Gde smestiti povratnike?

Po Rezoluciji EU o Srbiji koja je usvojena u februaru ove godine u tacki 31. se precizno navodi broj od 150 000 povratnika kao posledica sporazuma o readmisiji sa zemljama EU. Po istim podacima, sa kojima raspolaže Udruženje izbeglih i prognanih lica 15000 lica treba da stigne u Suboticu a od toga 12000 Roma.

– Na tu informaciju koje je naše Udruzenje izbeglih i prognanih lica sa teritorije bivše SFRJ imalo još 2009. godine zahtevali smo od grada i gradonačelnika, kao budućeg predsednika komisije za readmisiju, da se hitno napravi akcioni plan i po tom formira komisija koja se finansira od sredstava iz fonda EU kako bi se taj problem blagovremeno rešio i kako bi spremni dočekali tu situaciju. Odgovor nikada nismo dobili i pored obraćanja više puta, pa i preko medija. Svim tim licima poslednja adresa u putnim ispravama je Subotica – kaže Verica Grgurović za GradSuboticu iz Udruženja izbeglih i prognanih lica.

2007. potpisivanje sporazuma o readmisiji

Prema njihovim podacima, u našoj zemlji je 120 opština formiralo sve potrebne komisije, osim Subotice.

– Raseljenih lica sa Kosova Roma u Subotici ima 5465, a podatak je dobijen na osnovu primljene humanitarne pomoci u našem Udruženju. Pored toga posedujemo podatak da je broj dece po porodici osam. Takodje je bitan podatak da je 58 opština u Srbiji dobilo Mentore za romska pitanja, a da li je naša opština u jednoj od tih 58 ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Zbog mog učešća kao člana odbora za smanjenje siromaštva u skupstini Srbije, imam dokumentaciju o usvojenoj rezoluciji od 09. marata 2011. godine, i strategiji uključivanja Roma koja će se razmatrati u aprilu mesecu na ovom odboru, te je samim tim važno da se apeluje i zahteva od grada Subotice da se formira neophodna tela za pomoć ovoj i te kako ugroženoj populaciji koju je i EU apostrofirala kao jedno od gorućih pitanja koja moraju da se reše. Osnovni problem romske populacije je nemanje dokumenata, matičnih izvoda, a osnovano sumnjamo i zloupotreba dokumenata od lica, Roma, koji su davno napustili naš grad. Pored toga, problem je veliki u obrazovanju dece osnovnog obrazovanja na šta je i EU stavila akcenat kao i neuslovno stanovanje i nedostatak osnovnih životnih i drugih potreba. Kod nas je u Udruženju podatak o romskom naselju u MZ "Zorka" kao ekstremno nemogućem za život što smo i dostavili i Komesarijatu za izbeglice i svim relevantnim organima. Kada se sve podvuče, bitno je da gradski organi formiraju komisiju čiji članovi su predstavnici MUPa, Centra za socijalni rad, Crvenog krsta, našeg Udruženja, predstavnika Roma, Mentora za Rome, gradonačelnika i drugih relevantnih institucija za izradu Akcionog plana. Po mojim nezvaničnim informacijama cifra povratnika u Srbiju je mnogo veća i to je 220 000 ljudi iz readmisije – ističe Verica Grgurović.

Sa druge strane, pomalo i političke, Pokret mađarske nade ukazuje na problem. Pomenuta stranka se bavi temom javne bezbednosti i sa terena stalno dobijaju informacije o krađama, provalama itd.
– U poslednje vreme sve su češće pritužbe građana i na ponašanje "novih komšija", odnosno na upadljiv priliv novih stanovnika. Sad, da li su to Romi, Albanci, Muslimani, nije ni bitno. Prema sporazumu o ekstradiciji, ilegalni emigranti sa Zapada trebalo bi da se vrate u grad, odnosno naselje odakle su otišli, ili barem u mesto koje je najbliže njihovom prethodnom prebivalištu. A to u ogromnoj većini slučajeva nisu mesta u Vojvodini, nego na jugu Srbije, odnosno na Kosovu. Promena etničke strukture stanovništva u suprotnosti je sa međunarodnim propisima. Prema nekim nezvaničnim informacijama, postoje agencije za nekretnine koje po jeftinoj ceni, za par hiljada evra prodaju kuće ovim došljacima. Ovakve i slične informacije potiču od gradjana iz Starog Bečeja, Bačkog Petrovog Sela, Martonoša (gde već navodno više od 5 odsto stanovništva čine ovi emigranti), Stare Moravice, Horgoša, Malih Pijaca, Bogojeva, Palića, Čantavira, Kelebije… Naravno, zvaničnih informacija nema. Naša stranka ne tvrdi da je ova pojava poprimila neke ogromne razmere, ali smatramo da se pritužbe građana ne mogu uzimati olako, pogotovo ako imamo u vidu ionako krhku javnu bezbednost. Što se (i) Subotice tiče, smatramo da bi za ovaj grad novi priliv emigranata (bez obzira na njihovu nacionalnost) predstavljao enormno opterećenje – ističe iz Pokreta mađarske nade, Zoran Šećerov.

Šećerov takođe dodaje:
– Nameravao sam da sa gradonačelnikom Sašom Vučinićem razgovaram o ovom pitanju, ali on, po svemu sudeći, ne želi da komunicira sa mnom. Više puta sam bezuspešno pokušavao da razgovaram sa njim putem telefona, a i moja otvorena pisma (o raznim pitanjima) u poslednje vreme ignoriše. Moram da kažem da ne raspolažemo nekim materijalnim dokazima, ali to što nam se gradjani gotovo svakodnevno obraćaju povodom pomenutog problema i uopšte javne bezbednosti, dovoljan je razlog za zabrinutost – govori Zoran Šećerov.