Na ovim prostorima nismo imali privilegiju da generacijama stičemo materijalna dobra i da nasleđe prenosimo narednim naraštajima. Dramatične promene granica, društvenog uređenja, ratna pustošenja, ekonomske krize i propast čitavih staleža, doprineli su da nije bilo kontinuiteta u sticanju i čuvanju već stvorenog. Nekretnine su oduzimane ili su iz nužde menjale vlasnike a tako je prolazio i nameštaj i enterijeri. Populacija u kojoj je većina bila agrarno stanovništvo kao i doseljeni ruralni element, nije uvek pridavao dovoljan značaj tome. Druga stvar je česta oskudica i mala materijalna kultura što ima za rezultat da gotovo ni jedan enterijer nije preživeo iz vremena Belle epoque , sem onog što se nije moglo odneti a to su vrata i štokovi i slična drvenarija.
Na slici je unutrašnjost Gradske kafane, na mestu današnjeg Mc Donaldsa. U nekoj drugoj zemlji bi bila sačuvana 200 godina. SKOJevci su je demolirali četrdesetih godina kao oličenje dekadencije.
Da neko ne pomisli da su za sve krivi komunisti, većina klasičnog i antiknog mobilijara je rasparčana i zamenjena jer u jednom momentu nije bila MODERNA.
Vidi još : https://www.gradsubotica.co.rs/sta-li-je-sve-nestalo-iz-rajhlove-palate/
Lično bi više voleo da vidim gradsku kafanu na mestu McDonald's-a! Čuo sam da je ta kafana bila u stilu Gradske kuće, tj. u stilu secesije i da je imala jako lepu baštu tokom leta sa kovanom ogradom. Da li znaš nešto o tome?
Zatvaranjem YU festa a pre toga Antikvarijuma na Korzou, ostali smo bez te vrste kafane, koja je u centru, ima veliku salu i nema određen profil gostiju već su tu sve generacije. Mali kafići ne pružaju taj ugođaj i atmosferu. Društvena uloga kafane u nas je opštepoznata i zbog toga brine povlačenje mnogih restorana i ugostitelja izvan grada, na salaše ili kojekakva imanja, uređena u kvazietno ili pravogovoreći u kičerskom maniru. Dobra vest je procvat proizvođača vina ali njih ne prati i napredak u kulturi pijenja vina kod nas.
I tu nas je pogodila tranzicija jer su vlasnici novih ugostiteljskih objekata ljudi koji možda imaju smisla za biznis ali im je pri rođenju odstranjen svaki smisao za stil.
Trgu, tj. samom centru grada nedostaje jedna ovakva kafana. Nadam se da će u novom objektu Narodnog pozorišta biti mesta i za jedan ovakav sadržaj.
P.S. Ova kovana ograda je stvarno lepog izgleda.
Prva apoteka u Subotici je otvorena 1780. a sledeća 1813.
Ko želi da vidi opremu te apoteke iz 19.veka, može da ga pogleda ispod Gradske kuće u Suvenirnici. To je jedna prostorija u koju se ulazi iz Suvenirnice i koja je namenjena posetiocima.
Jako mi je drago, što je apoteka sačuvana. Inače postoji niz stvari (deo enterijera) koje su sačuvane, a koje imaju veze sa gradom i na osnovu kojih se može rekonstruisati tadašnji život. Pa tako na primer, mislim da je sačuvan i jedan frižider proizveden u Subotici. Nije radio na struju već se u to vreme led za potrebe hlađenja u frižideru proizvodio u ledari koja se i danas nalazi u ulici Jovana Mikića kod vodotornja. Naravno, taj objekat više nema tu namenu, mislim da trenutno nema nikakvu namenu, ali je u to vreme postojao čovek koji je svakog jutra raznosio led po kućama onima koji su imali ovakve frižidere.
Pre drugog svetskog rata, današnja knjižara Danilo Kiš, bila je eksluzivna prodavnica obuće, šešira, rublja i galanterije – BALLY.
Posle rata, prodavnica je nacionalizovana i postaje knjižara NAPREDAK (1947.) .Enterijer u drvetu je sačuvan i danas je u savršenom stanju,kao pravljen upravo za knjige.
tridesetih
sedamdesetih
enterijer danas