Ritkost je bila u to vrime kad je Manda bila mlada da kogod ima gimnaziju, al Manda je dobro učila i bać Bartula, baćo joj uzo i prodo lanac zemlje i otprav’jo Mandu u škulu. Nijoj ništa nikad usfalilo jel je u varoši di je išla u škulu bila kod bać Bartuline tete, isto Mande .
Vrime leti ku vitar u proliće i o’čas posla proleti tako da je Manda završila škule i nije dugo prošlo – zaposli se Manda . I kako stvarno nije bila ni malo ružna cura, oma je počeli pratit kojkaki šefčići, pa zivkat na kafu pa u poslastičarnicu, bioskop.
No jedno je zvat, drugo je pristati a i nemož se to baš sa svakim izlazit, tako da je Manda najvećma išla kojdi sa drugaricom Elizabetom.
I jedared trevi se . Malo po malo, rič po rič i Manda se upozna priko Elizabete š’njezinim bratom, a taj bijo niki oficir u vojski. Mlad, lip , visok čovik. Mandi su se oči zalipile na onoj lipoti, na tilesnoj građi, otmenosti i tim vojničkim držanju. I jedered eto ti Mande u selo kod baće i matere sa Perom njezinim momkom i to u novom “stojadinu” . A stojadin do tog doba nije prošo kroz to selo. Kojkake rebnjače poistrčavale na sokak pa popadale di koja jedno priko druge samo da vididu ko je to došo kod Bartule i Gize, žene mu.
Jedno tri nedlje su imale šta priplećkavati tako da je Franciška inače glavna obaveštajka u selu furtom divanila jeto .
„Kako je to Bože m’ oprosti oblačenje, suknja joj više kolina ta ta se cura ni sagniti ne smi..hihihihihi“
Pa onda, kaka je ovaka pa onaka pa sto čuda je nalajala.
Jedared Kalo poljar naiđe i veli Franciški.
„Šta se ti furtom cirikaš? Pofalila si ?“
„Ta Kalo, i ti sad pa vidiš ti šta je to? „
„ Ja Bogu fala odlično vidim, a ti gledaš al većma bi volila da ne glediš koliko sam ja zaključ’jo ti si zlobna do podne na se, posli podne na cijo svit“
„JAAA!?? „ – al ku kamenjarka zmija siknila Franciška na Kalu.
„Borme Fane ti, al baš ti i nije tebi to neg je tebi što si ti tila se udat za Bartulu al si od bogati a Bartula je bijo u to vrime siroma pa kad si ostala trudna onda su tvoji naredili da se dite mora otpravit jel sa sirotim nisi smila roditi. Jeto to je tebi ženo falična.“
Tute se Fanika (Franciška) zamisli i kad je onda udarila u plač…Kalo se iznenadijo. Šta je sad očin?
Ispravi Fanika pogled, ni suze nije otrla i pogleda u Kalu, pa veli:
„Kalo, tako je, i zato sam i ostala neudata što sam slušala baću i mater da nejđem za Kalu jel je siroma. Al jeto Bog mu davo da ima svašta i davo mu je ovo najveće blago, ovu prilipu Mandu, ne možem biti prokleta neg jeto moram jedared kasti kako i jeste.“
Kalo se okrene i ode, i putom se misli. Bartuli je dato da ima što ritko ko ima a jeto sad se to sve izminilo i jonaj koje imo svačeg nema ničeg i..šta vridi Franciki što ima dva maksima zemlje , tute kuću i u varoši kad nema ni kučeta ni mačeta pa jeto kad čovik razmisli ona i mora divaniti u travalo kad ni sama ne zna šta će sama sa sobom. Neg triba nju ovaku matoru uzet i udat pa nek imade s kime divanit i svađat se. Ovako samo mlati praznu slamu i sića se onog šta je bilo a vratit se neće.
