Festival jevrejske kulture, jedinstveni program u multietničkom gradu

Jesenji festival jevrejske kulture upravo je okončan u Subotici. Za deset dana oktobra izvedeno je šest programa. Festival je otvoren pozorišnom predstavom „Lažljivica” u režiji Stefana Sablića, i sa glumicama Goricom Popović i Jelisavetom Sablić.

Kantor Gergelj Nogradi u subotičkoj Sinagogi (Foto Nikola Tumbas)


Nakon toga održana je projekcija emisije „Iznad crte o Matiji Bruku, Subotičaninu koji je postao svetski poznat zbog svoje recepture za preparat za zaštitu bilja. Održano je i veče posvećeno Denilu Kišu o kome su govorili njegovi prijatelji Ivan Ivanji i Aleksandar Mandić, posredstvom video-snimka, a profesor i pesnik Dragan Bošković govorio je o Kišovoj poetici.
Dr Katalin Kaić održala je predavanja o dr Karolju Čilagu i njegovom značaju u istoriji novinarstva. Održana su i dva koncerta, nastupio je Subotički sekstet, a jedan od popularnijih programa je i nastup kantora iz Mađarske, a ove godine, zbog epidemije nastupio je samo dr Gergelj Nogradi, glavni kantor Mađarske.


‒ Ovo je peti Festival Jevrejske kulture i ove godine bio je u nešto smanjenom obimu zbog epidemioloških mera, ali smo se snašli ‒ objašnjava nam Robert Sabadoš, predsednik Jevrejskih opština Srbije inače Subotičanin, i dodaje da su Branka Banjanin i Robert Kovač iz organizacionog tima realizovali ideju i da se programi prate onlajn na sajtu Jevrejske opštine. U šarolikoj nacionalnoj i verskoj slici Subotice Festival Jevrejske kulture dodao je posebnu nijansu i nametnuo se jedinstvenim konceptom, zanimljivim predavanjima i koncertima koji su posebno popularni. Ideja o formiranju festivala pokrenuta je 2014. godine, povodom 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, kada je Jevrejska opština izdala dve publikacije i pokrenula seriju predavanja.


„Uvek se spominjalo šta su Jevreji predstavljali u istoriji i društvu Subotice do tih tragičnih događaja. Počevši od kulture, istorije privrede. Onda smo se zapitali da li mi imamo nešto da pokažemo sada, gde smo u ovom trenutku, ovde gde pulsiramo. Spontano se desila ideja o organizovanju festivala kako bi pokazali čime raspolažemo i to je naišlo na izvanredan prijem”, kaže Sabadoš za „Politiku”. Tokom realizovanja festivala obratili su se i Jevrejskoj organizaciji Mađarske koja je predložila nastup kantora, i ostvarena je saradnja sa konzulatom Mađarske u Subotici koji je preuzeo na sebe organizaciju njihovog dolaska.


U poslednje dve godine veliki deo programa odvija se u potpuno obnovljenoj Sinagogi. Prema podacima iz prošle godine o turističkoj poseti, Sinagoga, čiji je enterijer obnovljen uz pomoć Vlade Mađarske, postala je najposećeniji turistički objekat u gradu, spomenik kulture koji je privukao najviše posetilaca.


„Sinagoga je zaista mangnet za turiste. Autobusima su dolazili gosti da je vide, najviše iz Mađarske, ali i iz celog sveta. Veoma sam zadovoljan zbog toga, a to znači da možemo da širimo tu priču, jer Subotica ima više objekata i dešavanja koja mogu biti interesantni za turiste”, kaže Sabadoš.
O subotičkoj Sinagogi stara se posebno formirana fondacija u kojoj učestvuju po tri predstavnika grada, Jevrejske opštine i Mađarskog nacionalnog saveta na koji je preneto upravljanje Sinagogom.


