Festival mlade rakije počeo je druženjem a izrastao je u drugi po veličini u Srbiji

Omi­lje­na do­set­ka da ra­ki­ja po­ve­zu­je lju­de po­ka­za­la se na de­lu ju­če u dvo­ri­štu po­ro­di­ce Ko­pi­lo­vić u se­lu Lju­to­vo, po­red Su­bo­ti­ce. Go­to­vo dve hi­lja­de lju­di oku­pio je ju­bi­lar­ni de­se­ti Fe­sti­val mla­de ra­ki­je ko­ji or­ga­ni­zu­je Sa­ša Ko­pi­lo­vić uz po­moć Udru­že­nja lju­bi­te­lja ra­ki­je – Su­bo­tič­ka pe­šča­ra.

foto: A. Isakov

Po­če­lo je skrom­no, njih de­se­tak dru­ga­ra, ko­ji su svi iz ho­bi­ja pe­kli ra­ki­ju, oku­pi­lo se da je me­đu­sob­no de­gu­sti­ra­ju i upo­re­de. De­ce­ni­ju ka­sni­je iz­ra­sli su, pre­ma oce­ni struč­nja­ka, u dru­gi fe­sti­val ra­ki­je u Sr­bi­ji po broj­no­sti uče­sni­ka, a ta­ko­đe pro­ce­nju­ju da im ne­ma prem­ca po ra­zno­vr­sno­sti po­nu­đe­nih ra­ki­ja.

Na dan odr­ža­va­nja Fe­sti­va­la za ku­ću po­ro­di­ce Sa­še Ko­pi­lo­vi­ća ni­je po­tre­ban pu­to­kaz – či­ta­va uli­ca blo­ki­ra­na je par­ki­ra­nim vo­zi­li­ma do­vo­ze­ći Su­bo­ti­ča­ne i lju­de iz oko­li­ne sprem­ne da pro­ba­ju mla­du ra­ki­ju. Sa ča­ši­com ko­ja se do­bi­ja uz ula­zni­cu kre­će de­gu­sta­ci­ja od štan­da do štan­da. Ove go­di­ne za Fe­sti­val se pri­ja­vio do sa­da naj­ve­ći broj – 68 iz­la­ga­ča i tak­mi­ča­ra. Pred po­če­tak fe­sti­va­la ži­ri, u ko­me su naj­ve­ći auto­ri­te­ti za na­šu ra­ki­ju dr Ve­le Te­še­vić, pro­fe­sor He­mij­skog fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, dr Lju­bi­ša Stan­ko­vić s Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u Ze­mu­nu i Mi­ro­slav Kne­že­vić, teh­no­log i su­vla­snik de­sti­le­ri­je „Hu­bert”, dva da­na su ve­ća­li i pro­ba­li 177 uzo­ra­ka ra­ki­je. Ži­ri je mo­rao da de­gu­sti­ra 50 ra­ki­ja od kaj­si­je, bar 20 vi­lja­mov­ki, de­se­ti­nu ra­ki­ja od vi­ša­nja ili lo­ze. Od njih i oce­na da je po ra­zno­vr­sno­sti ra­ki­ja ovaj fe­sti­val bez prem­ca u Sr­bi­ji.

Kri­sti­jan Ku­nji do­šao je s de­vet ra­ki­ja: ima tu i ne­iz­o­stav­ne šlji­ve, kaj­si­je, bre­skve, ali i lo­ze i du­nje, kru­ške vi­lja­mov­ke. Su­pru­ga Kri­sti­na pra­vi li­ke­re ko­ji­ma je ba­za ra­ki­ja, uz do­da­tak še­će­ra i aro­ma. „Po­čeo sam pre osam go­di­na s ko­le­gom Ivi­com Crn­ko­vi­ćem. Imam svoj voć­njak na Ke­le­bi­ji i go­di­šnje pro­ve­dem oko 200 da­na u pe­če­nju ra­ki­je. To je ozbi­ljan po­sao ko­me mo­raš bi­ti pot­pu­no po­sve­ćen.”

