Sve do 1. januara 1970. godine, bioskopske predstave u Subotici počinjale su filmskim žurnalom. Za vojvođanske bioskope sedamdesete su počele bez ovog informativnog programa. Nije to bio kraj “Filmskih novosti”, niti su one izašle iz mode, nego je pokrajina Vojvodina pre toga oformila svoje filmsko preduzeće i prestala da šalje doprinose u Beograd.
Do tada su svake nedelje stizale filmske vesti iz zemlje i sveta, a bioskop je bio jedino mesto gde su one mogle da budu prikazane, sve do pojave televizije. Međutim, opremanje građanstva televizijskim aparatima išlo je polako, tako da je 1970. godine u Subotici mali ekran imalo tek svako treće domaćinstvo. To je možda jedini razlog zbog čega su tada nekom nedostajale “Filmske novosti”, koje su se kruto držale svog načina prenošenja slike i reči, uspostavljenog još davno, u posleratnim godinama.
Recimo, kamera nije beležila i ton, već je sliku pratio glas spikera naknadno dodat.
Reklamni slajdovi prikazivani u bioskopu Lifka, pre Drugog svetskog rata
U bioskopima su se već uveliko vrteli filmovi u boji, dok je žurnal čuvao svoju staromodnu formu, ne samo do te 1970. nego i osamdesetih godina. Naime, to filmsko preduzeće je nastavilo da postoji do kraja osamdesetih godina i proizvodi dragocenu filmsku građu, ali za budućnost, jer su 70-ih i 80-ih bili prevaziđeni kao sredstvo informisanja. Crno–bela slika i muški glas jednako su zvučali i izgledali, kako 1951. i 1961. tako i 1971. ili 1981. godine.
Nisu na taj način prikazivani samo najvažniji događaji nego i vesti iz lokalnih sredina. Tako su Subotičani mogli da vide i sebe, u prilozima iz našeg grada. U posleratnim godinama to su bile uglavnom vesti iz kulture, sve dok krajem pedesetih nije došlo do velikih investicionih ulaganja u privredu ovog kraja. Iz predratnih radionica i starih objekata, subotička preduzeća sele se tada u velike moderne hale i pogone.
“Filmske novosti” informišu našu javnost da “29. Novembar” 1959. godine obrađuje hiljadu svinja dnevno, da “Sever” šalje u Moskvu na prvomajsku paradu 30 svojih najboljih samoupravljača, da se radnici odmaraju u novom vikend-naselju na Paliću…
Godine 1952. osnovana je na Paliću međunarodna laboratorija za ispitivanje dudovca. Ovaj insekt je u našem kraju napravio veliku štetu, što je za posledicu imalo gotovo nestajanje drveta duda.
Sve to prenose “Filmske novosti”, kao i prilog iz bioskopa Avala koji je 1965. godine preimenovan u bioskop Lifka, u čast njegovog osnivača.
Otvaranje Miki radnje na korzou, prve dečje robne kuće u našoj zemlji, zatim prilog sa Omladinskog festivala 1966. i drugi snimci iz našeg grada imaće sve veću vrednost kako bude proticalo vreme.
Šta sve ima u arhivi “Filmskih novosti” moći ćemo da vidimo kada ona bude digitalizovana i vidljiva svakom ko želi da joj pristupi. Tako su to uradili u razvijenim zemljama, pa i mi zato živimo u nadi.
Na filmskim trakama su davna vremena, čijih svedoka je sve manje. Jedna Subotičanka se još seća kako su je, početkom šezdesetih, na Paliću presreli snimatelji i nagovorili da pozira u kupaćem kostimu, kao gradska lepotica. Honorar je bio – sladoled.
Kada je taj snimak došao u naš grad, ona je već bila u inostranstvu. Jedino je njena strina došla u Lifku da pogleda žurnal u kome je prilog sa Palića. Narednog dana je došla opet i zamolila na blagajni da je puste samo na početak, da još jednom pogleda svoju ljubimicu. I trećeg dana je sa ulaza u salu gledala žurnal. Ponavljalo se to sve do kraja nedelje, dok nove “Filmske novosti” nisu smenile stare.
Lansky
