Gabor Bunford, prvi diplomirani saksofonista u Subotici

Nekada je u kući roditelja pravio „Bugafest” a danas je organizator i umetnički direktor međunarodnog „Jazzik”-a.  Ostvario je sve svoje želje, ne traži mnogo i voli ono što ima. Subotica ima dobru muzičku scenu, a zainteresovanost mladih za saksofon je velika.

Devedesete, rokenrol i u njemu primamljiv zvuk saksofona su doveli Gabora Bunforda do uspešne muzičke karijere koju još uvek gradi. Kada je završio Akademiju umetnosti, želeo je da ode negde u inostranstvo, ali su poznati muzički izvođači zapazili kvalitet njegove muzike i ponudili mu svoju saradnju. To ga je sprečilo da ode i nije mu ni malo žao zbog toga. Danas ima uspešnu muzičku karijeru, ponosan je otac Adama i Nore, a najveću podršku mu pruža supruga Sanja – priča Gabor Bunford za „Subotičke novine“.

-Bio sam veliki ljubitelj rokenrol muzike devedesetih godina. U toj muzici dominira saksofon i to je najveći razlog zašto sam izabrao baš taj instrument. Najpre sam 1991. godine upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer klarinet. Tada još nije postojao smer za saksofon. Smer za saksofon se u Srbiji otvorio tek 2005. godine i tada sam nakon završenog smera za klarinet upisao i smer za saksofon. Diplomirao sam 2009. godine u prvoj generaciji saksofonista koju su uglavnom činili diplomirani klarinisti. Nakon završenih studija želeo sam da odem negde u inostranstvo i da upišem džez akademiju. Međutim, tada sam dobio poziv od Balaševića, a takva ponuda se ne odbija. Saradnja sa Balaševićem kao i sa Vladom Georgijevim traje i danas. Svirao sam i sa Ksenijom Mijatović, Tanjom Banjanin, Dadom Topićem, Dinom Dvornikom, Dejanom Cukićem, grupom „Leb i Sol” i mnogim drugima. Danas sviram sa novosadskim „Big Bendom”.

Kako je počela saradnja sa Balaševićem?

-Saradnja je počela preko Aleksandra Dujina. Dujin je Đoletov dugogodišnji saradnik. On me je čuo na nekoj džez svirci, pa me je pozvao da sviram sa njim klarinet. Nakon dve godine, kada je Balaševićev saksofonista izašao iz benda, najpre sam odsvirao album „Devedesete”. Zatim sam otišao u vojsku i dok sam bio u vojsci, telefonom me je pozvao Balaševićev basista i pitao me da li bih svirao za Balaševića. Naravno da sam pristao, i od tada sam sa njim. Za sve ove godine nisam propustio ni jedan koncert. Našu saradnju odlikuje međusobno poštovanje. On je zadovoljan sa mnom, ja sam zadovoljan sa njim, i to će da traje dokle god ja budem svirao a on pevao.

Bio si profesor u Muzičkoj školi u Subotici a sada si asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Da li si zadovoljan sa svojim učenicima i studentima? Kakvo je interesovanje mladih za saksofon?

-Zainteresovanost za saksofon je velika. Saksofon je u Srbiji relativno mlad instrument i do sada smo zaostajali za Hrvatskom i Slovenijom gde je tradicija saksofona duga. U školama u Srbiji je bio smer za saksofon ali su ga predavali diplomirani klarinetisti. Veliku prekretnicu je napravio Goran Tudor, mladi profesor na Akademiji. Zahvaljujući njemu, značaj klasičnog saksofona je porastao u tolikoj meri da naši studenti osvajaju prestižne nagrade. Pre šest godina, on je doneo u Srbiju pravilno sviranje saksofona i od tada klasičan saksofon na Akademiji znatno napreduje. Nagrade pokazuju da se kod nas dobro radi i da su škole dobre. Što se tiče mojih učenika, posebno mi je zadovoljstvo raditi sa njima. Dok sam bio profesor u Muzičkoj školi u Subotici, veliki izazov mi je bio da prenesem svoje znanje i da ih zainteresujem za saksofon. Od 7-8 učenika koji su počeli kod mene, njih petoro su sigurno nastavili dalje.

Kakva je muzička scena u Subotici?

-Mislim da je Subotica uvek imala i ima dobru muzičku scenu. Postoje izvrsni neautorski bendovi koji sviraju odličnu muziku. Što se tiče autorske muzike, to se najbolje pokazalo na Omladinskom festivalu. Bilo je puno prijavljenih i sve su to kvalitetni bendovi. U Subotici imamo nekoliko organizacija koje organizuju klasične koncerte koji su odlično posećeni. Imamo i fi lharmoniju. Generalno, subotičani su muzički obrazovani, a posebno starija generacija koja najviše posećuje koncerte klasične muzike. Uvek ima publike, a klasični programi, festivali i koncerti su uvek dobro posećeni. Ono što je dobro i što je pokazatelj svega je da u Muzičkoj školi ima mnogo dece, uvek preko norme.

Kao umetnički direktor „Jazzik“ festivala, reci nam nešto više o tome?

– Nekada je u „Sax”-u bilo odličnih svirki, pa smo uvideli da bi trebalo da napravimo festival i da dovedemo neke druge muzičare koji bi ovde svirali baš taj žanr. Horvat Zolika, tadašnji vlasnik „Sax“-a, nam je puno pomogao. Sada festival vodimo moja supruga Sanja i ja. To je velika organizacija, mnogo sredstava, energije i vremena je potrebno, ali najbitnije od svega je da festival opstaje i da traje. Cilj ovog festivala je da približimo džez muziku Subotičanima. Dovodimo dobre muzičare iz Holandije, Danske, Amerike, Hrvatske, Slovenije, Brazila… „Jazzik“ je međunarodni festival koji ima i edukativni karakter. Dolaze srednjoškolci džez odseka i najbolji imaju priliku da sviraju sa velikim zvezdama džez muzike, a sa druge strane, i oni mogu da čuju mlade kako sviraju. Mladi prave razne projekte i usavršavaju svoje znanje na organizovanim radionicama koje vode vrhunski muzičari koji nastupaju na festivalu.

Kako provodiš svoje slobodno vreme?

-Porodica mi je prioritet. Trudim se da što više budem sa njima. Radim oko kuće i ponekada organizujem svirke na terasi sa našim prijateljima. Pre 15-20 godina sam u kući mojih roditelja napravio „Bugafest”. Krenulo je sa malim svirkama da bi se poslednjih godina završilo sa 300 gostiju. Kada sam video da posle svirke nijedna travka u dvorištu više ne stoji uspravno, odustao sam od toga.

Planovi za ubuduće?

-Generalno, ja sam zadovoljan, ne tražim mnogo i volim ono što imam.

Biografija

Bunford Gabor rođen je 1972. godine. Diplomirao je klarinet 2006. godine, u klasi prof. Nikole Srdića, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a 2009, takođe na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, diplomirao je i saksofon, u klasi prof. Stojana Dimova.

Od 2006.-2012. je radio u Subotici kao profesor saksofona u Srednjoj muzičkoj školi, a danas je stručni saradnik za predmet Saksofon na Katedri za duvačke instrumente Akademije umetnosti u Novom Sadu. Za istaknuti rad u prosveti 2010. godine dobio je prestižnu nagradu grada Subotice „Dr Ferenc Bodrogvari“, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos u kulturi. Član je novosadskog „Big Band“-a, osnivač subotičkog kvarteta saksofona i umetnički direktor „Jazzik“-a, internacionalnog subotičkog džez festivala.

 

Subotičke novine

---

---