Gradi kuće od slame, blata i koštica

Lehel Horvat, građevinski inženjer iz Subotice, koristi materijal poput slame, koštica i blata za gradnju kuća.

 

Iako na prvi pogled to deluje nerealno, pa čak i neodrživo i nestabilno, ovaj Subotičanin, bivši asistent na Građevinskom fakultetu u Subotici, ističe da se ovakav princip gradnje koristi već više od jednog veka, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama Evropske unije.

 

"Odmah da kažem da to nije ništa što sam ja izmislio, već se to uspešno radi u svetu već duže od 100 godina. Kuće koje su na ovaj način izgrađene u američkoj saveznoj državni Nebraska pre jednog veka i dalje su na svom mestu i ljudi žive u njima, a kasnije je ovakav tip gradnje počeo da se primenjuje i u Evropi, pa danas u zemljama Evropske unije postoji oko 37 hiljada ovakvih stambenih objekata", kaže Lehel Horvat, koji je 10 godina radio kao asistent na drvenim i čeličnim konstrukcijama na Građevinskom fakultetu u Subotici.

lehel-horvat1

U ovakve kuće se izgrađuju isključivo prirodni materijali, a pošto u Vojvodini ima dosta slame, te je to obnovljiv izvor, upravo je ona osnov kuća kakve je Horvat sa saradnicima već gradio na severu Bačke. Za temelje se uzimaju bagremovi trupci, dužine od jednog metra i prečnika 20 centimetara. Tretiraju se prirodnim preparatima protiv insekata i truljenja, a potom se zabijaju 80 cm u zemlju. Na njih ide podna konstrukcija, u koju se kao toplotna izolacija ugrađuju koštice od voća, najčešće višanja i trešanja, koje u sebi sadrže zatvorene globule vazduha i funkcionišu identično kao stiropor.
 

 

"Kostur kuće se pravi od drveta, slično kao u klasičnoj gradnji, a potom se zidovi prave od 50 cm debelih presovanih bala slame. Njena izolaciona moć je fantastična i ima isti efekat kao klasičan zid sa toplotnom izolacijom od stiropora, a cena gradnje je za četvrtinu manja. Sa unutrašnje i spoljne strane zidovi od slame se oblažu troslojnom mešavinom blata, koje uglavnom čine mlevena slama i žuta zemlja, a koja na kraju daje isti efekat kao klasičan zid, a dugovečnija od njega. Zabluda je da su ovakve kuće nestabilnije. Ovakav zid, obložen blatom, na osnovu dokazanih istraživanja, trpi čak dva sata temperaturu od 1.000 stepeni. Naravno uslov za to je da se gradi na adekvatan način, odnosno da u toku gradnje u samu slamu ne dospeju voda ili vatra. Čak ne postoji ni opasnost od insekata, jer oni ne mogu da svare celulozu, pa slama nije na njihovom meniju", ističe Lehel Horvat.

 

On je zaključio da se, zbog prirodnih materijala koji se ugrađuju u njih, ovakvi objekti u svetu nazivaju "zdravim" kućama.

 

"Recimo, nema potrebe na grejna tela stavljati posude sa vodom, da se ne bi isušio vazduh. To je u ovakvoj kući nemoguće, jer ona nije hermetički zatvorena, stiroporom i fasadom, već "diše"", kaže Horvat.

 

Gdeinvestirati.com



KOMENTARI

  1. i kaže:

    Kada se ide u Backe Vinograde negde preko puta rasadnika Dzambula nalazi se jedna interesantna kuca,temelji su od betona,mozda i uglovi ali sve ostalo je od blata.Barem toliko se vidi posto je u gradnji i ja sam je video samo sa ulice.U svakom slucaju meni to izgleda odlicno.Nabijanicama samo vlaga moze da skodi ali ako vlage nema nabijanica je izuzetno cvrsta i otporna( sto znam jer sam jednom ucestvovao u rusenju kuce od naboja) a postavljanjem temelja od betona i izdizanjem od tla vlaga nemoze da naskodi naboju.A nabijanica isto dise ,odlican je izolator a definitivno najeftiniji materijal za gradnju.

