Foto arhiva Rakić (stare fotografije Subotice)

Kada je počeo da se bavi fotografijom kao hobijem, Nebojša je tražio motive i izvan onoga što je njegovo najbliže okruženje i okrenuo  objektiv prema gradskim pejzažima.

Iako tada vrlo mlad, uvideo je urbane metamorfoze, trajno ih zabeležio svojim foto aparatom a sada ih učinio dostupnim i nama.

Nebojša Rakić je danas lekar, specijalista otorinolaringologije u subotičkoj Opštoj bolnici. Iako je narodno zdravlje njegova glavna preokupacija, fotografija je ostala njegova strast.

Ovaj put otvaramo  jedan album fotografija, nastao od 1971. do početka osamdesetih godina.

Palić, 22. novembar 1980. godine

Harlbror kurija (kod pijace)  i Gimnazija

Izgradnja solitera kod škole Jovan Jovanović Zmaj – 1973. godine

Buduća Šumska ulica i prostor današnje garaže na Radijalcu (1971. godina)

Toranj Gradske kuće je otvoren za turiste oko 1980. godine, postavljeni su durbini u koje se ubacivao novčić ali  taj vidikovac nije dugo radio i zbog nečega je ostao ponovo zatvoren za dugo godina.

1980. godine

U narednom albumu ćemo videti kako je izgledala unutrašnjost Bogojvara 1980.  godine.



KOMENTARI

  1. Tatjana kaže:

    e kod ove zadnje slike me je jeza uhvatila….Pa nije se promenilo nista od 80-te godine na Bagoly var-u!!!!…..ajd da negresim dusu stavili su novi krov…SVAKA CAST NA SLIKAMA!!!

  2. Limun kaže:

    Izmislite već jednom vremeplov !

  3. Ivan Vojnic kaže:

    Tri recenice,
    odlicna tema za reportazu, odusevio sam se temi vec kad sam procitao naslov, bravo.
    Steta sto Nebojsa nije malo vise znao o samoj fotografiji, kao materiji, gledali bi sada mnogo interesantniju, da ne kazem kvalitetniju kolekciju. 🙂 Ako cita Nebojsa, verujem da je sada mnogo iskusniji i da bi i on voleo da je tako.
    Ideja za sledecu reportazicu, pricicu, posetite stare fotografe iz Strosmajerove..
    Iskreno od mene,
    Uzdravlje 

  4. samo mišljenje kaže:

    Uvek mi zaboli srce kada vidim kako u Subotici posle izgradnje gradske kuce 1910 godine nema kapitalno ulaganje na koju bi bila ponosna i buduca generacija. Nazalost od tih godina samo propadamo moralno, kulturno, ekonomski i infrastrukturno …

  5. Loš Đak kaže:

    Ja u nebojšinim fotogragijama ne tražm kvalitet umetničke gotografije(o tome nemam pojma). Ja u njima vidim svedočanstvo o prošlim vremenima i kao takve su mi super. Siguran sam da ih ima još i vrlo rado bih ih video ovde ili na nekoj izložbi.

  6. komentator komentara kaže:

    Lansky,zanima dal se možda zna, kako to da baš ništa “narodno pozorište” ni “nepszinhaz” ne piše na pozorištu na sedmoj slici gde je pozorište (naravno)?

  7. Long Dong Silver kaže:

    Tatjana:

    e kod ove zadnje slike me je jeza uhvatila….Pa nije se promenilo nista od 80-te godine na Bagoly var-u!!!!…..ajd da negresim dusu stavili su novi krov…SVAKA CAST NA SLIKAMA!!!

    Eeeh Tatjana…moj matori je pocetkom 70-tih u ovom predivnom zdanju imao atelje kao, tada vec, afirmisani “mladi” slikar i umetnik…a ja se secam te predivne zgrade,sa mnostvom lavirinta, uskoga hodnika i strmoga stepenista, poput dvorca tj.kule,gde ce se svakoga momenta sa vrha pojaviti neka moja “Zlatokosa”…, bajkovito…uzivao sam trceci gore-dole stepenicama…naravno…sve prostorije su bile neke umetnicke radionice, ateljei i svaki je sa sobom nosio nesto posebno i svojstveno (kvantni skok)sto me je ponekada zbunjivalo i plasilo…sta vec…ali zgrada,njena spoljasnjost kao i njena misticna unutrasnjost koja je plenila duhom  vecna  je prica za sebe…

    Dakle u ime svih nas…VRATITE DUSU OVOM PRELEPOM SPOMENIKU !!!

