Najveći problem je finansijske prirode zato što sama implementacija propisa u zakonodavstvu Republike Srbije nije toliki problem, kao što je problem obezbediti sredstva da bi se ispunili svi uslovi koje će nam nametnuti propisi EU, rekao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za životnu sredinu i urbanizam, Nemanja Erceg.
Dalje objašnjava da za približavanje standrardima EU potrebno je da se uloži 11 milijardi evra. Najneuređenija je oblast otpada, ali neophodno je ulaganje i u druge oblasti.
„Što se tiče pitanja upravljanja otpadom apsolutna je harmonizacija sa propisima EU. Reč je o veoma zahtevnoj direktivi i mi se trudimo da ispunimo sve te uslove koje nam direktiva nameće. Tu je upravljanje otpadom u pogledu onoga što građane najviše zanima, kao što je sistem regionalnih deponija, uklanjanje divljih deponija i čišćenje same teritorije Vojvodine, odnosno Republike Srbije, kao i upravljanje otpadom kroz integrisane i integralne dozvole. Što se tiče Regionalne deponije Subotica možemo reći da veoma uspešno privodimo kraju završetak radova i očekujemo da će do kraja godine biti završena. Sa druge strane, imamo završenu regionalnu deponiju Kikinda, zatim u Sremskoj Mitrovici, deponija koja se nalazi u Dolovu (Pančevo), aočekujemo da će Novi Sad kroz pristupne fondove obezbediti sredstva za izgradnju deponije i očekujemo završetak deponije u Inđiji”, rekao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za životnu sredinu i urbanizam, Nemanja Erceg.
Ukoliko sve bude teklo po planu, radovi na Regionalnog deponiji Subotica trebalo bi da budu završeni do kraja 2017.godine i da deponija počne sa radom.
“Slobodno možemo da kažemo da idemo u korak sa uslovima koje propisuje EU, a to je da do 2027.godine obezbedimo kompletan sistem funkcionisanja i uklanjanja divljih deponija. Što se tiče samog sistema Regionalnih deponija mi se nadamo uspostavljanju do 2022.godine”, kaže Erceg.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Samo da dodam da EU nishta ne namece, nego je imati pospremljeno dvoriste i ulice ciste od djubreta valjda neka jebena tekovina civilizacije sa kojom bi i zemlja tipican predstavnik balkanluka ipak trebala da se slozi. Britanci kao abnormalno prljava nacija su kao i jedan od razloga Brexita naveli stroge EU direktive po pitanju cistoce na plazama i reciklaze otpada. Mene je fascinirala jedna stvar u hrvatskoj, 2003 godine sam video da je tamo svako djubre vec bilo na svom mestu i reciklaza u punom jeku. Staklene boce fino poredjane u kante i to po boji stakla, papir odvojen, plastika odvojena….e kad ce se to desiti u Srbiji, ja cisto sumnjam u narednih 20 pa i vise godina, jer narod nikada nije ucen da razvrstava djubre nego sve ide u jednu kantu, a pravila u EU su daleko striktnija i stroza nego na balkanu.
Prljav covek se najbolje i najugodnije oseca u prljavom okruzenju. Propisi koji bi njegov prijatan, dobar i ugodan osecaj ugrozili sigurno nece biti prihvaceni a kamo li primenjeni.
Posle 100god smo na misice dobile zelene kante,za narednih 200 ce prema EU standardima podeliti braon i zute kante za odvajanje otpada! Tako umesto nedeljno 1x obilaziti isti reon 3x,to ce mozda neko tek rodjen doziveti!
U Nemciji je ovo prilicno dobro reseno. Osim razdvajanja smeca, interesantan je koncept kaucije. Plasticna flasa i limenka 25 evro centi, staklena 8 ili 15, pa tako npr flasica vode kosta 10 centi, a kaucija 25. Pa ti bacaj ako hoces, ima i sakupljaca, nije problem.
Fora je sto tu flasicu mozes odneti u bilo koju prodavnicu i uzeti kauciju, ne treba ti racun i da nosis tamo gde si kupio. U Lidlu ima masina (kao bankomat) gde ubacujes limenke i flase, izbaci ti papiric koji das na kasi – uzmes novac ili si umanjus racun, sta god.
Kad su poceli pre ne znam koliko godina, morao si nositi tamo gde si kupio sa racunom. Kazu bila je katastrofa, a sad je super i sve ima smisla.
Nemojte se žaliti na nedostatak novca. Kada su u pitanju EU tekovine (izgleda da smo se mi istih odrekli?), EU je itekako spremna da uloži sredstva da pomogne. Potrebno je samo iskopati odgovarajuće konkurse za dobijanje nepovratnih sredstava i ljude koji će napisati dobar projekat.
Šta briga EU za naše smeće,naša je stvar ako volimo da se saplićemo o najlonske kese. Brisel i higijena,dosadni su više . 🙂
@Stormwatch i Svetac, šta mislite šta bi se dogodilo da imamo „lepo poređane kante“ za staklo, papir, plastiku (kao „jebenu“ tekovinu EU)? Da li bi dočekale one koji treba da ih isprazne, ili bi ih ispraznili oni koji ne treba da ih isprazne? Lako je Hrvatskoj, Deutschelandu i EU kada su nama uručili 300.000 takvih „higijeničara“ u cugu, pa sada mogu mirno da ređaju svoje kante a mi smo tobož nekulturni pa nismo u stanju da naučimo da razvrstamo smeće!
@Dva u jedan
Recite mi gospodine, a kada se to pre u Srbiji razvrstavalo smece po vrsti? Posto iz vasih pisanija ja sticem utisak da je u Srbiji sve bilo savrseno pre dok nisu dosli „higijenicari“. Ja se vala secam Subotice 2000. godine i prvih posebnih kanti za papir, staklo i ostalo smece, i to negde na kraju kireske ulice. Posle 2 dana su te kante bile pune svakog smeca i govana, osim onoga za sta su predvidjene. Toliko o kulturi.