Festival čvaraka i disnotorski program na Paliću

S.Z.T.R. za klanje, promet mesa i mesnih prerađevina “Noge”, D.o.o. “Park Palić” i “Elitte-Palić” doo, organizuju II Međunarodni festival čvaraka 7. i 8. decembra 2013. godine, u i oko “Male gostione” na Paliću.
 

Iako je na pomen svinjokolja prva pomisao blato, hladno decembarsko vreme ili vangle pune komada mesa, disnotor ima i svoju lepu stranu a to je dobra klopa i raspoloženje.

 

Naši stari nisu birali hranu sa polica supermarketa, specijalno centriranu u visini očiju i atraktivno upakovanu, već su je sami proizvodili.

 

Svinjokolj je bio praznik blagostanja.

 

Mnogi su zaboravili kako je to mešati čvarke dok se peku ali itekako vole ovu našu deliciju. Sve poštovaoce čvaraka i specijaliteta od svinjskog mesa, put vodi na Palić sedmog i osmog dana decembra.

csvarci

Program:

 

Subota, 7. decembar: 

 

Takmičenje u pečenju čvaraka, sa humanitarnim planom: dobijena mast će biti poklonjena nekoj socijalnoj ustanovi za koju se opredele organizatori. Učestvuju majstori čvaraka iz Bačke, Srema, Rađevine, Mađarske, Slavonije…

 

Prezentacija specijalnih čvaraka i jela od čvaraka i sa čvarcima (duvan čvarci, sremski čvarci, potkovani čvarci, kajeni čvarci, riblji čvarci)

 

Izložba i prodaja proizvoda domaće izrade “birajte naše lokalne proizvode”.

 

Prezentacija tehnika spravjanja disnotorskih specijaliteta – hurke, švargle, krvavice, barene slanine, slanine, kobasice, kulena, katice, svežeg mesa, paštete, masti, čvaraka – sa mogućnošću kupovine po konkurentnim cenama.

 

Disnotorski ručak – cena 850 dinara.

 

Disnotorska večera na bazi švedskog stola – cena 1.150 dinara.

 

Muzička pratnja: orkestar “Nefelejč”.

 

Nedelja, 8. decembar:

 

Nastavak disnotorskog programa.

 

Nastavak izložbe.

 

Trka deda mrazova. Tradicijalna dečija manifestacije. Pokloni za učesnike.

 

Porodični nedeljni ručak u stilu disnotorskih dana. Cena nepromenjena.

 

Sve vreme konforan ugostiteljski servis “Male gostione” sa toplim napicima, prigodnim sendvičima, pogačicama sa čvarcima, fancima, pečene i kuvane kobasice, pihtije (i za poneti), sarma kuvana u kotlu, na otvorenom.

 



KOMENTARI

  1. zorandjala kaže:

    jos jedan dokaz da se banat nalazi negde iza mandzurije .organizator ovih svecanosti ni u bunilu nevidi banat.tako blizu a tako daleko rekao bi neki romanopisac.a mi cemo vama bas uinat i dalje slati kadar [politicki] narocito onaj sto je kod vas deficitaranDZVMi sl.inaravno opet izvori.

  2. Anonimni kaže:

    Evo još jednog festivala po ukusu Kertvaroša. Da prste poližeš. 

