Ispred fabrike “Bačkaprodukt”, u ulici Jovana Mikića, već pre zore formirani su redovi kupaca iz istočnoevropskih zemalja. Žersej se prodavao kao alva. Ipak, nije puno prošlo a ovo subotičko preduzeće je zatvoreno.
Možda bi “Bačkaprodukt” potrajao da je ostao u modi ovaj materijal koji je dobio ime po ostrvu Jersey smeštenom između Engleske i Francuske. Sedamdesete godine su galopirale i nemilosrdno diktirale nove modne trendove, brže nego što smo mi uspeli da istrošimo kupljenu garderobu.
Modna policija – Željezničar:
U TRCI SA TRENDOVIMA
Danas je malo odevnih predmeta koji ne mogu da se nose jer nisu moderni. Gotovo se izgubio pojam DEMODE, kada je reč o oblačenju.
Nosimo stvari kupljene i pre 15 godina, a zaboravljamo kako to nije uvek bilo moguće. Tokom XX veka su se trendovi menjali i potirali one prethodne takvom brzinom, tako da je nešto kupljeno ovog leta, za godinu–dve bilo nemoguće obući. Niko vam to ne bi branio ali oni koji drže do svog izgleda, pogotovo žene ili omladina, nisu mogli sebi da dozvole da izgledaju komično. A upravo je tako delovao onaj ko bi kasnio s modom. Osamdesetih, na primer, obući pantalone “zvonare” ili usku majicu, bio je ozbiljan modni prekršaj. To ne znači da ih niko nije nosio. Najčešće tipovi kojima je to dobro stajalo sedamdesetih, kada su bili mladi, pa su sami sebi tako najbolje izgledali i u svojim zrelijim godinama. Nekima je još dugo Džon Travolta iz filma “Groznica subotnje večeri”, ostao najbolji modni obrazac.
Sajam u Hali sportova:
Žene su tu ipak bile strože prema sebi, a cena toga su bili prepuni ormani neiznošene garderobe koja je postala neupotrebljiva. Bila je DEMODE. Od kupaćih kostima do skupih bundi, sve je moglo u đubre, ali je to bio težak korak, pa su ormani često ostali zarobljeni još zadugo.
SUBOTICA – MODNI IZLOG ZA ISTOČNU EVROPU
Dugi brkovi, debeli zulufi, šimi cipele i košulje sa špicastom kragnom, bili su detalji koji su odavali onaj svet koji je dolazio u Suboticu iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske. Trendovi su se brzo menjali, a u zemlje Istočne Evrope je sve to sporije stizalo zbog zatvorenog tržišta i ideološkog podozrenja prema svemu što dolazi sa Zapada, pogotovo ako su to, za socijalizam trivijalne stvari, kao moda ili popularna muzika.
„Standard konfekcija“, 1971. godine
Prijatelji iz susednih zemalja sledili su modu koja je zadata kod kuće, pa su kod nas kupovali često ono što je za Subotičane već bilo „passe“. Tako je bilo i sa žersejom. Materijal koji postoji odavno, šezdesetih i početkom sedamdesetih je doživeo veliku popularnost, ali kada je to prošlo, nije više bio interesantan.
Kod Franjevačke crkve
Kada je žersej kod nas počeo da gubi svoje poklonike, u Subotici su najveće gužve bile upravo ispred prodavnica gde se prodavao ovaj materijal. Poljaci, Mađari, Česi i drugi “kamaradi”, išli su najzapadnije što su mogli, da se opskrbe dragocenim materijalom. Velike gužve ispred nekih subotičkih prodavnica, po nekad su dovodile do incidentnih situacija i galame na raznim jezicima, ali se taj narod ponekad i samoorganizovao. Tada bi razvukli konopac i držali se za njega kako bi sačuvali red.
Predviđajući budućnost u kojoj će svako raditi koliko može a dobijati koliko mu treba, Marks i Engels se nisu posebno bavili modom. Ipak, u zemljama komunizma, garderoba kao instrument da se neko izdvoji i formira nekakav viši društveni sloj, nije nailazila na simpatije. U Kini je ukinuto svako drugačije oblačenje osim plavih bluza jednakih za sve. U jugoslovenskom “soft” socijalizmu tekstilna i modna industrija su bile značajne privredne grane. Podsticanje potrošnje donelo je nekakvu tržišnu utakmicu, modne revije, kreatore…
INDEXI na Brucošijadi, početkom 70-ih
Dvadeset prvi vek je označio „kraj istorije“ i potpunu ličnu slobodu u odabiru modnog trenda, bilo iz prošlosti (retro), bilo aktuelnog. Žersej se nosi kao jedan od bezbrojnih materijala i malo ko se seća redova ispred radnji, kada je Subotica za istočnu Evropu bila ono što je Trst bio za Jugoslaviju.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Na Paliću, u velikoj sali Velike terase na spratu, godinama se održavala modna revija subotičkih zanatlija. Sve što je prikazivano bilo je delo subotičkih majstora, šeširi,kravate,košulje,žensko donje rublje,kupaći kostimi, odela, haljine pa i cipele. To su vremena o kojima možemo samo sanjati, a srećnicima koji su to doživeli su to trajne uspomene na Suboticu, koje nikada više neće biti.
Valja se jos prisetiti farmerica, suskavaca, perlonskih kosulja i nezaobilaznih bukle-dzempera u drecavo neonskim bojama i uz to obligatorno natapiranom kosom.
Na slici sa terase Patrije se vidi ona prva garnitura ( nakon izgradnje ) nezaboravno neudobnih stolica od savijenih metalnih cevi i sedistima od isprepletenog najlona i naravno svaka neke druge boje.