  8. Lansky kaže:

    komentator komentara:

    Lansky,zanima dal se možda zna, kako to da baš ništa „narodno pozorište“ ni „nepszinhaz“ ne piše na pozorištu na sedmoj slici gde je pozorište (naravno)?

    Može biti da je palo neko krečenje, sve deluje friško.
    Evo slike iz 1958. godine
     

  9. Nebojša Rakić kaže:

    Hvala svima na komentarima (uz napomenu Ivanu Vojniću da sam krajem sedamdesetih tek počeo da učim da fotografišem i da me nije mnogo interesovala dokumentarna, već tzv. “umetnička” fotografija – ove dokumentarne slike su nastale tek usput …)!

    Da, žao mi je što nisam više slikao i ovakve fotografije, ali mora se znati da se tada slikalo sa mnogo više pažnje i razmišljanja, moralo se štedeti jer ste imali ograničeni broj fotografija na jednom filmu (što je danas, sa digitalnom fotografijom i neverovatnom količinom memorije, teško zamisliti).

    Međutim, želim nešto drugo – šaljem sliku našeg pozorišta sa napomenom da ni na koji način nije obrađivana u Photoshopu, gde se jasno vidi natpis koji je nešto sasvim drugo od onog koji se očekuje:

    Da bih još više zakomplikovao, dodajem i ovu sliku:

    Da ne bude zabune, ovo nisu moje fotografije.

    Ima li ko ideju o čemu se radi?

  10. Lansky kaže:

    Ovo su vrlo dragocene fotografije iz vremena kada se snimao Holivuski film “12 stolica” (1969. godina)

     

  11. Nebojša Rakić kaže:

    Bingo!  Ovo je bilo brzo!      😆

    Nisu fotografije, već frejmovi (kako se to lepo srpski kaže!) iz tog filma …

    Sećam se, tada sam bio četvrti razred osnovne, jedan moj drug iz razreda je bio izabran da bude statista u tom filmu (grupa dece koja se igra ispred zgrade biblioteke) i za honorar mu je mama kupila nove cipele …

  12. naIvan kaže:

    Nebojsa, slike su zaista interesantne. Steta sto smo stvarno u to vreme mogli praviti samo ogranicen broj fotografija zbog cene filma, razvijanja i same izrade fotografija. Sada posle toliko godina shvatamo kakve emocije mogu pokrenuti stare fotografije.

  13. stormwatch kaže:

    Pozdrav gospodinu Nebojsi Rakicu, pre svega vrsnom lekaru (nazalost takvi su retki u Subotickoj bolnici) a potom odlicnom fotografu. Ja bih samo replicirao na izjavu gospodina Ivana Vojnica (mog imenjaka i nazalost prezimenjaka) da je Gospodin Nebojsa itekako dobro dokumentovao Suboticu kakva je nekada bila i bez problema moze stati rame uz rame sa svim profesionalnim urbanim fotografima tog doba. Meni je jedino zao sto su ove slike tek sada postale elektronski dostupne sirokim narodnim masama Subotice posto se tu krije neprocenjivo bogatstvo za mali i uvek sputavani grad kakav je Subotica. Ja sam video maleni deo njegovog opusa negde sredinom devedesetih godina, preciznije u prolece 1996. i ostao malo je reci fasciniran. Medjutim, moram da mu se posebno zahvalim za rafinisanje mog muzickog ukusa jer sam prvi put kod njega cuo Focus a i na njegovu molbu da mu iz Londona donesem Thick As A Brick postao die hard Jethro Tull fan za sva vremena. HVALA ZA SVE!

  14. freelancer kaže:

    stormwatch:

    … Thick As A Brick … Jethro Tull fan za sva vremena…

    Auu Bato! Strašno! (dobro). Inače, Subotica je imala jednog Jana Andersona u oličenju profesora (sada, na žalost, pokojnog) Petera Klajna. Negde na prelomu ’70/’80. predavao mi je dve (od ukupno četiri) psihologije, razvojnu i pedagošku (ili opštu, zaboravio sam već). Uglavnom, outlook – Jethro Tull, što sam ukapirao tek na jednom malom odmoru, izmedju predavanja, kada je zapevao Hunting Girl. Slušali smo ga otvorenih usta! Original! Nekoliko meseci kasnije sam i diplomirao i to (GLE!) kod prof. Nikole Rakića, SJAJNOG pedagoga i mog mentora, inače oca Rakić dr Nebojše.

