Gica i londonski proces

Oni koji danas posle noćnog izlaska svraćaju na burek ili pljeskavicu, teško bi poverovali da se nekada u ovakvim prilikama išlo na – pihtije. Restoracija na željezničkoj stanici je radila celu noć a u ponudi je u sitnim satima bila jedino pihtija. Ovaj domaći specijalitet iz kojeg vire svinjske uši, repići, zubi i slično, deo je lepih uspomena na noćne provode šezdesetih i sedamdesetih.

Od tada smo se otuđili od svinjetine do te mere, da mnogi neće da je vide ni na sajmu disnotora i čvaraka, mada su tu već sasvim gotovi proizvodi. To je generacija koju su kao male terali da jedu i one masne i žilave delove šnicle dok je sa televizije išla reklama da je za generaciju koja raste – Eurokrem. U segedinskim prodavnicama je pored reklame „Jaj de finom hurka“ stajala „Coca cola az igazi“.

Danas, ko je malo više informisan, zna da je od Eurokrema kud i kamo zdravije mašćom-leba. Svinjetina se vraća na velika vrata. 

Kada razgledamo stare slike, vidimo da su se naši stari rado fotografisali pored svog „blaga“. Svinje je bilo isplativo držati i jednostavno čuvati, te je ovaj stvor bio predodređen da bude među najvažnijima u našoj ishrani. Živina se držala nekako usput.

Marko Bohucki

05

Na Malom Radanovcu polovinom tridesetih (Luka i Blaško Katančić) 

01

Mala Nata, voli prasiće, a i kobasice

04

Posle rata smo u Subotici imali preduzeća MASNOĆA – preduzeće za otkup i promet svinja, SVINJOGOJSTVO – Preduzeće za odgoj i tov svinja…

backaprodukt

hrana za svinje

Dodatak hrani za gojenje životinja

sipos faktura

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

salame korhec

Ali, ko pamti posleratne godine, kaže da se tada često klalo u tajnosti. Zbog velike oskudice i kontrolisanog snabdevanja hranom, svaki svinjokolj je imao biti prijavljen i deo mesa je morao biti predat vlastima.

Naš svet se snalazio. Širile su se u dvorištu plahte kao paravani a komšije bi bile počašćene da ne bi prijavile nadležnima.

licence to kill

 

Londonski proces

Mesne prerađevine iz Subotice postojale su na evropskom tržištu još u vreme posle Prvog svetskog rata. Firma Hartman i Konen (potonji 29. Novembar) izvozila je u Beč, Berlin i London i osvajala tržišta uprkos tradiciji da se iz ovog dela Evrope izvoze samo žive svinje. Ovaj koncern je tako već tada postigao danas teško ostvariv zadatak da Englezima prodaje mesne konzerve od svinja engleskih pasmina, uzgojenih u subotičkom kraju.

Uzgred, recimo da su od otpadnih masnoća u pogonu „Nizza“ pravili sapune – fine i za pranje. Bilo je i onih sa dodatkom kokosovog ulja.

Za verovati je da je ugled ove firme bio preporuka i njenom nasledniku posle Drugog sv. rata – 29. Novembru, jer se već početkom pedesetih ponovo našao na engleskom tržištu.

Taj novi naziv preduzeća sa datumom Dana republike, nije pasovao za strano tržište. Moralo se naći neko ime koje će biti domaće a zvučati i univerzalno, da na stranim jezicima ne bude smešno ili glupo. Tako je subotički 29. Novembar u inostranstvu nosio ime SAVA. Zaštitno lice bila je nasmejana svinjica zvana GICA. 

29 novembar

sava pasteta

pasteta  od sunke

Otuda pomalo zbunjujuća etiketa na proizvodima u Jugoslaviji, gde je često pisalo i strano i domaće ime, što bi rekli brand name.

O uspešnosti SAVA proizvoda, na svoj način govori i činjenica da se početkom šezdesetih na ovu robnu marku polakomio i dotadašnji distributer u Engleskoj, vlasnik firme Hoverc Kolnej. Mister Lef je u engleskom Registru podneo zahtev da se marka SAVA registruje na njegovo ime. Nastao je spor pred Vrhovnim sudom u Londonu.

Od odluke suda je zavisilo mnogo toga. Silna sredstva uložena u afirmisanje ovog imena, propala bi. Morali bi se prekrstiti i početi sa novim imenom. Tu su zatim i ogromni sudski troškovi a pored svega i opasnost za druge naše izvoznike, jer se britansko sudstvo zasniva na principu presedana.

Posle šestogodišnjeg prikupljanja dokaznog materijala, na javnoj raspravi koja je trajala 21 dan, Vrhovni sud u Londonu je doneo presudu da je jedini vlasnik trgovačke marke SAVA – fabrika mesa i konzervi iz Subotice.

29. novembar

      249                                                           



KOMENTARI

  1. Lenin kaže:

    Чајна кобасица,сремска,кулен од 29. беше прва лига.Остале фирме у СФРЈ ни близу тог укуса и квалитета.Готова јела су исто била изузетног укуса.Секељ гулаш нешто што се не заборавља.А оне три радње у граду где смо могли за ситне паре да ручамо,вечерамо,не да фале…Чевапи су били стварно велики и укусни.Како де не будем југоносталгичар…, изем вам Мекдоналд.

     

     

     

     

     

     

     

  2. zorandjala kaže:

    kod velike poste[strosmajerova] u prodavnici u onom cosku govedje brizle[pecene]bile su nesto sto se danas nigde nemoze naci.asuhomesnati proizvodi prva liga jedino je ruku na srce coka imala bolju svarglu.

  3. mrle kaže:

     

    zorandjala: kod velike poste[strosmajerova] u prodavnici u onom cosku govedje brizle[pecene]bile su nesto sto se danas nigde nemoze naci.asuhomesnati proizvodi prva liga jedino je ruku na srce coka imala bolju svarglu.  

      Može i juče njopo brizle krumpirače a sve je spremno za pača pozz od ,,mesara,,  

  4. Pametnjaković kaže:

    Ne znam da li ovakve vesti čita i onaj punoputa nagrađvani predsednik regionalne privredne komore i da li je ponosan na svoja dela iz prošlosti dok je tamo vladao ??????

     

  5. milan kaže:

    oo.pa nezaboravite i ucesce experta karadzica ..taj je dotukao 29 novembar..

  6. zorandjala kaže:

    pozdrav i od mene , vi backisti ste uvek imali protekciju na takvim mestima a narocito kod punise.

OSTAVITE KOMENTAR