Foto automat u Nazorovoj ulici

Kakvo je to čudo bilo – ući u kabinu i za nekoliko minuta izaći sa svojim portretom! Malo njih je u to vreme imalu sreću da poseduje svoj foto-aparat, a onaj ko ga je i imao, nije uludo trošio dragoceni film. Sve što se nije smelo pred fotografom, bilo je dozvoljeno u foto boksu – automatu za fotografisanje.

Praviti grimase, majmunisati se ili pokušati da u mali prostor uđe celo društvo i tako načini uspomena na neko veliko zezanje. Tako su barem ovu spravu razumeli mladi. Oni malo zreliji fotografisali su se kako treba – za trenutne potrebe, kao što su isprave, ili za uspomenu sebi i drugome. Znale su slike iz automata da stignu od nekog našeg iz inostranstva a pošto nam je ovaj patent bio poznat i iz američkih filmova, bila je to svetska stvar. Jedan od onih detalja koji mora da ima svaki grad koji drži do sebe.

I evo ga u Subotici! Leto je 1969. godine a na delu korzoa koji se ukršta sa Nazorovom ulicom (danas Đinđićev plato) nalazi se foto kabina na kojoj je natpis “Slikajte se sami – Take your own photo”. Četiri sličice za četiri novčića! Za nekoga četiri poze a za nekog jedna poza u četiri varijante, od kojih će biti izabrana najbolja.

Photo automat u Subotici 1969. godine

Poslovnica “Putnik” postavila je ovaj automat u kome su Subotičani za četiri dinara mogli da dobiju četiri svoja portreta u roku od tri minuta.

Koliko je ovo potrajalo? Verovatno onoliko koliko i drugi automati kod nas na ulici. Možda bi im vek bio duži da su bili u nekom zatvorenom prostoru, ali nije to jedini razlog zašto ovaj biznis nije trajao koliko je mogao.

Korzo šezdesetih

Svet je poznavao ovaj patent još od kraja 19. veka. U širu primenu je ušao u Sjedinjenim Državama 1925. godine kada su Njujorčani za 25 centi mogli da dobiju osam svojih sličica. Ako je moglo na Brodveju zašto nije moglo kod nas? Verovatno je nedostajao kapitalistički način razmišljanja. Nakon toga smo se vratili starim fotografima koji su nam u narednih nekoliko decenija pravili sličice za dokumenta. Kada je MUP preuzeo monopol na slikanje za ličnu kartu i pasoš, izbio je iz džepa i poslednji redovan prihod foto studijima.

Smrtni udarac klasičnim fotografima zadali su digitalni aparati i pametni telefoni koji su doveli do hiperprodukcije slika i do toga da fotografisanje postane igra za decu. Nestali su foto studiji, sve je manje klasičnih foto aparata, a foto kabine sa početka priče…one i dalje postoje. Nekim čudom uspele su da uđu u 21. vek i da nadalje pronalaze sebi mušterije. Prilagodile su se novim tehnologijama tako da su u stanju da naprave “trista čuda”. Na primer, magnet za frižider sa vašom fotografijom.

Lansky



KOMENTARI

  1. Avet kaže:

    Sećam se da je ovakav automat za fotografisanje sa kabinom bio postavljen u unutrašnjim prostorijama željezničke stanice Beograd, gde je kabina a i uređaj bio zaštićen od vremenskih neprilika, kiše, vetra, sunca, snega, pa je stoga verovatno i bio dugotrajniji.
    Mislim da je bio postavljen i u željezničkoj stanici u Novom Sadu, montirali su ih gde god je bio velik promet ljudi.
    Automat je radio na kovanice, ne sećam se tačno koliko je trebalo ubaciti u otvor za novčiće, ali je naplata bila slična kao i kod javnih telefonskih govornica u to vreme, a gde su telefonski aparati bili oni tipski za postavljanje na zid i bile su postavljeni u kabiname sa vratima da drugi ne čuju šta pričate sa sagovornikom.
    Sad sam malo prešao na drugu temu, na kabine za telefoniranje, kojih je još donedavno bilo i na Poštama Srbije.
    Ne znam da li još uvek tamo postoje, ne verujem, iskreno, nisam obraćao pažnju na to.
    Mobilna telefonija je što se tiče telekomunikacija iz korena sve promenila, ne samo telefoniranje sa drugima, već i fotografisanje, pošto sada već baš svako ko ima pametan telefon, može da napravi relativno dobre fotografije.

