Hitna pomoć kasno stigla do pacijenta koji je pao u komu

Dajana Stantić (17) iz Subotice veruje da bi njen otac preživeo srčani udar da je Hitna pomoć stigla ranije, a ne posle skoro dva sata.

 

Stantićeva je ogorčena na zaposlene u Hitnoj pomoći, ali i na predstavnike gradske vlasti, pošto je njenoj majci i bratu rečeno da vozilo kasni jer se nalazi u Bikovu i samo jedan lekar dežura.


– Kada smo videli da ne možemo da probudimo tatu, nazvali smo Hitnu pomoć, opisali smo njegovo stanje i rekli da ima Parkinsonovu bolest. Kasnije smo saznali da je pao u komu posle srčanog udara. Rekli su nam da imaju samo jedna kola koja su u Bikovu i da sačekamo. Posle sata mama je ponovo nazvala i onda su joj rekli da se od Parkinsonove bolesti ne umire i da kola još nisu stigla s Bikova. Kasnije je zvao brat, posle čega su ubrzo stigli, ali nažalost prekasno. Živimo na Bajskom putu, naša kuća je oko 400 metara od Hitne pomoći, zbog njegovog stanja smo se bojali da ga mi vozimo, ali je od njih neko mogao i pešice da dođe – naglašava Dajana Stantić.

 

402950_dajana-stantic191113rasfoto-biljana-vuckovic-001_f


Dajanin otac je bio živ kada su stigli lekari i pružena mu je adekvatna medicinska pomoć, ali mu se na putu do Opšte bolnice stanje pogoršala i preminuo je.

 

Dajana kaže da ne može da shvati da u gradu sa 150.000 stanovnika ne postoji nekoliko vozila za rad Službe hitne pomoći i više dežurnih lekara.

 

– Žalosno je da od toliko donacija grad ne može da obezbedi više vozila. Moj otac je preminuo 5. novembra i od onda ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je postojala mogućnost da preživi. Slučaj moga oca nije jedinstven, ali se ljudi plaše da otvoreno govore o tome. Ja se ne bojim i želim da ukažem na propuste koji sutra mogu zaviti u crno neku drugu porodicu – ističe Dajana.
 

U subotičkom Domu zdravlja, u čiju nadležnost spada Služba hitne medicinske pomoći, kažu da nisu primili zvaničnu žalbu povodom ovog slučaja i da ne znaju koji pacijent je u pitanju. Doktorka Mihaela Budimski, PR Doma zdravlja, objasnila je da u prepodnevnim satima rade dve mobilne ekipe.
 

– U ekipi su specijalista urgentne medicine, urgentni medicinski tehničar i vozač, izlazi na pozive prvog reda hitnosti, a druga ekipa, u kojoj je lekar opšte prakse, odlazi kod pacijenata zbog neodložne medicinske pomoć i u kućne posete.

 

Pozive prima iskusni tehničar koji na osnovu informacija koje dobije od osobe koja je pozvala hitnu pomoć vrši trijažu i u stalnom je kontaktu s lekarom.

 

Pretpostavljam da je u konkretnom slučaju ekipa koja je mogla da pruži pomoć pacijentu u tom trenutku bila na terenu i jednostavno nije bilo moguće ranije da stigne – kaže dr Mihaela Budimski.

 

BLIC



KOMENTARI

  1. laki kaže:

    Zato se mnogi "odgovorni" subotički političari voze u više automobila i ne sumnjam da je deo donacija završio i za lične potrebe.

    Mada, ni radnici u zdravstvu nisu "cvećke". Svako od nas, koji smo imali potrebu za njima, se sigurno bar jedan put "opekao" o njihovu bahatost.

    Mislim da je ovoj državi potrebna čvrsta ruka, jer sve ovo je od pojave nazovi demokratije postalo jedna velika lakrdija.

  2. STeve kaže:

    Kada je moj pokojni stari imao mozdani udar, isto sam cekao par sati da dodju. Vrhunac ironije je da, kada su dosli, pitaju gde sam tako dugo, kazu da mi zvone na kapiji vec dobrih pola sata….

    Lazu. Ja sam izlazio svakih par minuta na ulicu da vidim da li stizu…

  3. freelancer kaže:

    Čekajući jednom prilikom neku perifernu intervenciju u čekaonici hitne u Subotici, video sam "iskusnog tehničara" kako prima pozive i kako, poput "vrhunskog stručnjaka" medicine odredjuje kome treba, a kome ne izaći ekipa hitne medicinske pomoći. Uz to, veoma drzak, neljubazan i u najmanju ruku sa stavom "ma svi ste vi SIMULANTI, šta uopšte hoćete od nas!" Toliko o "trudu, radu i časti" onih kojima je (ili bi trebao biti) imperativ da SLUŽE i pomognu drugima.

    U mestu gde živim (grad sa 210.000 stanovnika + oko 50.000 okolna mesta), samo jedna bolnica (a ima ih više) je veličine poput KCS (klinički centar Srbije) PLUS VMA (vojno-medicinska akademija) ZAJEDNO. Da, dobro ste pročitali: ZAJEDNO. Uporedjivao sam dostupne podatke o kapacitetima i broju specijaliozovanih službi. E u okviru te bolnice je i urgentna služba za preko 100 (slovima: preko stotinu) vozila za hitnu medicinsku pomoć, vozila za reanimaciju i vozila za transport. Medicinski tehničar (sestra), koja prima telefonske pozive, ne postavlja GLUPA PITANJA (ovo sam gledao svojim očima), već evidentira poziv sa par reči opisa stanja pozivaoca i to na nekom kartončiću sličnom onim slotovima koje koriste kontrolori letenja. E onda se to samo PROSLEDJUJE dežurnim ekipama (ne znam koliko ih je dežurno istovremeno, ali unutra ih ima UVEK najmanje jedna) i LEKAR odredjuje stepen prioriteta. Dalje je nebitno, osim jedne stvari:

    Vozila hitne službe se NE koriste za odlazak po burek, kebab ili već šta za pojesti niti za bilo, ali BILO koju drugu namenu OSIM za odlazak na zadatak. Svaka služba (specijalistička), uključujući i hitnu, ima POSEBNO lice kome se obraćaju nezadovoljni pacijenti. NE neka glupava kutija za "primedbe i žalbe". U slučaju, da je osoblje bilo SAMO neljubazno, a kamoli napravilo neku brljotinu, slede DRAKONSKE kazne, uključujući i otkaze. Ljudi kažu: na zapadu su zaposleni u neprestalnom strahu od gubitka posla. Nije tačno. Odradi svoj posao, ono što ti je propisano po OPISU radnog mesta, 7,5 sati dnevno, idi kući i NEMA ŠANSE da ćeš izgubiti posao. AKO i SAMO ako neko dobije otkaz, a pri tome je uradio svoj posao BESPREKORNO, u tom slučaju samo neka je bog u pomoći poslodavcu…  

OSTAVITE KOMENTAR