  2. Arh2 kaže:

     

    i:

    Kada se ide u Backe Vinograde negde preko puta rasadnika Dzambula nalazi se jedna interesantna kuca,temelji su od betona,mozda i uglovi ali sve ostalo je od blata.Barem toliko se vidi posto je u gradnji i ja sam je video samo sa ulice.U svakom slucaju meni to izgleda odlicno.Nabijanicama samo vlaga moze da skodi ali ako vlage nema nabijanica je izuzetno cvrsta i otporna( sto znam jer sam jednom ucestvovao u rusenju kuce od naboja) a postavljanjem temelja od betona i izdizanjem od tla vlaga nemoze da naskodi naboju.A nabijanica isto dise ,odlican je izolator a definitivno najeftiniji materijal za gradnju.

     

     

    Pitajte one koji su odrasli u tim kućama od slame i nabijanice zašto su se razboleli od tuberkoloze i drugih bolesti od čega su umirali…

  3. stormwatch kaže:

    @Arh2

    Mani se ubedjivanja ljudi koji nemaju pojma, njima je nabijanica vrhunac arhitektonskog izrazaja, nabijanica koja je 200 puta opasnija nego bilo kakav sklop antena za gsm..brate mili…

  4. Károly kaže:

    Pitajte one koji su odrasli u tim kućama od slame i nabijanice zašto su se razboleli od tuberkoloze i drugih bolesti od čega su umirali…

    Razboleli su se zato, sto su zidovi i do dva metra visine bili vlazni. U ono vreme,  jos nije bilo kondora, terpapira, ili Mastarplasta da se posteno izoluje kuca od vlage . A i inzenjeri i graditelji smatrali su da netreba izolovati jer ce objekat skliznutiako je necim presecen zid.  Podovi su bile od zemlje pokriveni sa krparama, ispod vlazni. nekad je spavalo i njih 10-12ljudi u dve prostorije . Najvise su se razboleli od tuberkoloze  zbog  siromastva /lose ishrane /A ni penicilin jos nije bio pronadjen.

    Jako pogresno razmisljate Gospodine arh2 I Vi pa i svi,  koji smatraju da su  danasnje gradjene,  od kuce od cigalja a malter pretrpan cementom pa oblozeni stiroporo zdravije,    nego kuce suve pravljene od nabijenice , slame ili od balvana. Nema kuce, a ni  ni stana na prozivci,  gde nema crne pljesni u coskovima, sto je naucno dokazano da je uzrocnik raka pluca. Jeste culi za efeket stanovati u najlon kesi. 

  5. djomla kaže:

    Zanimljivo, podna izolacija koštice od višanja !?!? Koliko treba takvih koštica za kuću od 100kvm?

  6. zorandjala kaže:

    Onaj koji pravi kucu od nabijanice mora nesto imati u glavi.Kuca se zida na suvom uzdignutom mestu,nikako u uvali .Treba da je barem metar visa od puta{kolovoz},Unutrasnjost visa od spoljasnosti.I jos puno stvari koje seljaci znaju a ne kao gradski arhitekti kojima je kolovoz visi od trotoara.Kuce {nabijanica}u banatu su u najvecem delu pravljeno oko 1922god.Su suve i bez vlage.Seljaci su pretezno umirali od starosti dok nije stiglo novo doba i zdravi siporeks.

  7. i kaže:

    Mislim da sam napisao vlaga i nabijanica neidu zajedno a to je glavni problem kod starih kuca od naboja. Ne kupujem plasticne carape na buvljaku pa onda neznam zasto bi smatrao stiropor bolji od neceg prirodnog. Uvek sam smatrao da nove tehnologije treba primenjivati tamo gde donose neprikosnovenu prednost nad starom. Kucu koju sam video mi se cini kao vrlo pametan spoj stare proverene tehnologije i nove. Pomalo nevezano isto tako secam se oko naseg salasa svi salasi su sve prozore i vrata imali na juznoj strani a na severnoj maltene nije bio ni jedan prozor. Pametan nacin da se zimi kuca sacuva ugrejanim.

  8. Vuk kaže:

    Bila tri praseta.