  2. ------------------------------------ kaže:

    Sećam se foto Ane, bila je već stara a u njenoj radnji na ulasku u prolazu sa desne strane stajalo je u vitrinama , mnogo fotografija. Za jednu je rekla da joj je draga jer je njen čini mi se unuk na toj fotografiji, bio je kako je rečeno u Bečkoj filharmoniji. Jedino se ne sećam imena fotografa na kraju korzoa preko od jadrana na uglu.

  3. Boban kaže:

    Živi su foto aparati, umrli nisu! 🙂
    Ima još ljudi koji vole i cene fotografiju, ipak profesionalni fotograf zna kako da napravi oštru fotku, postavi ljude i izabere pravi kadar. Istina, mnogo manje ima fotografa i foto studija.
    ko se bar malo bavio fotografijom zna da mobilni telefoni (bar u ovom vremenu) ne mogu da naprave fotografiju kao foto aparat. Ipak je objektiv jedan od presudnih faktora.

  4. ------------------------------------ kaže:

    Gospodine Lansky. Da li znate kako se zvala foto radnja preko od Jadrana? Čini mi se ako se ne varam da je neko sa prezimenom Vojnić držao radnju.

  5. Avet kaže:

    @Boban
    Potpuno se slažem sa vama da je dobar profesionalni fotograf u nekim situacijama nezamenljiv jer zna kako da postavi ljude i izabere pravi kadar da bi fotografija na kraju bila fantastična. Venčanja su jedna od takvih prilika gde se ne treba osloniti samo na fotografe amatere sa mobilnim telefonima.
    Sa mobilnim telefonima pravimo na stotine i stotine fotografija sa npr. nekog letovanja ili nekog slavlja, gde su nažalost od 10 fotogtafija možda samo 2-3-4 uspešne, upravo zbog toga što su ljudi „smoreni“ od poziranja na stotinama slika a i nemaju volje svi da poziraju i onda fotografije ispadnu kako ispadnu.
    Ali, opet bolje išta nego ništa, za uspomene sa nekih putovanja su mobiteli dobri jer su uvek pri ruci.

  6. IvanM kaže:

    Takav jedan aparat za slikanje bio je i u „Putnik„-u na Korzou.

  7. Croat kaže:

    Sa jedne strane foto aparati na mobilnim telefonima su sve bolji ali ja sve manje fotografisem . Imam na kompjuteru zilion fotografija koje nikad ne pogledam jer ih je previse. Mislim da sam negde cak citao da jedan od velikih proizvodjaca odustaje od klasicnih aparata. Nekad nije bilo puno fotografija i cesto sam listao albume. Takodje je beskorisno fotografisati znamenitosti. Klik na google i nadjes sto sjajnih fotografija toga. Bio proletos na aeromitingu , ljudi telefonom fotografisu avione u vazduhu umesto da gledaju?! ja sam napravio jednu dve i svatio da bez ozbiljnog teleobjektiva to svakako i ne vredi. Odavno planiram da iz svakog foldera uzmem par najboljih fotografija i napravim albume al odugovlacim jer mi je mrsko

  8. Trovach kaže:

    Moja supruga se dugo priprema trazeci najbolji polozaj da bi napravila sliku na mobilnom (kao da slika starim fotoaparatom), dok ja „ispucam“ na brzinu nekoliko slika, pa obrisem one lose. Prelazak kvantiteta u kvalitet (to smo ucili u predmetu komunizam). 😉

  9. Lansky kaže:

    @—————–
    Dobro se sećaš. Devedesetih je preko puta Jadrana foto radnju vodila kćerka foto Ane.

    @Croat
    Savet za čuvanje digitalnih fotografija: Za svaku godinu formirati poseban folder i u njega stavljati po nekoliko najboljih slika sa svakog događaja te godine. Tako imamo zanimljivu retrospektivu po godinama, arhivistički sređenu, koju nije dosadno razgledati kao kada je gomila fotki u bezimenim folderima.

