Gradska deponija – prvo zatvaranje, onda sanacija

Iako su prvi planovi za sanaciju Gradske deponije stari i više od trideset godina, to se do danas nije dogodilo. I dok njeno zatvaranje zavisi od početka rada Regionalnog sistema upravljanja otpadom,  za više od 40 godina neprekidnog odlaganja komulanog otpada, deponija se značajno uvećala i „porasla“ u visinu, i time postala pretnja po životnu sredinu, budući da se nalazi na veoma nepovoljnoj lokaciji.

Da se deponija nađe baš na ulazu u Suboticu odlučilu su tadašnje gradske vlasti davne 1978. godine i generacijama u nasleđe ostavile ozbiljan ekološki problem. I naziv koji su joj nadenule, ispostavilo se, ne odgovara realnom stanju na terenu.

Iako zvaničnog naziva Gradska deponija „Aleksandrovačka bara“, adekvatniji naziv bi bio – nesanitarno , kontolisano odlagalište smeća.
A procene su da se za četiri decenije smeća nagomilalo – negde i do 30 metara u visinu, pa je tako tačka sa najnižom nadmorskom visinom postala – najveće brdo u izrazito ravničarskom gradu.

S obzirom na to da deponija nije sanitarna, sporadično se dešavaju i požari, mada kako kažu nadležni, ne toliko često, jer se čini sve da do njih ne dođe.

Prvi projekti za sanaciju datiraju još iz osamdesetih godina, a poslednji je izrađen 2003. godine, međutim njegova je važnost istekla 2016. godine, a deponija ostala takva kakva jeste. U aprilu prošle godine JKP „Čistoća i zelenilo“ izradilo je projektno-tehničku dokumentaciju za sanaciju i rekultivaciju, koja je u fazi dobijanja saglasnosti.

I dok se čeka početak rada Regionalnog sistema, koji je trebalo da zaživi još pre dve godine, na Gradsku deponiju dnevno stiže devet autosmećara, pet do šest autopodizača, plus otvoreni kamioni, a na sve to otpad odlažu i treća lica, odnosno fime i sami građani.

TV Subotica



KOMENTARI

  1. Mic po mic... kaže:

    I onda ne treba se čuditi da nam je Paličko jezero zagađeno i i neupotrebljivivo za turističke sadržaje kada se i danas zagađuje smećem i kancerogenim otpadom koji se zakopava u bivšem koritu jezera Palić. Naime ‘Šandorska bara’ je bila deo paličkog korita koja se protezao davno preko Prozivke do samog centra grad pa dalje do ‘ vodozahvata ‘ kod bivše fabrike ‘ Zorke’…Gradivo iz osnovne škole i primer kako se zagađuje jezero Palićko jezero…

  2. croat kaže:

    Na deponiju nasuti mulj iz Palica i da najzad imamo pristojno brdo i sankaliste!

  3. Nikola kaže:

    Zasto se otpad ne spaljuje i tako proizvodi recimo toplotna i /ili elektricna energija?

  4. croat kaže:

    Nikola zato sto vecina otpada moze da se reciklira a ne da se vazduh zagadjuje sa otrovnim cesticama i ugljen dioksidom! U 21 veku treba da tezimo obnovljivim izvorima proizvodnje energije. Otpad treba da se segreguje, metal, staklo i papir se lako mogu ponovo upotrebiti, poneka plastika takodje, od bio otpada nek se pravi kompost a vecina sto nemoze da se reciklira treba zabraniti upotrebu. Za pocetak zabraniti upotrebu najlon kesa i uvesti kauciju za pet ambalazu!

  5. Anonimni kaže:

    tako je, mulj iz Palića preko svega i napraviti sankalište sa sve žičarom da se ne pešači, ogradjeno, osigurano, sa ulaznicama, čajem, kuvanim vinom, i neizostavnim kurtoš kolačom. vremenom napraviti park, itd. bio je pre par godina ovde lep tekst od Djomle, potkrepljen fotografijama šta se sve može napraviti.

