Trgovci polovnim automobilima znaju da hvale očuvanost svoje robe i malo pređenih kilometara na meraču, tvrdnjom da je prethodni vlasnik auta bila bakica koja ga je vozila tek toliko da obiđe groblje. Danas je to već vic, mada uvek ima naivčina koji će u to da poveruju.
Stariji Subotičani pamte Babijana Horvackog koji je šezdesetih godina vozio stari model „Forda“ iz dvadesetih. I on je, kao i ona mitska bakica, autom obilazio groblje, s tom razlikom što mu je to bilo radno mesto. Drug Babijan je bio direktor pogrebnog preduzeća. Automobil marke „Ford“ kupio je još 1936. godine u Zagrebu, prilikom povratka sa Olimpijade u Berlinu. Već tada je na meraču pređenih kilometara pisalo: 88.000. U to vreme, pre rata, Babijan Horvacki je bio vlasnik pogrebnog zavoda koje se zvalo „Funero“.
Pogrebnik, ali i nekadašnji atletičar i sportski radnik, nije štedeo svog oldtajmera. Kažu da ga je vozio i po okolnim šumama, pošto je bio strastven lovac. Ipak, Babijana Horvackog najviše pamte po jednom drugom olimpijskom sportu, a to je gađanje glinenih golubova. On je bio organizator ove vrste streljaštva u Subotici.
Danas više nema tog strelišta za glinene golubove i polako pada u zaborav da je ikada postojalo. A nalazilo se na zanimljivom mestu – na Paliću, nedaleko od Muškog štranda, nekadašnje meteorološke stanice i Omladinskog naselja. Da li su glineni golubovi leteli iznad glava izletnika?
Sve je počelo još dvadesetih godina XX veka. Preduzeće „Subotička električna željeznica i osvetljenje DD“, koje je tada držalo kupalište Palić u zakupu, zatražilo je 1927. godine dozvolu za izgadnju ovog strelišta pored druma koji prolazi između Krvavog i Palićkog jezera. Preko puta ulaza na Muški štrand nalazi se Krvavo jezero na kome je, za tu potrebu, formirano poluostrvo sa koga će se izvoditi gađanje. Na nacrtu stoji da do suprotne obale ima 360 metara. Nije baš neka pučina ali je valjda to bilo dovoljna udaljenost da sve bude bezbedno. Uvezeni su aparati za izbacivanje „golubova“ i novoizgrađeno strelište je počelo sa radom. U vodiču „Subotica i Palić“ iz 1928. godine piše:
Strelište na glinene golubove, Sporting kluba
Strelište je po svojoj veličini i tehničkoj spremi jedno od najvećih i najmodernijih u Jugoslaviji. Strelište stoji ceo dan na raspoloženje zainteresovanim licima. Puške u zajam i naročiti prvoklasni metci mogu se dobiti na licu mesta.
Treba znati da ono što zovu glinenim golubovima uopšte ne liči na ptice. To su ustvari diskovi od gline koje katapultira mašina, a strelci ih gađaju sačmarom. Nekada davno mete su bili pravi golubovi. Na Olimpijskim igrama u Parizu 1900. godine, publika je bila zgrožena masakrom ovih ptica pa je ovaj krvavi sport doživeo tu promenu da pokretne mete budu pločice od gline.
Nekome će se ovaj sport učiniti „buržujski“ pošto ga u nekim drugim zemljama upražnjava i aristokratija, međutim, palićko strelište je nastavilo da postoji i u socijalističkoj Jugoslaviji. Rad kluba je obnovljen 1950. godine i tu su održana mnoga takmičenja, među kojima i dva državna prvenstva.
Sedamdesetih godina, došlo je do ekološke katastrofe u jezeru kada je ono moralo biti sanirano. Nakon obimnih radova, Palić je doživeo renesansu, što se ne može reći za strelište glinenih golubova. Porušeno je 1979. godine a streljačka družina je raspuštena. Poslednji put su se takmičili u Bečeju 1980.
Osim nacrta za izgradnju strelišta iz 1927. godine, ostala je i jedna reklama za ovo mesto.
Za istraživače prošlosti Palića, ova reklamna razglednica predstavlja malu enigmu. Ono što se može videti na slici, nikako ne izgleda kao predeo koji bi trebao da bude iza vatrene linije palićkog strelišta. Sasvim moguće da je fotografija nastala negde drugo, a da je ta slika uzeta samo kao ilustracija za reklamu.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nisam lovac, ali znam da se za gadjanje glinenih golubova koristi najsitnija sacma i da je 360 metara bezbedna daljina. Priznajem, ne znam kakva je razlika izmedju skit i trap, ali se verovatno moze izguglati. U dva slucaja je na pecanju oko nas padala sacma zbog neozbiljnih lovaca. U drugom slucaju sam posle pucnja ugledao da sacma sve blize prema nama pada u vodu. Samo sam rekao sogoru da spusti glavu. Ako sacma kojom se love fazani na velikoj daljini pogodi glavu bice kao manji cveger, ali ako pogodi oko moze biti opasno.
Pre neki dan me je poznanik koji nije Suboticanin pitao zasto se Krvavo jezero tako zove. Nisam znao odgovor, ali ce komentatori to sigurno znati.
Ova slika sa razglednice nije na Paliću. Sećam se dobro tog strelišta.Čak sam i sam prisustvovao jednom takmičenju, doduše kao gledalac, tamo negde 60-tih.
@ Trovach
Zbog boje…u proslosti je bilo baznog porekla za razliku od Palica,alkalno i dobijalo je crvenu boju od algi . Ovo se sve promenilo ispustanjem Palica… postoje i neke legende o tom imenu… ali da ne mesamo mitove u ovo.