Nasi domaci soft-socijalisti su kao odgovor na Italijansko-Austriske (Ponte Rosso) modne trendove uveli obavezne skolske kecelje za sve ucenike kako bi se navodno sprecilo socijalno raslojavanje na osnovu (skupe) odece. Pri tom su zaboravili da odrede koliko mora svaki ucenik da posedeju tih kecelja pa je onda svako imao samo po jednu i ta je naravno uvek bila upravo na pranju, i onda se prala manje vise celu skolsku godinu.
Postojala je i jedno vreme zabrana dolaska u skolu u farmerkama. Ko tako dodje u skolu, vracaju ga kuci da se presvuce. Zanimljivo da je nekako u to vreme u Nemackoj i pored cinjenice da su imali Amerikance u kuci postojala zabrana nosenja farmerica u skolama kao i igranje rokenrola na skolskim plesovima/cajankama.
PS
Ono sa zategnutim konopcem za odrzavanje reda sam prvi put video pred jednom radnjom kod Rudica i uprvi mah nisam uopste shatio o cemu se tu zapravo radi i onda sam kod kuce ispricao mami i ona mi je objasnila zasto, sta, i kako je taj konopac (samoorganizovano od kupaca ) rastegnut.
Palić 1958. god.
Ta sloboda u odabiru modnog stila u vreme devedesetih, pratila je moralno i materijalno srozavanja društva. Jedna od najočiglednijih posledica je nošenje trenerki u svakoj prilici. Počelo je sa decom koju su roditelji zbog nemaštine odevali na buvljaku kupujući kinesku boflu, a nastavilo do današnjih dana. I dok je u normalnim vremenima trenerka u školi mogla da se vidi jedino za vreme časa fizičkog vaspitanja , danas je postala uobičajeni deo svakodnevnog oblačenje. Svugde i u svakoj prilici. Od pozorišta do šizilišta.
Zrnce, nije pisac to hteo da kaže. To srozavanje stila i to da svi hoce da im bude komotno, pa idu u trenerkama svuda je sasvim druga prica. Licno mislim da je mnogo bolje otici na posao ili u skolu u haljini pristojnog kroja kupljenoj kod Kineza nego u najskupljoj trenerci.
Lansky ovde govori o tome da je ranijih decenija bilo potpuno neprihvatljivo obući se u kroj ili boju koja je bila u modi pre dve sezone. Citala sam neki modni priručnik iz šezdesetih u kome stilistkinja savetuje sa svaka žena mora da zna bar osnovno da barata iglom i koncem kako bi sama znala da pomeri porub na suknji ili haljini od prošle sezone par cm gore ili dole u zavisnosti od vladajuće mode kako bi joj produžila život!
Razmislite samo koju boju ili koju dužinu ili kroj suknje ne možete nositi ove sezone. Meni ništa ne pada na pamet.
To je modna revija o kojoj sam pisao u svom komentaru. Nažalost te godine nisam bio, ali sam bio i na ranijim i na kasnijim,sve dok su se održavale. Hvala na plakatu.
Moja mama je radila u Backaproduktu u kancelariji, a stanovali smo u Kireskoj ulici. I sada se secam kamiona iz Nemacke koji su donosili materijale a odnosili gotovu odecu. A prodavnica Standard je stvarno bila prodavnica na svakom spratu si znao sta se prodaje. Prizemlje je bila sportska odeca, prvi sprat zenska i muska a gore decije stvari. Bila su to stvarno lepa vremena. Kao i svake nedelje prica je divna Lansky.
Zavisno od vrste posla koji se obavlja,posroji to neko neoisano pravilo,koje pojedinac moze da se oridrzava a i ne mora.svaki trenutak,mesto,vrsta posla,zabave,rekreacije ima svoj nacin odevanja,ponasanja.postoje neki standardi i pojedinci koji sr ne pridrzavaju a i oni koji idu u krajnost,u svakoem slucaju,ts neka vremena su bila na neki nacin kulturnija i bila postovanija,uzornija u odnosu na danasnja neka desavanja,stav,momenat,mesto i priliku desavanja.
Ispred fabrike “Bačkaprodukt”, u ulici Jovana Mikića, već pre zore formirani su redovi kupaca iz istočnoevropskih zemalja. Žersej se prodavao kao alva. Ipak, nije puno prošlo a ovo subotičko preduzeće je zatvoreno.
Pitam se kako sad to pa u Titovo vreme..zatvoreno preduzeće, zar taj “ lukcuz “ nije stigao sa “ trulim kapitalizmom “ ?
Sećam se da je moja majka govorila-koje olakšanje sa žersejem. Nema nekog velikog peglanje. Posle onih cicanih haljina koje je svako jutro peglala da bi uredna išla na posao. Svaki materijal je imao svojih prednosti i mana…
@X-MEN…nema potrebe za sarkazmom, niko ovde ne pati za Titom i partijom, samo nostalgično gledamo u prošlost kada smo živeli bez kiča i šunda, ove današnje Sodome i Gomore…neka jednostavnija i elegantnija vremena.
@Atila
Nedostaje itekako Tito i ta cvrsta Ruka koja kad je lupila po astalu, nastao je tajac od svijeh „junaka“ – nisu smeli pisnit godinama samo kad su vidli da se Ruka pomerila a ne da je krenila da zamahuje. Rulja je bila p(r)ociscena, misevi koji su odje najglasniji, u to vrime su od stra’a upgradeovali rupu da bi se mogli bar 3x bolje sakrit ako ta celicna Pesnica zamahne po Astalu da ih ne omete take jadne i nikake. U komunizmu su ljudi bili daleko kulturniji, pravedniji, posteniji i casniji nego danas, tada se znao red i rad.
@stormwatch…Srozavanje moralnih normi je danas prisutno u celom svetu. Kod nas je mozda samo izrazenije.