„Sinagoga je prevashodno verski objekat. U turističkom i kulturološkom smislu grad je taj koji opredeljuje programe. Zadovoljni smo sa saradnjom jer vidimo da se vodi briga o Sinagogi, održava se. Mi smo predali Sinagogu da bi bila otvorena za sve, a dešavanja u njoj moraju da imaju vrhunski predznak zbog digniteta zgrade. Grad ima sluha za to, nijednom nije bilo nesuglasica. Pokazalo se da je dobro što smo potpisali sporazum.”, navodi Sabadoš.


Nakon što su maja 2018. godine vraćene Tore u Sinagogu, ona je ponovo hram u kojem se održavaju veliki verski praznici. „Vrata Siangoge su i tada otvorena, ali nema turističkih poseta jer mi obeležavamo naše praznike.”
U Subotici postoji živ međuverski dijalog, te su pre epidemije čelnici pravoslavne, rimokatoličke, muslimanske i jevrejske verske zajednice održavali mesečne dijaloge i javne tribine. Robert Sabadoš kaže da zbog korone sada nema tih tribina, ali to ne znači da nema ni dijaloga. „Mi verski čelnici i dalje se srećemo sa istom redovitošću.”

Politika



KOMENTARI

  1. Istorija kaže:

    GOSPODINE SABADOŠ, DOBRO JE I POUČNO VIDETI PRIJATNIJU STRANU JEVREJSKE ZAJEDNICE U OVOM GRADU A I JEVREJSKOG NARODA UOPŠTE.
    ALI SA OBZIROM NA NAŠA PORODIČNA PREDANJA NAS MUČI ŠTO NEPOSTOJI MUZEJ KOJI JE BIO PREDVIĐEN U ŽUTOJ KUĆI DA SE SAČUVA SEĆANJE NA ŽIVOT JEVREJA U SUBOTICI A I NA SVE STRADALE U DRUGOM SVETSKOM RATU- SUBOTIČANE, ZASLUŽILI SU TO. SAMO NAŠA PORODICA IMA VELIKI BROJ POGINULIH I STRADALIH U LOGORIMA. ZAŠTO NEPOSTOJI SPOMEN PLOĆA NA MLINU NA BROGRASKOM PUTU KOD BOLNICE GDEJE STOTINE JEVREJA BILO ZATVORENO I STRADALO?
    A PREKOPUTA JE BIO LOGOR-DOSADA ZIPER- GDE JE UMRLO STOTINU ŽENA I DECE SOLUNSKIH BORACA OD GLADI I ŽEĐI? DOKLE ĆE SE TE ČINJENICE SAKRIVATI OD JAVNOSTI? JEDNOM SU SA TE LOKACIJE VEĆ ODNEŠENE KOSTI A NEZNA SE GDE, A SAD ĆE BITI PONO ZATRPANI BEZ OBELEŽJA.

  2. inge kaže:

    @ Istorija U pravu si. Naime treba konačno pronaći i otkriti sva masovna grobišta u okolini Subotice te postaviti spomen obeležja na hiljadama bez oznake sahranjene mađare ,nemce ,hrvate i ostale naše sugrađane u masovnim grobnicama u gradu subotice koji su umrli nasilnom smrću…

  3. Rax kaže:

    Lepo, nas grad je ovom manifestaciom postao bogatiji. Ima nesto, sto me jako zanima: zasto su jevreji predali sinagogu u nemilost gradu, gde su vernici odlazili svih ovih godina? Zasto su izbacili (papillon), a napravili kockarnicu na tom mestu?

  4. Mister No kaže:

    Spomen ploča stradalim Jevrejima je bila pored bivše zgrade carine ( preko puta one diskoteke blizu Elektrovojvodine). Da li je još uvek tamo ?

  5. amacak kaže:

    “Spomen ploča stradalim Jevrejima je bila pored bivše zgrade carine ( preko puta one diskoteke blizu Elektrovojvodine). Da li je još uvek tamo ?”

    jeste

  6. Mister No kaže:

    @ Istorija
    Spomen ploča nastradalim Jevrejima postoji.

OSTAVITE KOMENTAR