Gužva oko žerseja

Kad je neko zadnji put rekao da vam je garderoba DEMODE ? Da to što nosite nije više moderno.

Danas nosite stvari kupljene i pre 15 godina, arčite ih do kraja a zaboravljate da nije uvek tako bilo. Do devedesetih su se trendovi menjali i potirali one prethodne takvom brzinom, da je nešto kupljeno ovog leta, za godinu – dve bilo nemoguće obući. Nije vam niko branio, ali bi  izgledali komično. Osamdesetih na primer, obući zvoncare ili usku majicu, bilo je za plakanje od smeha. To ne znači da ih niko nije nosio. Najčešće tipovi kojima je to sjano stajalo sedamdesetih i koji su sami sebi tako najbolje izgledali i u svojim tridesetim. Od mlađih su to bili studenti iz pasivnih krajeva, gde je Džon Travolta iz filma “Groznica subotnje večeri”, ostao večiti modni obrazac.

Modna policija – Željezničar

Žene su tu ipak bile strože  prema sebi a cena toga su bili prepuni ormani neiznošene garderobe koja je postala neupotrebljiva. Bila je DEMODE. Od kupaćih kostima do skupih bundi, sve je moglo u đubre, ali je to bio težak korak pa su ormani ostali zarobljeni zadugo.

Moda ispred modernog hotela Patria

Dugi brci, debeli zulufi, šimi cipele i košulje sa špicastom kragnom, bili su detalji koji su odavali i svet koji je dolazio u Suboticu iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske. Moda je galopirala a u zemlje Istočne Evrope je sve to sporije stizalo zbog zatvorenog tržišta i ideološkog podozrenja prema svemu što dolazi sa zapada, pogotovo ako su to trivijalne stvari kao moda, muzika, strip…

Subotičke novine, krajem pedesetih

Prijatelji iz susednih zemalja sledili su modu koja je zadata kod kuće i kod nas kupovali često ono što je za Subotičane već bilo „passe“.

Tako je bilo i sa žersejom. Materijal koji postoji odavno, šezdesetih i sedamdesetih je doživeo veliku popularnost ali kada je to prošlo, postao je prezren i smešan.

Kada je žersej kod nas počeo da gubi svoje poklonike, u Subotici su najveće gužve bile upravo ispred prodavnica gde se on prodavao. Poljaci, Mađari, Česi i drugi kamaradi, išli su najzapadnije što su mogli, da se opskrbe dragocenim materijalom.

Kod Franjevačke crkve

Velike gužve ispred nekih subotičkih prodavnica, po nekad su dovodile do incidentnih situacija i galame na raznim jezicima ali se taj narod ponekad i samoorganizovao. Tada bi razvukli konopac i držali se za njega kako bi sačuvali red.

Marks i Engels se nisu posebno bavili modom predviđajući budućnost u kojoj će svako raditi koliko može a dobijati koliko mu treba. Ipak, u zemljama komunizma, garderoba kao instrument da se neko izdvoji i formira nekakav viši sloj, nije nailazila na simpatije. Tako je u Kini ukinuta sva garderoba sem jedne. Nije tako davno bilo kada su svi do jednog nosili jednaka plava odela, nalik radnim uniformama.

U jugoslovenskom soft – socijalizmu tekstilna i modna industrija su bile značajne privredne grane. Podsticanje potrošnje donelo je nekakvu tržišnu utakmicu (vidi film „Ljubav i moda“ iz 1960.g), modne revije, kreatore…

Jugoslavija pod nogama – Solid je imao svoje prodavnice u centru svakog većeg grada

Modna revija u Pozorištu, šezdesetih

U Hali sportova, sedamdesetih

Devedesete su značile „kraj istorije“ i potpunu ličnu slobodu u odabiru modnog trenda, bilo iz prošlosti (retro), bilo aktuelnog, što važi i danas. Možda je  dobro što je to došlo u vreme kada smo se nalazili u izolaciji, mada su iz tog stanja proizašli neki specifični stilovi, ali to je već neka druga priča.

