Jedan sekund pri neprilagođenoj brzini uslovima na putu, sekund nepažnje, može dovesti do invaliditeta ili osećaja krivice koji prate čoveka do kraja života. Govorimo o saobraćajnim nesrećama. S obzirom da je u proteklih deceniju i po Subotica izgubila celo jedno odeljenje mladih u ovakvim nesrećama, lokalna samouprava se uključila u akciju „Još uvek vozim“ u kojima preživeli u saobraćajnim nesrećama govore mladima o svojim iskustvima, a stručnjaci im daju savete kako da sačuvaju svoje i živote drugih u saobraćaju.
Brzina neprilagođena ledu na putu izazvala je saobraćajnu nesreću koja je Bojanu Gladović ostavila u invalidskim kolicima pre četrnaest godina. Da je brzina bila prilagođena uslovima na putu, ona danas ne bi bila u kolicima, a prijatelji sa kojima je bila u automobilu, i koji su „bolje prošli“, mogli bi da je pogledaju u oči.
„Moj odnos, na primer, s vozačem je prekinut, mi nemamo nikakvu komunikaciju jer je ona to zahtevala, nije bilo nikakve svađe, nije bilo tužbe, nego, prosto, ne može da se suoči s tim da sam ja ostala u invalidskim kolicima i ni može da me gleda u invalidskim kolicima. I dan danas kada se sretnem sa ostalim koleginicama, one mi kažu da ne mogu da podnesu i kažu da pomišljaju, kada ustanu ujutro, pomisle zašto se to meni desilo, a nije njima. Imaju tu neku krivicu“, kaže Bojana.
Dok se nekada bezbednost motociklista promovisala akcijom „Kaciga glavu čuva“, sadašnja bi možda bila efektnija pod sloganom „Ne divljaj“. Postupnost u osvajanju snaga na dva točka, nešto je što je prepoznao i zakon.
„Ulažite u svoju edukaciju, ulažite u zaštitnu opremu, koristite opremu što uočljivijih boja, kako bi vas ostali učesnici u saobraćaju videli, jer većina izjava kod vozača putničkih vozila je „izvini, nisam te video“, poručuje predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista dr Vladimir Jeftić.
U poslednjih petnaest godina u Subotici je u saobraćajnim nesrećama život izgubilo celo jedno odeljenje mladih, samo u poslednje dve godine njih četvoro, dok je za deceniju i po na ovaj način povređeno njih skoro hiljadu.
„Oni su praktično najosetljiviji i mislim da su najbolja ciljna grupa u ovom trenutku, pošto su sve deca koja su ili već položila, odnosno tek položila vozački ispit, ili će ga tek polagati. I, praktično, cilj ovog predavanja jeste uticanje na svest njihovu o bezbednom učešću u saobraćaju“, ističe izvršilac za saobraćaj u Gradskoj upravi Subotice Petar Pantelinac.
Kampanja „Još uvek vozim“, namenjena mladima, početnicima u saobraćaju, traje već četiri godine i obuhvatila je do sada više od dvadeset velikih gradova i opština, a iskustva preživelih iz saobraćajnih nesreća čulo je više od trideset hiljada tinejdžera.
RTV
Treba ograničiti jačinu i veličinu motocikla koji se mogu kupiti u Srbiji. Samo kineske elektro bicikle dozvoliti i mopede do 50ccm kao u nekim poznatim državama Azije…
Jos jaca i veca kontrola brzine…..
Otac mi je bio profesionalni vozac.Kad sam polozio vozacki rekao mi je i magarcu kad stavis kopito na gas juri ce ali nece misliti ti imas mozak razmisljaj samo dve sekundeu napred nista ti se nece desiti, vozim 43 god bez saobracajne nesrece. Pamet u glavu.
Svaki put kada sednete za volan automobila ili se uhvatite za upravljač motocikla sa namerom da startujete, krenete negde, mislite na to da sada u rukama imate potencijalno smrtonosno ubitačno oružje.
Tako da polako i pažljivo, da ne bi povredili ni sebe, a ni druge.
Tesko tu covek moze biti pametan , sta kaze statistika koliko ima nesreca procentualno po automobilu a koliko po motociklu? Gde ima vise fatalnih povreda? Da li su ucesnici u nesrecam cesce motori do 50ccm ili oni iznad , itd itd Bilo bi lepo videti neku ozbiljnu statisku i onda na kritickim tackama delovati, nema smisla kaznjavati sve motocikliste neselektivno.
Motocikl moze biti nezgodan mene je pokupio jedan automobil jer nije primetio da ga zaobilazim bio sam mu tacno u mrtvom uglu. Na svu srecu ja sa 60 a on jos sporije pa nije bilo velike stete ni povreda!