     

    E sad, ne znam bas kako je isla cela prica, ali znam da je ono prase sto je gradilo od slame pobeglo kod onoga sto gradi od cigle…

  9. Arh2 kaže:

     

    Károly:

    Pitajte one koji su odrasli u tim kućama od slame i nabijanice zašto su se razboleli od tuberkoloze i drugih bolesti od čega su umirali…

    Razboleli su se zato, sto su zidovi i do dva metra visine bili vlazni. U ono vreme,  jos nije bilo kondora, terpapira, ili Mastarplasta da se posteno izoluje kuca od vlage . A i inzenjeri i graditelji smatrali su da netreba izolovati jer ce objekat skliznutiako je necim presecen zid.  Podovi su bile od zemlje pokriveni sa krparama, ispod vlazni. nekad je spavalo i njih 10-12ljudi u dve prostorije . Najvise su se razboleli od tuberkoloze  zbog  siromastva /lose ishrane /A ni penicilin jos nije bio pronadjen.

    Jako pogresno razmisljate Gospodine arh2 I Vi pa i svi,  koji smatraju da su  danasnje gradjene,  od kuce od cigalja a malter pretrpan cementom pa oblozeni stiroporo zdravije,    nego kuce suve pravljene od nabijenice , slame ili od balvana. Nema kuce, a ni  ni stana na prozivci,  gde nema crne pljesni u coskovima, sto je naucno dokazano da je uzrocnik raka pluca. Jeste culi za efeket stanovati u najlon kesi. 

     

     

    Mora da ste neki turbo 'građevinski stručnjak' pa neću detaljno komentirati napisano. Samo ću dodati ono o čemu imam saznanja pa i iskustva ,a to da u tim 'dobrim' zidovima od nabijanica masovno žive razni glodari ,štakori , mravi i ko zna kakve životinje, pa kome se sviđa takav način gradnja i život u tim zgradama nek izvoli…

  10. i kaže:

     

    Mora da ste neki turbo 'građevinski stručnjak' pa neću detaljno komentirati napisano. Samo ću dodati ono o čemu imam saznanja pa i iskustva ,a to da u tim 'dobrim' zidovima od nabijanica masovno žive razni glodari ,štakori , mravi i ko zna kakve životinje, pa kome se sviđa takav način gradnja i život u tim zgradama nek izvoli…

     

    Jeste u nabijanicama hoce da zive i glodari i mravi i kojekakve zivotinje a u kuci od stiropora samo covekwink

  11. Kertvaros kaže:

    Nabijenica je klasicna i tradicionalna seoska kuca na prostorima srednje i zapadne Evrope. Na jugu Evrope su kuce uglavnom od nepecene cigle (cerpica) sto mu skoro na  isto dodje. Samo zidanje je bazirano na visevekovnom iskustvu i praksi. Kada se pod obavezno uzmu u obzir svi oni faktori gradnje koje je naveo  @zorandjala, i tome dodamo jos da nabijenica nakon gradnje ostaje sa otvorenim odgovarajucim otvorima za vrata i prozore radi slobodne cirkulacije vazduha (rohbau) jos najmanje 2-3 godine tako da se zidovi dobro osuse. Pre useljenja se sve, ali bas sve, kako izvana tako i i znutra dobro premaze krecom, manje radi estetike a vise radi dezinfekcije. Na taj nacin se sprecava egzistencija i prodor glodara i raznih insekata. Oko same kuce se obicno sadi odgovarajuce drvece npr. orah koji svojim etericnim uljem koje ispusta takodje drzi insekte dalje od nastanbe. Stari i prirodni materijali su osvedoceni svojim svojstvima, dok za nove znamo tek koju deceniji i kako ce se pokazati na duze staze – to tek treba da se vidi.

  12. zorandjala kaže:

    Ranije se puno vodilo racuna gde ce biti naselje.Obicno se birao breg blizu puta ili kakve sume.Kuce su se po pravilu nabijale u pravcu istok zapad ,dvoriste bi bilo juzno a sa severne strane pun zid bez prozora i vrata.Nabijalo se u mobu skupi se drustvo i kada se kod jednog zavrsi ide se kod drugog i tako redom.ko je bio bolji domacin tu se udaralo jace i taj je imao tvrdje zidove.dole je debljina bila oko 90 do 80cm dok je na vrhu bilo60 70cm .ostevljali su se trouglasti otvori gde su posle urezivana vrata i prozori.Zemlja se pripremala unapred zato gde god su nabijanice ostaju rupe.Ulice su obicno bile sever jug.

