Gradi se Hala sportova

Prva sportska dvorana u Subotici bila je velika sala Sokolskog doma koja je 1942. godine preuređena u bioskop (Jadran). I pre toga su neke sportske utakmice u posebnim slučajevima održavane u zatvorenom (Nepker, Velika terasa).

Danas je teško zamisliti da se košarka, rukomet i odbojka igraju na kiši, na šljaci, betonu…kao što je to bilo uobičajeno sve do pred kraj šezdesetih. Do tog  vremena  su već ustanovljeni određeni standardi vezani za uslove treninga, opremu za borilišta i utakmice.

U Subotici se još 1961. godine pristupilo planiranju moderne spotske dvorane. Čak i više od toga. Na mestu nekadašnjeg fudbalskog igrališta, pored Dudove šume, trebao je da bude izgrađen sportski centar koji bi  objedinio sajamsko-sportsku halu, olimpijski bazen i restoran.

Subotica je tada imala deset klubova u prvoj jugoslovenskoj ligi i 12 u drugoj, tako da je sport bio na prvom mestu. Ali se tada računalo i na komercijalni potencijal hale (sajam, vašari, koncerti…).

Novosadsko preduzeće Kongrap ponudilo je cenu i projekat koji su bili prihvatljivi, izuzev što je izložbeni prostor bio premalen. Naime, halom je trebao da gazduje Fond za fizičku kulturu, ali i uprava Sajmišta.

Predlozi

Godine 1968. po projektu poznatog arhitekte Ivana Antića u saradnji sa stručnjacima Građevinskog zavoda u Subotici, počelo je podizanje sajamsko-sportske hale kvadratne osnove na kojoj će dominirati atraktivni krov oblika zvanog – hiperbolični paraboloid.

Ova građevina je trebala da bude krajnje odredište šetališta Radijalac, završetak arhitektonske celine, prizor na kom bi završavao pogled iz pravca Gradske kuće.

Najsnažnija figura moderne arhitekture u Subotici bila je jedan od novih simbola grada. Kruna koja se pokazala „preteška“.

Krov je od samog početka predstavljao problem onome što se nalazilo ispod. Prokišnjavanje, veliki nekorisni prostor za zagrevanje i još neki problemi, stvorili su ubrzo potrebu za rekonstrukcijom i prekompozicijom prostora unutar hale, što je i urađeno već petnaestak godina nakon njene izgradnje. Improvizovanim novim pregradnim zidovima i montažnim tribinama, tada je dobijeno dosta novog upotrebljivog prostora, dva odvojena terena i nešto veći kapacitet tribina.

U pogledu udobnosti i estetskog izgleda nije se moglo postići više u unapred zadatom volumenu.

Hala sportova nekad:

Odbojkaši Spartaka – prvaci Jugoslavije 1975. godine

Lansky