     

    Apropos fotografija. Pre svega, izvrstan dokument, svedočenje o vremenu jače od hiljadu reči. Jedina nejasna mi je fotografija solitera u izgradnji iz 1973. “kod škole Jovan Mikić”… Uz sav trud, nikako ne mogu da se orijentišem i “uglavim” je kod škole J. Mikić. Tamo, koliko znam, nema solitera! Škola je omedjena ulicom Save Kovačevića i Vežbaonicom, odnosno (tada) Učiteljskom školom – Pedagoškom akademijom. Najbliži soliter te visine je TEK na Segedinskom putu (nekadašnji Put Moše Pijade) i to pod brojem 27. Istočno od škole je teslino i zetska ulica sa okolinom, a tamo su sve male zgrade… Gde je onda ovo, ustvari?

  15. Usputachni kaže:

    U umetnost se ne razumem ali slike vracaju neke uspomene,bar kod mene.
    Jooooooj oni tobogani…… poslasticarnica “Dubravka”….. pozorisna zgrada…..
    Ma coveku VELIKO HVALA i za ove slike! 

  16. Lansky kaže:

    freelancer:

    Gde je onda ovo, ustvari?

    To je škola J.J. Zmaj

  17. Nebojša Rakić kaže:

    freelancer:

     Inače, Subotica je imala jednog Jana Andersona u oličenju profesora (sada, na žalost, pokojnog) Petera Klajna. Negde na prelomu ’70/’80. predavao mi je dve (od ukupno četiri) psihologije, razvojnu i pedagošku (ili opštu, zaboravio sam već). Uglavnom, outlook – Jethro Tull, što sam ukapirao tek na jednom malom odmoru, izmedju predavanja, kada je zapevao Hunting Girl. Slušali smo ga otvorenih usta!

    Pomenuti profesor Klein je i meni predavao u gimnaziji, a kasnije smo postali dobri drugovi (mnogo sam od njega naučio, i kao učenik, i kao prijatelj -što nije čudo, jer se radilo o pravom eruditi). Ono što sam čuo (nažalost, samo iz priče drugih ljudi, što freelancer sada potvrđuje) je da je imao fantastičan glas i da je znao da održi službu (ili kako se već to naziva) u jevrejskoj crkvi … bez problema je menjao rabina …

    Original! Nekoliko meseci kasnije sam i diplomirao i to (GLE!) kod prof. Nikole Rakića, SJAJNOG pedagoga i mog mentora, inače oca Rakić dr Nebojše.

    Potvrda da je svet mali!  🙂

    Uz sav trud, nikako ne mogu da se orijentišem i „uglavim“ je kod škole J. Mikić. Tamo, koliko znam, nema solitera! Gde je onda ovo, ustvari?

    Pored se vidi Škola za gluvoneme …

  18. Usputachni kaže:

    freelancer procitao text pa pobrkao skole na kraju. Desava se!  😉

  19. krass1 kaže:

    Svim sugradjanima koji sada slave cestitam Bozic.
    A sto se tice teme nemam sta dodati . Neko drugi ce to pametnije uraditi. 

  20. stormwatch kaže:

    freelancer:

    stormwatch:

    … Thick As A Brick … Jethro Tull fan za sva vremena…

     

    Auu Bato! Strašno! (dobro). Inače, Subotica je imala jednog Jana Andersona u oličenju profesora (sada, na žalost, pokojnog) Petera Klajna. Negde na prelomu ’70/’80. predavao mi je dve (od ukupno četiri) psihologije, razvojnu i pedagošku (ili opštu, zaboravio sam već). Uglavnom, outlook – Jethro Tull, što sam ukapirao tek na jednom malom odmoru, izmedju predavanja, kada je zapevao Hunting Girl. Slušali smo ga otvorenih usta! Original! Nekoliko meseci kasnije sam i diplomirao i to (GLE!) kod prof. Nikole Rakića, SJAJNOG pedagoga i mog mentora, inače oca Rakić dr Nebojše.

