Svinjetina

Oni koji danas posle noćnog izlaska svraćaju na burek ili pljeskavicu, teško bi poverovali da se nekada u ovakvim prilikama išlo na – pihtije. Restoracija na željezničkoj stanici je radila celu noć a u ponudi je u sitnim satima bila jedino pihtija. Ovaj domaći specijalitet iz kojeg vire svinjske uši, repići, zubi i slično, deo je lepih uspomena na noćne provode šezdesetih i sedamdesetih.

Od tada smo se otuđili od svinjetine do te mere, da mnogi neće da je vide ni na sajmu disnotora i čvaraka, mada su tu već sasvim gotovi proizvodi. To je generacija koju su kao male terali da jedu i one masne i žilave delove šnicle dok je sa televizije išla reklama da je za generaciju koja raste – Eurokrem. U segedinskim prodavnicama je pored reklame „Jaj de finom hurka“ stajala „Coca cola az igazi“.

Danas, ko je malo više informisan, zna da je od Eurokrema kud i kamo zdravije mašćom-leba. Svinjetina se vraća na velika vrata.

Kada razgledamo stare slike, vidimo da su se naši stari rado fotografisali pored svog „blaga“.

Marko Bohucki

Mala Nata, voli prasiće, a i kobasice

Posle rata smo u Subotici imali preduzeća MASNOĆA – preduzeće za otkup i promet svinja, SVINJOGOJSTVO – Preduzeće za odgoj i tov svinja…

Ali, ko pamti posleratne godine, kaže da se tada često klalo u tajnosti. Zbog velike oskudice i kontrolisanog snabdevanja hranom, svaki svinjokolj je imao biti prijavljen i deo mesa je morao biti predat vlastima.

Naš svet se snalazio. Širile su se u dvorištu plahte kao paravani a komšije bi bile počašćene da ne bi prijavile nadležnima.

Mesne prerađevine iz Subotice postojale su na evropskom tržištu još u vreme pre Prvog svetskog rata. Firma Hartman i Konen (potonji 29. Novembar) izvozila je u Beč, Berlin i London i osvajala tržišta uprkos tradiciji da se iz ovog dela Evrope izvoze samo žive svinje. Ovaj koncern je tako već tada postigao danas teško ostvariv zadatak da Englezima prodaje mesne konzerve od svinja engleskih pasmina, uzgojenih u subotičkom kraju.

Za verovati je da je ugled ove firme bio preporuka i njenom nasledniku posle Drugog sv. rata – „29. Novembru“, jer se već početkom pedesetih ponovo našao na engleskom tržištu.

Lansky