Pre vise od 50 godina mi Suboticki momci na radu u Nemackoj bi se vikendom popodne okupljali pre odlaska u „nocni zivot“ u jednoj hali sa aparatima za zabavu. Preferirali smo ono sto nam je bilo poznato jos iz domovine. Biljar „narupas“ koji se mogao kod nas igrati u svakoj periferijskoj krcmi. Naravno u Nemackoj hali je bila osim stolova za biljar jos i sva sila raznih flipera i kojekakvih mamipara, sljastecih, zvonecih i dekoriranih lepoticama u bikiniju. U svoj toj elektronskoj dzungli je bilo dva – tri aparata za elektronsko simuliranje gadjanja u glinene golubove. Isprobali mi to, ali vec nakon par minuta nam je dosadilo. Ta vrsta gadjanja mi je bila poznata kao sport ali nikada to nisam video u zivo. U tadasnjoj Yugo-stampi bi se obicno na sportskim stranicama negde skriveno pri dnu spomenulo i gadjanje glinenih golubova, poneko takmicarsko ime, tabela sa bodovima i to je bilo uglavnom sve. Mi klinci bi obicno posle skole odlazili na streljanu koja se nalazila u prizemlju muzicke skole. Neki stari penzioner je bio tamo „vlast“ i kod njega se moglo kupiti za sitne pare odredjeni broj diabola , po principu koliko para toliko muzike. Uglavnom za ono malo dzeparca se je moglo gadjati iz vazdusne puske. Drzalo nas je to dosta dugo dok jednog dana nisu zatvorili streljanu i prostorije koristili za nesto drugo. Time je ujedno i nase streljacko odusevljenje otislo u zaborav. Na Palicu su i ribolovci imali svoje „gadjanje“ Bio je to jedan sport, zove se „Casting“ i tu se radi o preciznom zabacivanju udice/blinkera u nekakvu metu iscrtanu na zemlji. Imaju valjda neka pravila i bodove, uglavnom za mene je to vec visoka astronomija. Kada smo vec kod glinenih golubova, imao sam svojevremeno susret (pre covida) sa jednom nekadasnjom koleginicom i sada penzionerkom. Po godinama je bliza svojoj 80- toj nego 70 – toj jedna stara usedelica, odlicno izgleda za svojegodine i bila je preplanuta sunce. Pitam gde je bila na letovanju . Prica mi je da je bila na kruzeru i plovila po Karibiku. Pitam kako joj se dopalo. Odlicno kaze ona, a najvise je se dojmilo od celog Karipskog mora i egzoticnih ostrva, gadjanje glinenih golubova sa brodske palube.
Kod bikovackog aerodroma je napravljena nova streljana za glinene golubove i jos mnogo toga na temu sportskog gadjanja iz municije.
Moj pokojni deda je kupio pušku od dotičnog Babijana, koju je ovaj osvojio na takmičenju u gađanju glinenih golubova. Tek sam sad to shvatio, pošto mi nije bilo jasno čiji su inicijali na pločici na kundaku. H.B. Sad sam eto upotpunio priču zahvaljujući ovom članku. Dede odavno nema, nisam mogao da pitam njega. Hvala na ovakvim objavama.
@Kertvaros…Mala ispravka; blinker se ne zabacuje. To je ona masinica na kojoj je namotan najlon, ili struna. Postoje takmicenja u preciznom zabacivanju i cak postoji vise disciplina u zavisnosti od nacina zabacivanja. Ja pecam na plovak match tehnikom i posto se na taj nacin cesto zabacuje mogu reci da sam poprilicno precizan, ali ni blizu kao varalicari koji zabace bar 10 puta cesce.
Negde pocetkom 2000-ih smo drug i ja pecali na 3. sektoru. Babuska je dobro radila i cuvarka se brzo punila, ali na mestu pored naseg je pecala gospodja u svojim 50-im godinama. Znali smo da je poznata takmicarka. ali nas je zapanjila brzina njenog pecanja. Skine ribu sa udice, ubaci je u cuvarku, stavi mamac, zabaci i odmah baci na isto mesto lopticu primame, a mi za to vreme uspemo eventualno ubaciti ribu u cuvarku.
@Istinom protiv lazi…Hvala najlepse.
@ Trovach
Interesantno kako jedna Nemacka rec (Blinker) u srpskom jeziku dobija jedno potpuno drugacije znacenje. U nemackom jeziku „Blinker“ znaci nesto sto svetluca, menja boju i odsjaj. Taj blinker je po pravilu od metala, sluzi pecarosima zbog takvih svetlucavih osobina kao varalica za ribolov na ribe grabljivice. Masinica za namotavanje najlona se kaze na nemackom (die) Rolle ili kako bi mi rekli „rollna“. Mogu da zamislim kako bi komicno izgledao razgovor izmedju jednog Srpskog i jednog Nemackog pecarorsa 😉
Dana 24.09.2020 godine, u svojoj 75 godini, preminuo je u Subotici Ivan Romic, nosioc glavne uloge u svojevremeno vrlo zapazenoj predstavi „Junaci Pavlove ulice“ Ferenca Molnara, u izvodjenju Subotickog Decjeg pozorista. predstavi je rezirao pokojni Josip Ormaji.
Eto samo toliko neka i to bude zabelezeno u rubrici Stari grad.
Dečaci Pavlove ulice
(Iz knjige „Subotičke senke“ Boška Krstića)
Crnokosi decak ispred Ormaija (stoji treci sa desna) je Mihajlo Kovac o kome je nedavno bilo reci i na ovom portalu.