  13. i kaže:

     

    zorandjala:

    Ranije se puno vodilo racuna gde ce biti naselje.Obicno se birao breg blizu puta ili kakve sume.Kuce su se po pravilu nabijale u pravcu istok zapad ,dvoriste bi bilo juzno a sa severne strane pun zid bez prozora i vrata.Nabijalo se u mobu skupi se drustvo i kada se kod jednog zavrsi ide se kod drugog i tako redom.ko je bio bolji domacin tu se udaralo jace i taj je imao tvrdje zidove.dole je debljina bila oko 90 do 80cm dok je na vrhu bilo60 70cm .ostevljali su se trouglasti otvori gde su posle urezivana vrata i prozori.Zemlja se pripremala unapred zato gde god su nabijanice ostaju rupe.Ulice su obicno bile sever jug.

     

     

    Sto sve ima poprilicno smisla, iskustvo je pokazalo da je tako dobro. Da imamo urbanizam i urbanisticki zavod onda bi mozda pokusali nesto od starih iskustava implementirati. Ovako srusicemo jednu kucu ,na njeno mesto natrpati zgradu bez parkinga ili sa parkingom koji se kupuje posebno od stana i koji nece niko da kupi, naselje ce biti bez zelenila sa biciklistickom stazom umesto puta. Ali fasade od stiropora prozori od pvc moderan zivot na 37 kvadrata za porodicu.Bas smo napredovali u nekim stvarima

  14. zorandjala kaže:

    Djomla, nije bilo nikakvih kostica ,Jer seljaci nisu bili toliko glupi da kosticama od voca provociraju glodare.Izolacija je bila od trskekao i tavanica a ranije i krovni pokrivac, U centru se postave temelji za crkvu pa od nje zidanje na sever i jug.Sorovi su obicno bili tako ravni da sa videlo sa kraja na kraj.Na rogljovima {raskrsnice}su se kasnije busili arteski bunari pored kojih je bio valov gde su pojeni konji i ostala marva.

  15. djomla kaže:

    Evo citata iz teksta:
     

    Na njih ide podna konstrukcija, u koju se kao toplotna izolacija ugrađuju koštice od voća, najčešće višanja i trešanja, koje u sebi sadrže zatvorene globule vazduha i funkcionišu identično kao stiropor.

     

    Nisam ja to izmislio, vec mi je ovo upalo u oci.

  16. Kertvaros kaže:

    Ovo ima samo marginalnu vezu sa temom.

    U alternativnoj / narodnoj medicini je od  davnine poznata osobina narocito tresnjinih kostica da akumuliraju i dugo zadrzavaju toplinu. Nekada dok jos nije bilo gume i gumene flase –  termofori jos nisu bili poznati, ljudi su usivali tresnjine kostice u neku vrstu jastuka, zagrevali bi ih i onda stavljali onako tople negde na telo gde bi vec imali bolove. Takva jedna vrecica / jastuk je mnogo dulje zadrzavala toplinu nego termofor sa vrucom vodom, a jos bi se i bolje prilagodila formi tela nego gumena flasa.

  17. Arh2 kaže:

     

    i:

    zorandjala:

    Ranije se puno vodilo racuna gde ce biti naselje.Obicno se birao breg blizu puta ili kakve sume.Kuce su se po pravilu nabijale u pravcu istok zapad ,dvoriste bi bilo juzno a sa severne strane pun zid bez prozora i vrata.Nabijalo se u mobu skupi se drustvo i kada se kod jednog zavrsi ide se kod drugog i tako redom.ko je bio bolji domacin tu se udaralo jace i taj je imao tvrdje zidove.dole je debljina bila oko 90 do 80cm dok je na vrhu bilo60 70cm .ostevljali su se trouglasti otvori gde su posle urezivana vrata i prozori.Zemlja se pripremala unapred zato gde god su nabijanice ostaju rupe.Ulice su obicno bile sever jug.