  6. Turbo potrosac kaže:

    @ Croat,
    Razdvajanje otpada i njegovo klasificiranje je stara eko-fasisticka teorija koja jednostavno nigde ne uspeva iz prostog razloga sto su ljudi takvi kakvi jesu i nemaju nikakvu kolektivnu odgovornost. U mnogim Zapadnoevropskim drzavama, pogotovu tamo gde “Zeleni” i slicne fantaste imaju jaki uticaj obavlja se godinama vec u samim domacinstvima pedantno sortiranje otpada, medjutim njegova kolicina je u medjuvremenu takva da se ne moze vise ekonomski isplativo reciklirati, a niti se moze bas svako djubre uzeti kao korisna sirovina. Zbog toga sirom EU postoje postrojenja za spaljivanje otpada i energija koja tako nastaje se korisno upotrebljava. Sto se tice zagadjivanja vazduha, postoje perfeknti flteri koji sprecavaju skoro 100% svako zagadjenje.
    Niko nije do danas dosao na ideju da se ukinu samoposluge kao vid trgovine (prodaje) i da se ponovo uvedu klasicne prodavnice gde se sve iz velikh pakovanja (vrece, sanduci itd) prodaje na kilograme ili litre. Danas u jednoj samoposluzi (Aldi,Lidl) prodaju 80 grama nekave salame ili slicnog, u plasticnom pakovanju od nekih sveukupno 0,20 m2 . To se radi zbog toga da velicinom pakovanja artikal bude sto uocljiviji i da ljudi zbog te velicine pakovanja u svojim blesavim glavama misle kako za malo novaca dobijaju vecu kolicinu robe. Dobijaju zapravo prazno pakovanje i vazduh. Takodje je razlog za ogromno pakovanje da se ne moze tako lako ukrasti i sakriti ispod dzempera. Da li nam je potrebno na stotine i stotine navodno razlicitih suhomesnatih proizvoda i sireva koju su u stvari jedno te isto i imaju skoro isti ukus, a razlikuju se samo po svojim zvucnim imenima posebno smisljenim za snobovsku publiku. Zasto milijarde ljudi piju navodno “mineralnu” vodu iz sarenih plasticnih flasa? (u mojoj mladosti su samo bolesnicima davali mineralnu vodu) Nekada se gazirana voda (soda-voda) prodavala u staklenim flasama koje su se generacijama koristile. Kome trebaju milioni navodno vocnih jugurata u plasticnim casicama od 100 grama? i to jogurta koji nema nikakve veze sa vocem nego ima ukus po vocu koji je proizveden na vestacki nacin u laboratorijama. Isto vazi i za bezbroj sorti kojekavih pudinga i kremova, napravljenih uglavnom od vode, secera, vestackih aroma i emulgatora.
    Dokle god imamo Turbo – kapitalizam koji iskljucivo zivi od turbo – prodaje u jednom turbo- potrosackom drustvu, imacemo i turbo – planine otpadaka svih vrsta. Kada potrosaci budu racionalno kupovali i kada se ne budu zaveli sarenim lazama iz bljestavih prodavnica, kada ponovo poraste svest da je kvalitet, kvalitet ! i da on ima svoju cenu, ali i svoje trajanje daleko duze od jeftine plastike, imacemo i manje besmislenog otpada.

  7. Kunji Laslo kaže:

    Prvo i prvo vec u domacinsvu treba razvristavati smece jer dotleg necebiti funkcija akose sve izmesa treba pideliti jos kante razne obojene staje sta .

  8. croat kaže:

    Turbo potrosac
    Mi nemamo alternativu osim da se udavimo u sopstvenom smecu. Evo cemu treba da tezimo , Svedska 93% recikliraju stakolo ,47% plastiku, 82% papir i tako dalje. Ako nebudemo svestni gde ovo ide i nezahtevamo promene nece niko prstom da se pomeri, kapitaliste pogotovo ne, njima odgovara sto vise smeca. Spaljivanje smeca je glupost izuzetno stetna za okolinu!

  9. Sunot'čan kaže:

    Beč se već decenijama greje na otpad. Ne da nemaju problema sa zagađenjem nego taj grad važi kao idealan za život.

  10. Turbo potrosac kaže:

    @ Croat
    Staklo se moze dobro reciklirati i treba ga izdvojeno deponirati. Energija koja je potrebna za reciklazu stakla i ostalog, je otprilike ista (ako ne i ponekad veca) nego za primarnu proizvodnju. Papir i plastika, a to je naveca kolicina otpada, se ne mogu stalno u krug reciklirati i najkasnije nakon prvog turnusa postaju otpad koji nije vise za reciklazu. Alumunijum i razni metali se i onako dobro i jos od uvek recikliraju (davno pre Zelenih) Dakle sto ne platis na mostu, platis na cupriji. Postoje i ogromne kolicine hemijskog otpada za koji je spaljivanje jedini metod zbrinjavanja. (lekovi npr.) Uredjaji odnosno pogoni za spaljivanje smeca su tehnicki vec sada konformni sa covekovom okolinom, i uprkos tome i dalje sa radi na njihovom poboljsanju kao i optimalnom koriscenju energije koja tim sagorevanjem nastaje. Spaljivanje smeca je glupost i narocito stetna po okolinu, i to narocito ako se vrsi od strane neodgovornih lica i na otvorenom prostoru, po sumama i gorama nase zemlje ponosne.

