Glavna premija u Subotici

Kupiti srećku ili uplatiti Loto, nije realna mogućnost da se dođe do novca, ali jeste legitiman način da budete U KOMBINACIJI, da budete u igri. Poput nekakve ulaznice za snove, na koje imate pravo sve dok izvlačenje ne bude završeno. To je možda i najveća vrednost cele igre. Sanjarenje i kobajagi raspoređivanje eventualnog dobitka.

Za razliku od prošlih vremena, kada su o srećnicima pisale novine, danas ni jednom dobitniku ne pada na pamet da otkrije svoj identitet. Većina odobrava takav stav a neretko se može čuti konstatacija : „Odmah bi ga UBILI“. Iako znam za desetak svojih sugrađana koji imaju i veće bogatstvo od onoga koje donosi sedmica, kad bolje razmislim, ako bi neko u blizini dobio premiju, tačno osetim kako mi se budi nekakav ubilački nagon.

Šezdesetih godina, pre nego što smo dobili Loto, a pre toga i Sportsku prognozu (sa 13. parova), u vreme srećki i lozova, Subotica je važila sa srećan grad. Posebno taličan prodavac lozova bio je stari Sava Ugrinov. U neko doba novine počinju da prate ko je sve „ubo“ premiju kod Save.

Kako nekako tih godina počinjemo da ličimo na potrošačko društvo, tada su se pojavile i druge nagradne igre u režiji preduzeća ili televizije.

Neki prodavci lozova su sedeli  u gradu ili obilazili kafane i aktivno prodavali srećke. To je značilo da ih zna ceo grad. Za jednoga koji je došao posle Save, kada je već postojala instant lutrija, govorili su da sam pokupi sve dobitke, jer nekom metodom ravnom CSI forenzičarima, uspeva da vidi koja je srećka dobitna. Navodno je sedeo na grdnim parama, ali se to nikako na njemu nije videlo i nije ostavljao taj mukotrpni posao, obilaska stolova i gradskih bašti.

Dobitnik je popularni "Mali Miloš" iz kafane Spartak

 

 

 

---

---