Ra­ki­je Ivi­ce Crn­ko­vi­ća oven­ča­ne su sa osam me­da­lja, od to­ga če­ti­ri zlat­ne. Za nje­ga, kao i ve­ći­nu pro­iz­vo­đa­ča ra­ki­je, naj­va­žni­je je ima­ti do­bro vo­će. Ipak, ako svi na to obra­ća­ju pa­žnju za­što je nje­go­va ra­ki­ja me­đu naj­bo­lji­ma? „Va­žan je sva­ki ko­rak u pro­iz­vod­nji. Mno­gi mi­sle do­volj­no je sa­mo uze­ti do­bro vo­će i ise­ći ga za ko­mi­nu. Ali ne­go­va­nje ko­mi­ne je po­seb­no ose­tlji­vo jer tu se raz­vi­ja­ju ona osnov­na aro­ma i mi­ris ko­ji se po­sle pe­če­nja za­dr­ža­va u ra­ki­ji”, ob­ja­šnja­va ovaj uspe­šni pro­iz­vo­đač.

Naj­bo­lje vo­će za­slu­žu­je da pro­ži­vi svoj no­vi ži­vot pre­to­če­no u ra­ki­ju, uve­re­ni su pro­iz­vo­đa­či. Ov­de iz­re­ći da je ra­ki­ja „jed­no­stav­no” pi­će na­me­nje­no za ma­nje ose­tlji­va nep­ca pra­va je je­res, jer se ovo pi­će osim tra­di­ci­o­nal­nih so­ra­ta za ra­ki­ju pra­vi i od tre­šnje, vi­šnje, naj­bo­ljih vi­lja­mov­ki, lo­ze ili mu­šmu­le. „Ko je na­ma kriv što ne ume­mo bo­lje da re­kla­mi­ra­mo ra­ki­ju ko­ja na­sta­je od naj­bo­ljeg vo­ća i što je pre­ti­če vi­ski na­stao od ku­ku­ru­za”, ka­že nam Jo­žef Konc, ko­ji je do­šao s ra­ki­ja­ma od kaj­si­je i kru­ša­ka kar­men i vi­lja­mov­ka. Pre tri go­di­ne po­čeo je da pe­če ra­ki­ju, dru­gu go­di­nu je iz­la­gač, a zna­nje je po­ku­pio iz knji­ga, s in­ter­ne­ta i sti­če ga svo­jom prak­som.

Me­đu oni­ma ko­ji pe­ku ra­ki­ju za svo­je do­ma­ćin­stvo je i Vla­dan Ni­ko­lić. Na nje­go­vom štan­du do­ma­ća ra­ki­ja slu­ži se uz „po­ja­ča­nje”, tan­ke slo­je­ve do­ma­će šun­ke.

U dvo­ri­štu Ko­pi­lo­vi­ća ve­li­ka je gu­žva, gru­pa Su­bo­ti­ča­na čak je iz­naj­mi­la auto­bus da stig­nu do Lju­to­va i da opu­šte­no is­pro­ba­va­ju ra­ki­je. Su­bo­ti­ča­nin Ro­bert Din­ka ože­njen je Bu­gar­kom pa su do­ve­li i de­se­tak nje­nih pri­ja­te­lja iz So­fi­je, a s uku­si­ma Voj­vo­di­ne upo­zna­je i svo­je pri­ja­te­lje iz raz­li­či­tih de­lo­va Evro­pe ko­je je upo­znao ra­de­ći na bro­du.

„Na­še dvo­ri­šte već je te­sno za sve što se de­ša­va, ali ne na­me­ra­va­mo da pre­đe­mo na ne­ki dru­gi pro­stor jer ne že­li­mo da pra­vi­mo va­šar već pra­vi fe­sti­val na ko­me će ra­ki­ja, i sve ono što je pra­ti, bi­ti u cen­tru pa­žnje. Svi ov­de i iz­la­ga­či i tak­mi­ča­ri pra­ve ra­ki­ju u svom do­ma­ćin­stvu, i že­li­mo da i na ovaj na­čin po­dig­ne­mo kva­li­tet ra­ki­je ko­ja se pi­je”, ka­že nam Sa­ša Ko­pi­lo­vić.

Fe­sti­val je za­vr­šen po­de­lom di­plo­ma, za­jed­nič­kim fo­to­gra­fi­sa­njem na­gra­đe­nih i po­sled­njom opo­me­nom or­ga­ni­za­to­ra: ko je de­gu­sti­rao ra­ki­ju, ne­ka vo­lan do ku­će pre­pu­sti ono­me ko mo­že da odo­li ra­ki­ji.

 

Politika

---

---