Herojsko doba

Jožef Sabadoš bio je pripadnik Jugoslovenske narodne armije kada se sa svojom jedinicom našao na radnoj akciji. Dvadesetogodišnji Subotičanin i njegovi drugari iz čete pomagali su obnavljanje mosta iznad jedne reke u brdovitim krajevima zemlje, kada se desila drama. Pukla je daska ispod nogu jednog od vojnika koji je sa visine pao na Sabadoša i u sledećem trenu obojica su se našli u reci. Jožef, teško povređen, sa otvorenim prelomom ruke, a drugi vojnik bez svesti. Voda ih je ponela svojim tokom, međutim, Subotičanin je uspeo da sakupi snagu, uhvati svog kolegu i nekako dopliva do obale.

Naš sugrađanin se oporavljao od operacije kada je stigla vest da će biti nagrađen plaketom lista „Borba“. Priznanje „Podvig vojnika“ bilo je tradicionalno, jer ovakvi podvizi nisu bili retki u to vreme. Do te 1976. godine Jožefa Sabadoša su znali kao prvotimca hokejaškog kluba Spartak, a nakon toga i kao heroja.

Da li ste znali da je poznati subotički sportski novinar Ivica Kajdoči, iz vojske došao sa medaljom koju je zaslužio nakon što je, takođe, spasio davljenika iz reke. U gradu gde je služio svoj vojni rok, slučajno se zatekao na obali kada se našao pred sudbonosnim izborom. Hrabro je rizikovao i spasio jedan život.

Zoran Ivanović, danas trener a nekada gimnastičar, ostaće upamćen kao prvak Jugoslavije, reprezentativac i olimpijac. Pregršt sportskih trofeja dosta je za jednu biografiju, međutim, u njoj se ne navodi spašavanje jedne devojke iz zaleđenog jezera Palić, koje se desilo sedamdesetih godina. Nije ni u prirodi hrabrih ljudi da ističu ovakve podvige, već je na zajednici da to na odgovarajući način ceni.

Dmitar Mijatov zvao se šesnaestogodišni učenik MEŠC-a koji je spasao tri devojčice iz Šandorske bare 1973. godine.

Za većinu malih i velikih podviga javnost ni ne sazna. Tek neki od njih dobiju publicitet. U poslednje vreme nema puno ovakvih priča, kao da one pripadaju nekom davnom, herojskom dobu, kada su se dečaci igrali partizana i „ranjeni“ dozivali hrabre bolničarke. Od filmova pa do školske lektire, sve je bilo puno priča o junaštvu, solidarnosti i drugarstvu. Da li ima nekoga ko tada nije priželjkivao da nekom spasi život?

Onaj ko nije postao vatrogasac ili spasilac, taj zna da se takve situacije ne događaju gotovo nikada pred nama, ili je to vrlo retko, a i tada čovek nije siguran da li je to trenutak kada treba da se utiče na sudbinu.

Ako je već tako, ako nećemo rizikovati svoj život da bi spasili tuđi, mora da postoji još neki način da se bude hrabar, da se bude nešto više, makar na jedan dan, jedan tren. Život nas povremeno dovodi u situacije koje od nas traže da izađemo iz zone komfora i stanemo na pravu stranu, ali nas ne upozorava kada će to da bude, pa nas zatiče nespremne, kada nismo u onom raspoloženju kao nekad u bioskopu, kada su nas prošli žmarci… Juriš drugovi!

Lansky