  11. stormwatch kaže:

    @Sunot’čan

    Istina je da je Wien veoma rano uveo koriscenje otpada za pravljenje struje i obezbedjivanje grejanja, ali
    Spitellau, Pfaffenau i Flötzersteig zajedno mogu u najjacem modusu da zagreju maximum 20% Wiena – oko 120.000 domacinstava. Imas i oficijelnu statistiku na gradskom sajtu.

    Ako hoces da vidis sta je prava Elektrana na djubre, pogledaj Reuter West u Berlinu koja snabdeva grejanjem vise od 500.000 domova i vise od million domacinstava strujom….e to ti je KOLOS. Ziveo par godina na par sto metara od iste.

  12. croat kaže:

    Turbo potrosac to o cemu ti pricas mi zvuci kao tipicna Trampova mantra, najbolje je i dalje zagadjivati jer eto nista se drugo neisplati. Kazes toplane na smece su efikasnije isto tako je i recikliranje sve isplativije i efikasnije. Spaljivanje smeca mora da bude poslednji nacin zbrinjavanja smeca!
    Neznam podatke al sumnjam da Subotica generise dovoljno smeca za takvu toplanu.
    Al ja i dalje mislim da je sankaliste najbolja ideja 😀

  13. Istina... kaže:

    Subacani, “velegradjani”, ide vam “sjajno”.

  14. Turbo potrosac kaže:

    @ Croat
    Ja nemam pojma o Trampu ni njegovom odnosu prema ekologiji. Mozes mi napricati mnogo toga, ali ja o Trampu pojma nemam. Reciklaza je smokvin list, naivni pokusaji eko aktivista da operu vlastitu savest. Skolska deca Petkom odlaze na proteste uvezi klimatskih promena, i onda nakon mitingovanja ostavljaju iza sebe brda otpada i djubreta, najvise u obliku plasticnih flasa. Recikling je skup i zahteva mnogo drugih i vrlo skupih resursa. Za reciklovanje papira je potrebno utrositi ogromne kolicine zdrave, ciste i pitke vode. Uz to idu i razne hemikalije, prvenstveno hlor uz mnoge druge po zdravlje stetne materije. U nekim zemljama nije dozvoljena upotreba recikliranog papira za decu u nizim razredima osnovne skole, jer oni te stvari stavljaju u usta. Reciklovani papir nije bas najzdraviji. I na kraju krajeva papir se ne moze vise puta reciklovati ili cak u nedogled. I kada potrosimo reciklovani papir, onda sekiru u ruke i pravac u secu sume kako bismo opet imali sta da recikliramo. Naravno da postoji i za to ekoloska alternativa. Ona je u obliku klinastog pisma na glinenim plocama. Zbrinjavanje otpada odavno vise nije posao komunalnih sluzbi. To je jedan ogromni posao gde se vrte milijarde i u koji su mafija i jos mnogi drugi kriminalni elementi umesali prste. Siromasne zemlje kupuju otpad bogatih i truju svoju buducnost. Ako mafijasima ne odgovara cena koju traze siromasne zemlje, onda ceo teret leti jednostavno preko palube u more. Odatle je i sva ona plastika koja pluta po svim svetskim morima i okeanima. Predlog da se od Suboticke deponije napravi rekreativni centar za zimske sportove nije los. Lepo kad napada dobar sneg onda imamo sankanje. Kada sneg pocne da se topi i cedi odnosco filtrira kroz 30 metara debele naslage generacijskog djubreta, i ta otopina stigne i u podzemne vode iz kojih se dobija pijaca voda, onda osim sankanja imamo i nasankane. Moguce i da po Subotici ima majki koje svojoj deci rado kuvaju rucak na dobro procedjenoj i filtriranoj vodi kroz debele naslage djubreta. Sto se tice pogona za spaljivanje otpada oni se ne nigde ne prave za lokalne projekte. To su izvan regionalni projekti, ne ratko i prekogranicni kako bi se ispunili kapaciteti i uredjaji funkionisali na ekonomski isplativoj bazi. Sve u svemu je spaljeni otpad daleko bolja i eticki prihvatlivija varijanta zbrinjavanja otpada, nego jednostavno eksportiranje u Afriku, ili jos daleko gore, bacanje u more i omogucavanje bogacenja mafijaskih i slicnih struktura.

OSTAVITE KOMENTAR