Gizela Vuković: Moja najteža uloga

Glumica Gizela Vuković, dobitnica pulske „Arene“, nekada zvezda, a danas beskućnica. Od 2002. konačište u sobici samačkog hotela sa bolesnom ćerkom i unukom obolelim od autizma.

rep-gizela_620x0

Čim smo otvorili vrata sobe „DMB konačišta“ u Rakovici zapahnu nas neverovatno težak, ustajao vazduh. I gotovo potpuni mrak, usred bela dana. U neurednom, zapuštenom sobičku jedva su se nazirala tri kreveta…

 

– Gizela, jeste li ovde – pitali smo.

 

– Ah, stigli ste – polako je podigla glavu. – Nećemo pričati ovde. Čekajte me na kraju hodnika, videćete tamo ima malo nekih mojih stvari.

 

A, na kraju hodnika sto zatrpan stvarima sa potpisom prošlosti. Dok još zatečeni od prizora otvaranja sobe pokušavamo da sredimo misli, Gizela Giza Vuković (88) pognuta, u pidžami, ogrnuta ćebetom, oslanajući se na plastičnu stolicu polako korača prema nama. Dobitnica „Zlatne aerene“ u Puli, 1968. godine, za ulogu Dane Jezdić u filmu „Radopolje“. Kata iz „Radopolja“, Marica iz „Buđenja pacova“, tetka Milesa iz „Bubašintera“, Lina iz „Salaša u malom ritu“… A pre filmskih uloga, zvezda Narodnog pozorišta u Subotici, nosilac repertoara Pozorišta u Leskovcu, glumica raskošnog pevačkog i igračkog talenta. Koštana, Hasanaginica, Čehovljeva Sonja…

 

Pošto je sela u svoju, kako je zove, stolicu-oslonicu, upitasmo je kako je.

 

– Nikako! Ovde sam došla 2002. godine, verujući da ću uspeti nekako da rešim problem stana. Ali, nisam. Još sam ovde u ovom konačištu. A i to samo zahvaljujući dobroti direktora koji nas, iako smo mu mnogo novca dužni, ne izbacuje na ulicu.

 

Sobičak od desetak kvadrata u kom Gizela živi sa nezaposlenom, bolesnom ćerkom Milicom (66) i unukom Brankom (33) obolelim od teškog oblika autizma, zasada je poslednja stanica seljakanja i podstanarskog života penzionisane glumice.

 

– Moja invalidska penzija, od oko 28.000 dinara, jedini je prihod za nas troje. Milica se nedavno razbolela, ne ustaje iz kreveta, a Branko je…

 

Oči se napuniše suzama. Brada zadrhta. Utihnu za tren, inače vrlo jasan Gizelin glas, savršene dikcije.

 

– Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Stanarsko pravo prenela sam na ćerku, a onda su stigle zlosrećne devedesete. Ćerkina agencija je počela da gomila dugove… Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove. U tim neprekidnim seljakanjima izgubila sam sve fotografije. Nemam, deco, nijednu staru sliku, nijednu. Ne znam ni gde mi je ostala „Arena“ – jedva govori.

rep-gizela-MALA

Nije, kaže, da se niko nije interesovao za nju. Ali, šta joj glumci sada mogu pomoći, kad se i sami bore za dostojanstven život.

 

– Pre nego smo došli u ovo konačište pomagao nam je iz svoje donacije premijer Zoran Đinđić. Kad smo se uselili ovde jednom nam je dug platio ministar Dragan Kojadinović, a onda i Voja Brajović. Pisala sam na sto strana, gradonačelnicima Beograda, ali odgovora nema.

 

 

Predlagali su joj, kaže, iz Centra za socijalni rad da pređe u starački dom.

 

– Kako da se razdvojim od njih dvoje. Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem – izgovorila je tiho Gizela.

 

Tešku tišinu koja je zavladala hodnikom iznenada prekinu graja mališana izbeglih iz poplavljenog Obrenovca.

 

– Samo mi dajte ruku da ustanem, da se dobro oslonim na ovu moju stolicu. Tada sam na svome, pa ću polako do sobe – kaže Gizela.

 

Zakoračila je, a onda se polako, u stvari, najbrže što je mogla, okrenula. Osmehom nam se zahvalila i poslala po poljubac. Na trenutak sve je izgledalo kao da sa blistave pozornice šalje poljupce oduševljnjnoj publici. Onda se tamna sena vratila na njeno bledo lice. Nastavila je da korača prema svojoj zamračenoj odaji. Jesu li i ovi njeni koraci staro glumačko bežanje? Kao što je nekada bežao prvi glumac Tespis u svojim čuvenim zaprežnim kolima. Bežao i sklanjao se, sve u ludoj nadi da će naići na pravog čoveka. Hoće li Gizela naići na pravog među nama, onog koji će da joj pruži ruku pomoći?