  10. Kertvaros kaže:

    Fotoautomata u Nazorovoj ulici ne mogu da se prisetim. Moguce da me kao strastvenog fotoamatera nije interesovao, ili je verovatno postavljen nakon mog odlaska iz Subotice koji se desio nekako bas u to vreme. Video sam svuda po Evropskim gradovima takve naprave, prvenstveno tamo gde su se izdavale nekakve isprave sa potrebnom fotografijom. Na primer po zeljeznickim i autobuskim stanicama gde su se izdavale mesecne karte ili raznim nadlestvima gde je za dokumenat takodje trazena licna fotografija. Stari automati su funkcionisali tako da se fotopapir direktno osvetljava i onda prolazi kroz procesor sa hemikalijama za razvijanje i fiksiranje fotopapira i njegovo zavrsno susenje pre nego sto ispadne u korpu sa strane. Upravo zbog tehnike direktnog snimanja na fotopapir sve te crno-bele fotografije su delovale kao slike sa policijskih poternica. Korisnicima usluga iz automata veci problem je bio kako i gde se ubacuju kovanice nego sam akt fotografisanja. Portreti su obicno bili ukoceni u ocekivanju da se „nesto desi“ ponekad sa iznenadjenim a dosta cesto i sa preplasenim licem kada je odjednom nesto pocelo da zuji zvoni i bljeska. Mnogi korisnici bi u takvoj situaciji instinktivno zatvorili oci i time je ujedno i fotografija postala bezvredna. Automati su sa vemenom postajali sve bolji i primenjavimana je Polaroid tehnika i samim time dobijala se i kolor fotografija. Uvodjenjem obaveznih biometriskih fotografija za dokumente je i njihov znacaj kao i njihova potreba izgubila na znacaju. Danas postoje po nadlestvima i upravnim ustanovama digitalni automati koji svojom spoljnom kabinom jos podsecaju na nekadasnje analogne , ali su sada vec direktno umrezeni sa odgovarajucim odeljenjem, dobijaju svoj registariski broj i pohranjuju se, odnosno arhiviraju za neke druge eventualne potrebe.To je jedna sasvim druga prica savremene i digitalizovane drzavne uprave i nema vise nista sa starim dobrim ulicnim fotoautomatima koji su ne retko osim za fotografisanje koristeni i kao javni toaleti.
    Nekada su ljudi redje posedovali vlastite fotokamere ne toliko zbog eventualno visoke cene aparata (bilo je i jeftinijih) nego vise zbog toga sto je za fotografisanje bilo potrebno odgovarajuce znanje i poznavanje optike i njenih zakonisti, znati nesto o svetlosti, ekspoziciji emulziji filma odnosno njegovoj osetljivosti na svetlost, podesavanju razdaljine i ostrine snimka, i jos mnogo toga sto je bilo neophodno za tehnicko izvodjenje fotografije. Tome treba dodati odgovarajuci motiv, njegov ugao snimanja i dok je sve to bilo gotovo, motiv se obicno izgubio. Danas je svet svakodnevno preplavljan milijardama fotografija zahvaljujuci pametnim telefonima i njihovom jednostavnj upotrebi. Medjutim svaki pametni telefon je tacno onoliko pametan koliko je i pametan onaj ko ga drzi u ruci.

  11. Nevajali kaže:

    Mi u nasoj porodici million puta smo koristili ovaj aparat za lude fotografije to je poceo vec od tetkinog tatinog doba nisam ni znala da je to upravo pravljen za ozbiljne svrhe kod nas za to nikada nije se koristilo

  12. Gde mi fotka? kaže:

    Proslost,sad ni foto aparati
    Proslost sad sve u jedan mobil.
    Ali ako ne stampas slike
    Onda si se slikao za dzabe.

  13. Ris kaže:

    Sećam se kada odemo rodbini u Beograd kako smo se mi tinejdzeri obavezno, tako brzinski slikali i kreveljili. Nismo to mogli u ozbiljnim fotografskim radnjama, gde smo se uglavnom slikali za dokumenta ili u Kodaku izradjivali fotografije sa mora, rodjendana, slavlja.Mobilni telefon je sad preuzeo kormilo i zamenio fiksni telefon, foto aparat, radio, tv, kasetofon, pisma, čestitke, beležnice, rokovnike, knjige i svašta još nešto. Koristim mobilni, naravno kao svako drugi, ali mi je strašno koliko nas je okupirao, omadjiao, a mi još mislimo kako smo gospodari nad njim.

OSTAVITE KOMENTAR