     

     

    fija solitera u izgradnji iz 1973. „kod škole Jovan Mikić“… Uz sav trud, nikako ne mogu da se orijentišem i „uglavim“ je kod škole J. Mikić. Tamo, koliko znam, nema solitera! Škola je omedjena ulicom Save Kovačevića i Vežbaonicom, odnosno (tada) Učiteljskom školom – Pedagoškom akademijom. Najbliži soliter te visine je TEK na Segedinskom putu (nekadašnji Put Moše Pijade) i to pod brojem 27. Istočno od škole je teslino i zetska ulica sa okolinom, a tamo su sve male zgrade… Gde je onda ovo, ustvari?

    Jeste strasno dobro, NAJBOLJE! Mada mi je Thick As A Brick jos i najtanji u odnosu na A Passion Play, Minstrel in The Gallery, Songs from the Wood, Heavy Horses i naravno zatvaranje jedne spektakularne ere najbolje muzicke grupe svih vremena sa Stormwatch albumom. Lepo je znati da je Subotica imala takve profesore i pedagoge, uvek sam bio filozofije da muzicki ukus pokazuje nivo evolucije pojedinca a i da ta muzika tokom godina profilise i nadalje izgradjuje osobu koja se tom zanru predala (jer muzika opcinjava), posto se se takve vrednosti prenose na sopstveni rad (kao profesora i pedagoga) u tome ce biti i kvalitetnija nastava a i studenti ce pored pukog teoretisanja primiti i onu zicu genijalnosti koja ce se transcedentovati kroz harizmu tog profesora/predavaca.

    Medjutim, danasnji profesori bez ikakve zice, transcedencije i harizme. Nakljukani soder listama i turbo folk zivotnim stavovima unistavaju nove generacije studenata koje nisu nista drugo nego puki copy+paste falicnih zivotnih stavova, vrednosti i strucnosti.

    Dok nisam malo omatorio nisam uopste razmisljao na taj nacin, ali kada bi danas ponovo upisivao fakultet sve sto bi gledao po biografijama profesora/profesorki su imena kao sto su: Gentle Giant, Yezda Urfa i Jethro Tull. 

     

    Sto se tice gradnje Osnovne Skole ne mozes je uglaviti jer se ne radi o skoli Jovanu Mikic (Boros likovnjak je extra primer kakvog sam pomenuo od gore u drugom delu mog izlaganja, t.j. no harism, no soul, no patience, no civilisation, = no result). nego o Jovan Jovanovic zmaj, eno ja vidim Shtudentovu zgradu u pozadini. 🙂

     

    Sretan Bozic svima koji slave! Kyrie Eleison!

  21. freelancer kaže:

    Ups. Izvinjavam se… Učinilo mi se (na mah) da sam pročitao “Jovan Mikić”. Ne zamerite…

    Eh, stara Subotica… If I could turn back a time ..  🙂 A to za prof. Klajna… Nije samo njegovo pevanje za služanje “otvorenih usta”, već i predavanja! Zbog njega sam “bežao” sa prozivke u kafani “Kod Julke”, da bih stigao na njegova predavanja…

  22. Ivan Vojnic kaže:

    @ Nebojsa Rakic,  nema potrebe da se opravdavate, nema veze sto ste tek poceli da ucite o fotografiji i sto vas nije zanimala dokumentarna i arch. fotografija. Nisam ja o tome pricao. I sami ste rekli da su ovo fotografije radjene usput. E o tome sam pricao kada sam kazao da je steta sto nisu malo kavalitetnije fotografije. 
    Ja bi na onakvu kritiku, samo se zahvalio osobi koja je pisala. Jer je kritika bila iskrena.
    Na kraju, pisem jos jednom da mi je drago sto  sam imao prilike da ih vidim… 
     

  23. Nebojša Rakić kaže:

    Ja bi na onakvu kritiku, samo se zahvalio osobi koja je pisala. Jer je kritika bila iskrena.

    Na kraju, pisem jos jednom da mi je drago sto  sam imao prilike da ih vidim… 

     

    @ Ivan Vojnić

    Naravno da bih i ja voleo i da sam više fotografisao i da su fotografije kvalitetnije … Ali u svakom slučaju, jasno je da su kritike bile dobronamerne i takve ih i prihvatam!