    Sto sve ima poprilicno smisla, iskustvo je pokazalo da je tako dobro. Da imamo urbanizam i urbanisticki zavod onda bi mozda pokusali nesto od starih iskustava implementirati. Ovako srusicemo jednu kucu ,na njeno mesto natrpati zgradu bez parkinga ili sa parkingom koji se kupuje posebno od stana i koji nece niko da kupi, naselje ce biti bez zelenila sa biciklistickom stazom umesto puta. Ali fasade od stiropora prozori od pvc moderan zivot na 37 kvadrata za porodicu.Bas smo napredovali u nekim stvarima

     

     

    Sve ove takozvane zgrade sa PVC prozorima i vratima kao i takozvanoj modernoj uvoznoj tehnologiji možete zahvaliti korumpiranim projektantima koji sebe zovu arhitektima.Naime oni sa svojim projektima unapred odrede način gradnje i ugradbeni građevni materijal u ove zgrade…Normalno da su u sprezi sa proizvođačima te opreme pa tu padne i koji procenat u njihove đepove…

  18. Megatron kaže:

    Imam pitanje. 

    Ta kuca od slame, blata i kostica moze da izdrzi zemljotrese koji su predvidjeni za ovo podrucje? Postoji li u toj kuci neki serklaz? Ili on nije potreban?

  19. zorandjala kaže:

    U dosadasnjem vremenu jos nijedna nije pala od zemljotresa.Na vrnu nabijanica stavljaju se 3 do 4 reda valjka{cerpic} ili cogle i sravlja se drveni serklaz kao zatavanicu i krov za bilo koji materijal.Savi se greda{SLEMe}preko nje gredice trska i bjato.Izmedju trske i gredica stavljaju se daske da reska sa blatom nebi propala.

  20. povratak prirodi kaže:

    zorandjala
    “Djomla, nije bilo nikakvih kostica ,Jer seljaci nisu bili toliko glupi da kosticama od voca provociraju glodare.”

    Uglavnom se slazem s vama, ali cemu ovo omalovazavanje kao da ste oupili svu pamet sveta??? Koji to glodari jedu kostice tresnje “zacementirane”blatom??? Tacno, seljaci nikad nisu bili glupi i znali su da to ne bi bio mamac za glodare kako kazete, ali im je sigurno bilo jednostavnije sa slamom, jer gde da nadju tolio kostica?!
    A o fleksibilnosti takvih kuca dovoljno govori da zivim u jednoj mesovito gradjenoj u Zemunu koja je nastala 1800. godine i nije ni mrdnula pored svih ratova i zemljotresa. Ulicni zid je od duple cigle, dok je sve ostalo pruce i blato.
    Nikad ni jedne zivuljke tipa mravi , bube, misevi, a do sam bila na Novom Beogradu u betonskim blokovima, bilo je i buba svaba i zutih mrava i pacova. Ovo je licno iskustvo. Sve sto je prirodno zdravo je a cement i azbest u prostoru gde se zivi to svakako nisu.

  21. povratak prirodi kaže:

    zorandjala
    “Djomla, nije bilo nikakvih kostica ,Jer seljaci nisu bili toliko glupi da kosticama od voca provociraju glodare.”

    Uglavnom se slazem s vama, ali cemu ovo omalovazavanje kao da ste pokupili svu pamet sveta??? Koji to glodari jedu kostice tresnje “zacementirane”blatom??? Tacno, seljaci nikad nisu bili glupi i znali su da to ne bi bio mamac za glodare kako kazete, ali im je sigurno bilo jednostavnije sa slamom, jer gde da nadju toliko kostica?!
    A o fleksibilnosti takvih kuca dovoljno govori da zivim u jednoj mesovito gradjenoj u Zemunu koja je nastala 1800. godine i nije ni mrdnula pored svih ratova i zemljotresa. Ulicni zid je od duple cigle, dok je sve ostalo pruce i blato.
    Nikad ni jedne zivuljke tipa mravi , bube, misevi, a dok sam bila na Novom Beogradu u betonskim blokovima, bilo je i buba svaba i zutih mrava i pacova. Ovo je licno iskustvo. Sve sto je prirodno zdravo je a cement i azbest u prostoru gde se zivi to svakako nisu.

OSTAVITE KOMENTAR