Horor Skrobara

Za ljubitelje urbanih pejzaža, uvek je posebno bila zanimljiva ova  zgrada u blizini Majšanskog mosta. Šta je to što joj daje tu vrstu horor privlačnosti ?

Najpre opšti izgled tog apokaliptičnog predela, u kojem nema znakova života. Vetar huji kroz olupine slupanih automobila i brda metalnog otpada koji okružuje ovu zgradu. Tu je i činjenica da su zidovi od prozirnog stakla, cela konstrukcija je vidljiva od spolja i tim više interesuje prolaznike : čemu je ovo dođavola služilo?  Jasno je da je u pitanju industrijski objekat ali zašto je bilo nužno da unutrašnjost bude potpuno transparentna, što bi danas rekli.

Sve je to zanimljivo dok je u sferi mašte. Odgovor bi sigurno bio prozaičan, ako bi ga čuli od tvorca ove kuće duhova. Ostaje jedino pitanje, zašto je njen vek trajanja bio tako kratak.

Nakadašnja Skrobara, čiji je ovo bio objekat, ne postoji više od 30 godina što govori da je upotrebna vrednost ove zgrade bila kraća od 20 godina.

Pre rata je u Subotici bilo više skrobara. Prerada kukruza u skrob, lepkove, gluten, mekinje i slične stvari, bila je značajna privredna grana.

Na bočnoj strani ove zanimljive zgrade izgrađene početkom šezdesetih, velikim slovima je pisalo SKROB, ali su vremenom pločice poispadale. Tako, bez naziva firme, novim generacijama Subotičana, ceo ovaj kraj  liči na poprište filmskih sukoba bandi. Kao ono kad zakazujete sastanak za konačni obračun, na nekom mestu gde možete da se gađate i artiljerijom a policija će stići tek kad sve bude gotovo.

Lansky