    Svima želim sretne praznike! 🙂

  24. MSc Miloš Kurteš kaže:

    Svaka čast na trudu i kolekciji slika.

  25. adkersu kaže:

    Kada sam ugledao fotografiju Bagoljvara setio sam se izložbe Vlade Veličkovića postavljene u tom zdanju. I danas mi je pred očima slika sa motivom pacova koja je bila postavljema na poluspratu. Bagoljvar je bio (i nažalost ostao) idealan back ground dekor za njegove slike.

  26. Fedor Kwastics kaže:

    Fotografije su odlične sa mnogo mnogo netačnih podataka. Na primer: Vidikovac Gradske kuće nije otvoren 1980-te. Potpuno sam siguran da je uveliko radio i 1979-te jer sam u to vreme radio u Domu kulture i znam koje vodio turiste. Ima dosta netačnosti u potpisima fotografija. Ne volim kada neke podatke napišu bez provere.

  27. Z Branislav kaže:

    Voleo bi da mi se neko, ko ima saznane dali ima sačuvanog materijala iz foto kluba. Između 1955 do 1965 godin. tamo ima mnogo snimljenih događaja 

  28. "ZLATOKOSA" kaže:

    ,,Eeeh Tatjana…moj matori je pocetkom 70-tih u ovom predivnom zdanju imao atelje kao, tada vec, afirmisani „mladi“ slikar i umetnik…a ja se secam te predivne zgrade,sa mnostvom lavirinta, uskoga hodnika i strmoga stepenista, poput dvorca tj.kule,gde ce se svakoga momenta sa vrha pojaviti neka moja „Zlatokosa“…, bajkovito…uzivao sam trceci gore-dole stepenicama…naravno…sve prostorije su bile neke umetnicke radionice, ateljei i svaki je sa sobom nosio nesto posebno i svojstveno (kvantni skok)sto me je ponekada zbunjivalo i plasilo…sta vec…ali zgrada,njena spoljasnjost kao i njena misticna unutrasnjost koja je plenila duhom vecna je prica za sebe…

    Dakle u ime svih nas…VRATITE DUSU OVOM PRELEPOM SPOMENIKU !!!,,

    …Ja sam početkom 2000 negde 2006 skontala mističnost ove čudne male ali i velike kule…stoji tamo na ivici jezera kao neki van zemaljski svetionik koji ume da poveže nepovezane dimenzije…suđeno nam je bilo naj nemogućiji inventar istorije i morali smo da izađemi u eko centar da popišemo bojlere, stolice i sličnih gluposti kao i audiovizuelno čudo koji je koštao neznam koliko para a danas je smešni muzejski nikom netrebanost…izašla sam da pogledam jezero ako smo već tamo bilo je lepo vreme i kako sam hodala ka jezeru odjednom pojavila se ova bajkovita zgrada stajala je tamo kao nemi spomen i oživeo je kako sam ga pogledala…osetila sam nešto jako čudni bliskost…kao da je tamo nekad neko hodao tim stepeništama kojeg ću ja jednog dana upoznati…jedinstveni momenat bio i nikada neću zaboraviti…ova zgrada i u ovakvom zarušenom stanju daje nadu da bilo kako su nemoguće svakodnevnice…ipak ima boga na Nebu koji će se vratiti ovde i stvoriti novi i vredni život…

  29. Dva u jedan kaže:

    Dvanaest stolica
    https://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/06/twelve-chairs.jpg

     

  30. SANDOR kaže:

    I eto drugog…tek sad vidim kakvi su trenuci…jedinstveni minuti lepote…kada je tobogan TOBOGAN…kao kralj i kraljica…ko da znaju da ovo je TRENUTAK koji ce jednog dana pricati o proslosti…trenutak kada ne trebaju da razvesele i sluze kupace nego kada im je data prilika da posalju dobru vest ljudima negde u dalekoj buducnosti…da se zna da su oni bili tu, da su voleli i da su sluzili. Svakodnevne oci nisu ni primetile njihovu istrajnu odanost jedan prema drugome…ali ipak se zapamtilo ipak se nacrtalo na ovoj slici kada je umetnik primetio trenutak koji ce nositi vest…

OSTAVITE KOMENTAR