 

OVO JE MOJA KUĆA…

 

– Udavala sam se dva puta. Prvi put za Miličinog oca, mog Bunjevca koji nije bio javna ličnost. Drugi muž bio mi je Zvonko Bogdan, ali o braku s njim ne želim da govorim. Razišli smo se davno i šta tu više ima da se priča. Za ljubav svog života, glumca Josipa Bajića, nažalost, nisam mogla da se udam. Bilo je raznih prepreka. Ali znam da me je mnogo voleo, a i ja, bogami, njega. Na radiju poslednjih godina čujem jednu pesmu koja me uvek podseti na njega, na nas – otkriva Gizela dok recituje stihove: „Ovo je moja kuća, živeo sam tu, ovo je moja žena voleo sam nju…“

 

rep-gizela-MALA2

 

NEMAM SRCA DA IH IZBACIM

 

– Samo prve dve godine od dolaska u DMB, gospođa Vuković je plaćala „stanarinu“. Bile su i dve jednokratne uplate od ministara Kojadinovića i Brajovića. Ako bismo računali sadašnji dug sigurno bi iznosio više od tri miliona dinara. Pisao sam gradonačelniku Đilasu, objasnio tešku Gizelinu situaciju i predlagao da nam u zamenu za njen dug grad oprosti naše dugove za struju i vodu, ali je on odgovorio da nije nadležan. S druge strane, Centar za socijalni rad Beograda slučaj je prebacio na Centar u Rakovici, a oni kažu da za ovaj slučaj nemaju rešenje. Nemam ni ja, a da ih izbacim nemam srca – kaže Mihajlo Mirčić, direktor konačišta DMB.

 

NOVOSTI



KOMENTARI

  1. Nierika kaže:

    Slika i prilika odnosa države prema građanima. Niko ni za šta nije nadležan, osim kada treba uzeti pare, tada svi organi tačno znaju za šta su nadležni. Cirkus od države!

  2. Nebitno kaže:

    Društvo koje ne poštuje i ne podržava svoje najbolje predstavnike ne zaslužuje da postoji.

    Eto vam objašnjenja zašto smo tu gde jesmo i gde ćemo biti u budućnosti.

  3. Nierika kaže:

    No verovatno će i za ovo biti krivi masoni, Vatikan, Medlin Olbrajt. iluminati, crne mačke, AmerEka, prodavačica iz trafike u Kanjiži što slabo zna srpski, onaj film Andželine Džoli, drekavci, oni što ne volU Noleta i CIA…samo ne ovo društvo trulo do srži, samo ne mi…

  4. zorandjala kaže:

    Draga gospodjo mene zaista pogadja vas polozaj. Ali morate shvatiti da dok ste bili mladi,jos tada ste trebali ovako razmisljati.Ne tada su vazni bili provodi trosenje na ono sto treba i netreba.Danas imamo u zemlji milion penzionera seljaka koji imaju penziju oko 5000din pa sta mislite od cega i gde oni zive.Oni se ipak uskratili sebi provod dok su bili mladj pa su nesto stekli.Ako se neko obraca drzavi za pomoc onda su takvi na prvom mestu da im se p omogne i to je uglavnom staracko stanovnistvo. a vi gospodo novinari kada trazite srcepasajuce vesti idite u selo{bilo koje}udjite u bilo koju kucu sve je za plakanje.

  5. pauk kaže:

    Da, bas pomislih da su za ovo –krivi Vatikan, iluminati, CIA.. posebno drekavci…drekavci su sigurno.. zeleni…

    Treba da kao istaknuta umetnica trazi nacionalnu penziju koja se dobiva.

  6. Nata kaže:

    Gospodja ima, za danasnje prilike ,solidnu penziju.Imala je ,kako kaze,i stan…Ali ima i cerku zbog koje su joj isti oduzeli…Zao mi je unuka koji je bolastan,ali da joj cerka nije "sela" na vrat ,ona bi verovatno mogla sama sebe izdrzavati.Sto rece "zorandjala",ima kod nas mnogo gorih situacija.Samo zato sto isti nisu dobitnici "Arene",nisu manje gladni.Njihove "arene" su  zivotne i posto nisu poznate nisu ih primili da zive u DMB (ma sta to bilo) 🙁

  7. Mercedes kaže:

    O slucaju g. Gizele se pisalo i komentiralo jos pre neku godinu, Zao mi je sto je g.Gizela, dospela u ovu situaciju. Niko ne bi trebalo ovako da zivi. pogotovo da ne mora da dvori i izdrzava svoje najmilije. Neki umetnici su kao ptice selice, rade svugde a nigde nemaju svoga stana, nigde svog doma, i na kraju ne pripadaju nigde. Od prosle slave se ne moze ziveti. A, nazalost i nije jedina koju je dete upropastilo. E, sad kad nema neku vezu u ,,vrhu,, pa da, umesto ponudjenog mesta u domu, dobije stan ili bar nacionalnu penziju….  

  8. zoran lekic kaže:

    Mogao bi onaj pretendent na presto da im ustupi onuzgradetinu koju j uzurpirao,ili crkva,koja ima para i zemlje ,puna je ko brod,da udeli jedno milion i da ne primeti.Ali oni samo zvone sa praporcima,i otimaju sirotinji i zadnji dinar.Uzasna zemlja Srbija,jos uzasniji predsednik bez diplome fakulteta i ostali ministri "sa galopirajucim diplomama".

