se pohvali najsavremenijom regionalnom deponijom u zemlji, ali je ne koristi. I dalje je u probnom radu, dok primarna selekcija otpada još uvek nije obavezna. Kada će to biti i kako će se upravljati otpadom, razgovaralo se u sklopu filmskog festivala.

U sklopu debatnog programa Festivala evropskog filma Palić razgovaralo se o regionalnom upravljanju otpadom gde je rečeno da se svega deset odsto otpada reciklira, a da ostatak koji se meri desetinama hiljada tona godišnje završi na smetlištu. Primarne selekcije, odnosno razvrstavanja otpada na mestu nastanka još uvek – nema. Prvi korak ka tome jesu nove kante za odvajanje otpada.

 „Mi trenutno u okviru našeg preduzeća u magacinu imamo četrnaest hiljada i pet stotina takvih kanti. Međutim, nismo spremni da ih još uvek distribuiramo, da ih delimo iz razloga što nemamo vozila odgovarajuća i nemamo ljude”- rekao je Nikola Jovičić iz JKP “Čistoća i zelenilo”.

Novom gradskom odlukom o upravljanju otpadom taksativno je navedeno ko i šta treba da uradi i da se desi u prelaznom periodu kako bi taj sistem u doglednoj budućnosti zaista i zaživeo.

„Pre svega to je koncept da nema više deponovanja na nesanitarnim smetlištima, da sav otpad pre svega završava u Regionalnom centru za upravljanje otpadom gde se radi sekundarna selekcija, a pre toga u domaćinstvima se radi primarno razvrstavanje po sistemu plavih i zelenih kanti“- rekao je šef Službe za zaštitu životne sredine Gradske uprave Žika Reh.

Debate na temu očuvanja životne sredine sastavni su deo festivala evropskog filma Palić već duži niz godina. Dominantna tema prethodnih godina bio je oporavak Palićkog jezera.


RTV



KOMENTARI

  1. Milos kaže:

    Dali zna neko provereno zasto jos uvek ne nije oziveo ovaj projekat? Sta ili ko ga koci? Koga treba obesiti za muda?

  2. Vlada kaže:

    Staklo u kontejnere po bojama (belo, zeleno, braon), metal, elektronika, stara odeca i obuca koja jos moze da se koristi (sto zavrsi u second handu), to se razvrstava na nivou vise zgrada, npr kad bi zgrade u Tokiju imale jedno mesto za to. Zatim ravrstavanje za koje postoje kante za jednu zgradu ili jednu kucu: zuta kesa za plastiku, plava kanta za papir i karton, zelena kanta za bio otpad i crna kanta za ostalo smece. Znaci sve to se ravrstava na mestu nastanka i baca u pripadajuce kontejnere. Koliko god komplikovano i strasno deluje, mogu vam reci da apsolutno nije nikakav problem da to radis kuci. Takodje je vazno da je kaucija na plasticnu flasu ili limenku 0,25€, a mozes ih vratiti u bilo koju prodavnicu, ne treba ti racun niti nista, pa je reciklaza toga u mnogo vecem procentu.

  3. Tramp kaže:

    A sta se podrazumeva pod tim da nova deponija radi probni radom??? PARAZITI se utalili na tzv. radnim mestima primaju plate ,jel to probni rad deponije, ama vi ste kancer ovoga grada more maraš u …..

  4. No name kaže:

    Tramp – idi već jednom kod nekog veterinara, čoveče, da te oslobodi od tih parazita koje si negde zakačio, dosadan si već sa njima!

  5. SKOLICA_KUVANJA_ZA_LETARGICNU_GORILLU_ZOO_PALIC kaže:

    Sta je ovim projektom problem ne znam, ali smatram da kod nas zato ne ozivi nista i ne ostaje trajno jer nece niko da snosi odgovornost i da vuce rad, po meni svaki neoziveli projekat je zbog toga…ja million takvih sam videla…jer Balkanke su navikle da ispricaju sta misle a posle prirodno i mje da poso neki drugi odradi…oduvek su bili parazite koji vremenom se pretvore u viruse i nemaju pojma kako tece rad…

  6. Antaios kaže:

    Ja sam vrlo pazljivo procitao clanak i meni nije jasno zbog cega se razvrstava (selektira ) otpad. Sta ce biti sa selektiranim otpadom kuda ce odlaziti i ko ce ga dalje zbrinjavati? Nigde nista, i nigde ni reci o recikliranju otpada. Sta ce biti, gde i kako ce se reciklirati staklo? Koje i kolike potrebe ima za njegovo koristenje. Zbog cega ce se sakupljati stari papir? Da bi se iz njega napravio novi? Za recikliranje starog papira su neophodne ogromne kolicine vode i pre svega vrlo stetnog hlora takodje u ogromnim kolicinama. i jos podosta drugih hemikalija koje opet treba ekoloski zbrinuti. Ispada da je tu skuplja dara (tara) nego mera. Samo visoko razvijene zemlje mogu (i rade) selekciju smeca jer poseduju odgovarajucu tehnologiju za ekonomski bar donekle isplativu reciklazu sirovina. Njihovi kapaciteti su toliko veliki da pojedine visokorazvijene zemlje ponekad moraju da uvoze reciklirani otpad da bi im se tehnologija za preradu tog otpada isplatila. Naprimer u Svedskoj, Nemackoj itd greju se mnogi gradovi “na smece” ili se iz smeca proizvodi elektricna energija. Da bi se iz plasticnog otpada proizvela nova plastika, potreban je visoki i skupi tehnoloski proces i pri tom nije svako plasticni otpad sam po sebi sposoban za reciklazu. Dakle prvo reci sta ce se desiti sa recikliranim otpadom koji je cilj toga i gde ce ono zavrsiti.

  7. Anonimni kaže:

    @Antaios
    Ja medju tvojim pitanjima pronalazim i odgovor na njih: Izvoz!

  8. Antaios kaže:

    U biznisu sa smecem vladaju neka druga pravila. Onaj ko izvozi snosi troskove izvoza, a onaj ko uvozi dobija produkt sortiran po zelji i naravno besplatno.

  9. NC kaže:

    Hvala Bogu da tema nije bila Palićko jezero….dosadno već stvarno….

  10. YU kaže:

    HRVATI SU VARALI EU NA OVAKVIM PROJEKTIMA TJ MAŽNJAVALI NOVAC, E SAD IH STIŽE KAZNA TJ EVROPSKI SUD IH POZIVA NA ODGOVORNOST IMENOM I PREZIMENOM.
    SPREMITE SE VOJVOĐANSKI MUDRACI ISTO ĆE VAS STIĆI.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 62 = 64