INDEXI na Brucošijadi, početkom 70ih



KOMENTARI

  1. Aleksa kaže:

    Na Paliću, u velikoj sali Velike terase na spratu, godinama se održavala modna revija subotičkih zanatlija. Sve što je prikazivano bilo je delo subotičkih majstora, šeširi,kravate,košulje,žensko donje rublje,kupaći kostimi, odela, haljine pa i cipele. To su vremena o kojima možemo samo sanjati, a srećnicima koji su to doživeli su to trajne uspomene na Suboticu, koje nikada više neće biti.

  2. Kertvaros kaže:

    Valja se jos prisetiti farmerica, suskavaca, perlonskih kosulja i nezaobilaznih bukle-dzempera u drecavo neonskim bojama i uz to obligatorno natapiranom kosom.

    Na slici sa terase Patrije se vidi ona prva garnitura  ( nakon izgradnje ) nezaboravno neudobnih stolica od savijenih metalnih cevi i sedistima od isprepletenog najlona i naravno svaka neke druge boje.

    Nasi domaci soft-socijalisti su kao odgovor na Italijansko-Austriske (Ponte Rosso) modne trendove uveli obavezne skolske kecelje za sve ucenike kako bi se navodno sprecilo socijalno raslojavanje na osnovu (skupe) odece. Pri tom su zaboravili da odrede koliko mora svaki ucenik da posedeju tih kecelja pa je onda svako imao samo po jednu i ta je naravno uvek bila upravo na pranju, i onda se prala manje vise celu skolsku godinu.

    Postojala je i jedno vreme zabrana dolaska u skolu u farmerkama. Ko tako dodje u skolu, vracaju ga kuci da se presvuce. Zanimljivo da je nekako u to vreme u Nemackoj i pored cinjenice da su imali Amerikance u kuci postojala zabrana nosenja farmerica u skolama kao i igranje rokenrola na skolskim plesovima/cajankama.

    PS

    Ono sa zategnutim konopcem za odrzavanje reda sam prvi put video pred jednom radnjom kod Rudica i uprvi mah nisam uopste shatio o cemu se tu zapravo radi i onda sam kod kuce ispricao mami i ona mi je objasnila zasto, sta, i kako je taj konopac (samoorganizovano od kupaca ) rastegnut.

  3. Lansky kaže:

    Palić 1958. god.

  4. Zrnce kaže:

    Ta sloboda u odabiru modnog stila u vreme devedesetih, pratila je moralno i materijalno srozavanja društva. Jedna od najočiglednijih posledica je nošenje trenerki u svakoj prilici. Počelo je sa decom koju su roditelji zbog nemaštine odevali na buvljaku kupujući kinesku boflu, a nastavilo do današnjih dana. I dok je u normalnim vremenima trenerka u školi mogla da se vidi jedino za vreme časa fizičkog vaspitanja , danas je postala uobičajeni deo svakodnevnog oblačenje. Svugde i u svakoj prilici. Od pozorišta do šizilišta. 

  5. bokica kaže:

    Zrnce, nije pisac to hteo da kaže. To srozavanje stila i to da svi hoce da im bude komotno, pa idu u trenerkama svuda je sasvim druga prica. Licno mislim da je mnogo bolje otici na posao ili u skolu u haljini pristojnog kroja kupljenoj kod Kineza nego u najskupljoj trenerci.
    Lansky ovde govori o tome da je ranijih decenija bilo potpuno neprihvatljivo obući se u kroj ili boju koja je bila u modi pre dve sezone. Citala sam neki modni priručnik iz šezdesetih u kome stilistkinja savetuje sa svaka žena mora da zna bar osnovno da barata iglom i koncem kako bi sama znala da pomeri porub na suknji ili haljini od prošle sezone par cm gore ili dole u zavisnosti od vladajuće mode kako bi joj produžila život!
    Razmislite samo koju boju ili koju dužinu ili kroj suknje ne možete nositi ove sezone. Meni ništa ne pada na pamet. 

  6. Aleksa kaže:

    To je modna revija o kojoj sam pisao u svom komentaru. Nažalost te godine nisam bio, ali sam bio i na ranijim i na kasnijim,sve dok su se održavale. Hvala na plakatu.

OSTAVITE KOMENTAR