  3. Kertvaros kaže:

    Niko tako ne mrzi svnjokolje/disnotore razne setve i zetve kao od motike pobegli bivsi seljak. On bezi od svega toga i izbegava sve ono sto ga podseca na poreklo i mesto odakle je dosao. On se je od glave do pete obukao u najnoviju Pakistansko-Kinesku modu, kupio mobilni telefon i sada smatra da rodjenim varosanima moze drzati lekcije i objasnjavati kako sve treba da izgleda i kako se u gradu zivi. Nazalost moram ga razocarati jer u Subitici jos pre par decenija skoro svaka kuca je u dvoristu drzala zivinu i pokoje svince. Pre istina dosta godina, licno sam prisustvovao svinjokolju i to u onoj crvenoj zgradi vis a vis sinagoge odmah pored Minervine stamparije. Ljudi kupili tovljenu svinju na pijaci, zaklali je u dvoristiu i ostatak obavili u vesernici. Bilo je to tada nesto najnormalnije. De gustibus non est disputandum. O ukusima se nije raspravljati. Jedni vole ovo drugi pak ono. Ekonomski problem Subotice se ocituje u tome sto jedan vrlo uski sloj gradjanstva umace fanke u paprikas, dok ona siri sloj – umace cvarke u slanik. U Italiji, a to je zemlja u TOP 10 po industrijskoj razvijenosti ima jeda grad i zove se Parma. Grad je po velicini mozda malo veci od Subotice ali ako malo nategnemo mozemo ih uporediti. Parma spada u prvih 5-6 gradova Itaije koji imaju najvecu ekonomsku moc. Sta cini taj grad ekonmski jakim?  Cine ga tri stvari – Sir Parmezan (Parmigiano Reggiano) , sunka, (Prosciutto di Parma)  i velika indrustrija testenine Barilla. To su glavni aduti toga grada i njegove ekonomije. Cine ga svetski poznatim. Da li vas to mozda podseca na Suboticu? Recimo , Mlekara, 29 Novembar i Fidelinka. Iz toga se u Subotici moglo nesto napraviti, a nije . Nije zato sto pokondirenoj tikvi nije jasno da tamo gde nema nafte, ruda, i skupih enegenata, poljoprivreda predstavlja jedinu sansu za opstanak i razvoj.

  4. Neša kaže:

     

    Kertvaros:

    Niko tako ne mrzi svnjokolje/disnotore razne setve i zetve kao od motike pobegli bivsi seljak. On bezi od svega toga i izbegava sve ono sto ga podseca na poreklo i mesto odakle je dosao. On se je od glave do pete obukao u najnoviju Pakistansko-Kinesku modu, kupio mobilni telefon i sada smatra da rodjenim varosanima moze drzati lekcije i objasnjavati kako sve treba da izgleda i kako se u gradu zivi. Nazalost moram ga razocarati jer u Subitici jos pre par decenija skoro svaka kuca je u dvoristu drzala zivinu i pokoje svince. Pre istina dosta godina, licno sam prisustvovao svinjokolju i to u onoj crvenoj zgradi vis a vis sinagoge odmah pored Minervine stamparije. Ljudi kupili tovljenu svinju na pijaci, zaklali je u dvoristiu i ostatak obavili u vesernici. Bilo je to tada nesto najnormalnije. De gustibus non est disputandum. O ukusima se nije raspravljati. Jedni vole ovo drugi pak ono. Ekonomski problem Subotice se ocituje u tome sto jedan vrlo uski sloj gradjanstva umace fanke u paprikas, dok ona siri sloj – umace cvarke u slanik. U Italiji, a to je zemlja u TOP 10 po industrijskoj razvijenosti ima jeda grad i zove se Parma. Grad je po velicini mozda malo veci od Subotice ali ako malo nategnemo mozemo ih uporediti. Parma spada u prvih 5-6 gradova Itaije koji imaju najvecu ekonomsku moc. Sta cini taj grad ekonmski jakim?  Cine ga tri stvari – Sir Parmezan (Parmigiano Reggiano) , sunka, (Prosciutto di Parma)  i velika indrustrija testenine Barilla. To su glavni aduti toga grada i njegove ekonomije. Cine ga svetski poznatim. Da li vas to mozda podseca na Suboticu? Recimo , Mlekara, 29 Novembar i Fidelinka. Iz toga se u Subotici moglo nesto napraviti, a nije . Nije zato sto pokondirenoj tikvi nije jasno da tamo gde nema nafte, ruda, i skupih enegenata, poljoprivreda predstavlja jedinu sansu za opstanak i razvoj.

     

     

    Molim da sa ovim upoznate one koji su rado viđeni na pomodarskim "eventima", npr. na Balu gradonačelnika i sličnim.

    Otkako je Subotica dobila status grada ubih se ukazujući, onima koji to ponosno ističu, da se status grada ne stiče administrativnim aktom nego ispunjenjem uslova da su žitelji građani a ne malograđani. Naravno, odmah kreće salva uvreda, psovki i pljuvanja. Argumentovane kritike mog stava nema čime sagovornici upravo potvrđuju moju teoriju o ovom "gradu" i njegovim (malo)građanima.

OSTAVITE KOMENTAR