  9. Vranje kaže:

    Pa i Zvonko Bogdan bi mogo koju bocu vina da proda u dobrotvorne svrhe za nju.Makar ko uspomena na zajednički život.

  10. Nebitno kaže:

    Vranje:

    Pa i Zvonko Bogdan bi mogo koju bocu vina da proda u dobrotvorne svrhe za nju.Makar ko uspomena na zajednički život.

     

     

    U ovom slučaju reč je o privatnim odnosima te nije umesno komentarisati.

    Uzgred, evo dodatnih podataka iz prve ruke objavljenih ranije:

    –*–

    Kurir, 28.12.2005.

    Zanimljivo je da se svih ovih godina nijednom nije obratila svom drugom suprugu Zvonku Bogdanu, proslavljenom pevaču starogradskih pesama.

    – Joj, ne spominjite mi ga. Njegova pomoć mi ne treba! Dok smo bili zajedno, bilo je lepo, a danas svako vodi svoj život. Baš u vreme kada sam snimala "Radopolje" 1963. godine, on se balavac zalepio za mene. Kažem balavac jer je 14 godina mlađi od mene. Ne bih se ja udavala da nije bilo njegove majke, koja je besnela zbog naše veze! Nisam mogla da dišem od njega, ali prijalo mi je.

    – On je čak i burme kupio, odbila sam ga, a njegova majka je tada pričala po Somboru kako ja imam ćerku, pa kao njen Zvonko "malo" sa mnom, "malo" sa mojom Milicom! Kad sam to čula, udala sam se iz inata i u braku ostala nekih pet-šest godina! – otkriva Gizela i odmahujući rukom pokazuje koliko joj je neprijatno da priča o bivšem mužu, kog je sredinom 60-ih dovela u srpsku prestonicu.

    Zvonka Bogdana, bivšeg Gizelinog supruga, zatekli smo u pauzi priprema za koncert na Beogradskom sajmu:

    – Dugo nisam ništa čuo o njoj i zaista mi je drago što ste me pozvali. Strašno mi je žao što žive u takvim uslovima i iskreno joj se divim da je još živa nakon svega što je prošla u životu. Upoznao sam je kada sam kao dvadesetogodišnji glumac došao u subotičko pozorište. Bila je predivna, a meni, balavcu, imponovalo je njeno društvo. I njena ćerka joj je bila izuzetno dobra osoba, a ja sam joj čak i momka našao. Međutim, nisu se snašle kada su iz provincije stigle u velegrad. Čuo sam da se Milica tamo odala alkoholu, počela je da se bavi sitnim prevarama sa devizama, pa je čak i mene uspela da prevari. Ali, to je bila mladost… Na kraju, moja mama mi je pomogla da se izvučem iz cele priče, jer nijedna majka ne voli da gleda kako joj sin propada.

    http://arhiva.kurir-info.rs/arhiva/2005/decembar/28/ST-01-28122005.shtml

     

  11. Sramotno! kaže:

    Cinjenica je da je u zemlji Srbiji ,na zalost, mnogo ljudi u istoj situaciji kao i g.dja Gizela.Ali isto tako je cinjenica da kad za neciju muku javnost ne zna , niko od politicara i nadleznih NE ZELI ni prstom da makne.Ovo je zena koja je svojim trudom,radom i  talentom ostavila trag u srpskoj (i jugoslovenskoj) kulturi i zasluzuje da joj se na neki nacin ova zemlja oduzi.G.din Djilas je bio jako ponosan kad je pripadnike romske nacionalnosti smestio u moderno opremljene nove tzv. kontejnere.Pa zar u nekom takvom nije moglo da se nadje mesta za ovu,nekada divu naseg glumista?I ne samo za nju.Cinjenica je da se nasi politicari "pokrenu" sa mrtve tacke samo kada treba pokupiti poene u predizbornoj kampanji.Sistem vrednosti je u zemlji Srbiji odavno poremecen.G.din Djilas je od novca koji zaradi na samo jednom bilbordu koji su u vlasnistvu jedne od njegovih firmi, mogao ovim ljudima da obezbedi krov nad glavom a da ne trepne…Da se nakon jednog humanog gesta oseti zadovoljno i srecno jer je nekome pomogao, jer je nekome vratio osmeh na lice…Da li je moguce da grad Beograd ne zeli da otpise dug samackom hotelu u Rakovici ,JEDINOM MESTU koje je ,zahvaljujuci direktoru koji izgleda JEDINI IMA SRCE pruzio utociste Gizelinoj porodici?Pa koliko se samo novca svakodnevno da iz gradske kase na kojekakve prezentacije…koliko novca se da na prevozenje drzavnim kolima dece politicara?Zbog ovakvih slucajeva stidim se da kazem da sam iz Srbije.A i Srbija bi trebalo da se stidi sto dozvoljava da o ovakvim ljudima NIKO ne brine!

OSTAVITE KOMENTAR