Grad Subotica plaća kamatu za povrtare i voćare

Voćari i povrtari iz Subotice i okoline mogu da opreme svoje voćnjake i bašte zahvaljujući kreditu čiju kamatu će većim delom plaćati grad. Garancijski fond Pokrajine Vojvodine i grad potpisali su ugovor kojim Subotica preuzima da plaća deo kamate za kredite koji se uzimaju za postavljanje protivgradne zaštite u voćnjacima i za opremu za navodnjavanje povrtarskih bašta. Svrha kredita uslovljena je izvorom novca: grad je 18,5 miliona dinara za ove namene usmerio iz zakupnine od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta koje može da se koristi samo u ovu svrhu. Zahvaljujući ovom novom izvoru finansiranja umesto kamate od sedam odsto na uzete kredite, ratari i voćari bankama će kredit vraćati po ceni od tri odsto kamate.

vocnjak

– Subotica je prva lokalna samouprava u Srbiji koja pokreće ovakav program. S obzirom da je reč o novcu koje se dobija od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, tražili smo saglasnost od nadležnog ministarstva da možemo na ovaj način da ga vratimo u poljoprivredu. Za sada smo limitirani na podršku programima za voćare i povrtare, ali nadamo se da će on biti proširen i na druge poljoprivrednike – rekao je Jene Maglai, gradonačelnik Subotice, nakon potpisivanja ugovora.

U ime Garancijskog fonda Pokrajine ugovor je potpisao predsednik Goran Vasić koji je pohvalio ažurnost lokalne samouprave u pripremanju ovog materijala, tako da je za oko mesec dana ugovor pripremljen i raspisivanje prvog konkursa očekuje se tokom ove sedmice. – Garancijski fond ima saradnju sa desetak banaka i ratari i voćari mogu da biraju gde će uzeti kredit, a on će biti subvencionisan dokle god se uredno otplaćuje. Smatramo da je ovo jedinstveno rešenje za kredite koje nam omogućava da se u oskudici postigne bolji rezultat za krajnjeg korisnika. Sa otplatom od tri odsto kamate, ovo je trenutno najpovoljnija kreditna linija koja se otvara upravo za one oblasti poljoprivrede koje imaju najviše šansi za izvoz – kaže Vasić.

U subotičkom ataru prema rečima Šimona Ostrogonca, člana Gradskog veća zaduženog za poljoprivredu, ima 2.000–3.000 hektara pod voćnjacima, a svega oko 20 hektara ima protivgradnu mrežu. Ova vrsta protivgradne zaštite posebno je važna za voćarske krajeve na severnom obodu grada zbog toga što u pograničnoj zoni nije moguće ispaljivati protivgradne rakete, pa su ovde voćnjaci nebranjeni od grada.

U gradskoj upravi očekuju dobar odziv a namera je da iznos bude limitiran, od 20.000 do 50.000 evra po korisniku, kako bi što više zainteresovanih dobilo mogućnost za korišćenje subvencionisanih kredita. Takođe se ističe da u ovom slučaju brigu o urednom vraćanju kredit preuzima banka, što je za grad bolje rešenje.

 

Politika



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR